Narodno blagostanje

5. абгуст 1940.

онда, када се интерес за њега код државних органа повећао, није то било ни издалека у оним размерама као што у Швајцарској, Италији, Француској итд, земљама са развијеним туризмом још пре светског рата. Створено је неколико установа са задатком да раде на унапређењу туризма као на пр. Путник, одељење за туризам у Министарству трговине и индустрије итд. Све остало је дело приватне иницијативе. Интервенција државе дошла је до изражаја у неколико уредаба: о максимирању цена, о унапређењу туризма и другим. Већа пажња се посвећивала страним него домаћим туристима, што је имало за резултат јаку зависност коњунктуре нашег туризма од меБународне политичке и економске ситуације. Многа наша туристичка места постала су јако скупа и доступна само имућнијем свету, а то су већином странци. Због тога са опадањем посета ових, дошли су у тешку ситуацију они који живе од прихода туризма.

То се најбоље видело лане. Када је опала посета странаца због несигурне међународне политичке ситуације Дубровник и друга скупа туристичка места то су највише осетила, Места која су више оријентисана на домаће туристе углавном су добро прошла. Типичне су у том погледу Врњачка бања, Нишка бања и друге наше бање. Све су оне лане имале скоро исти број посетилаца као и 1938, а неке чак и већи на пр. Илиџа која је 1938 имала 595 посетилаца са 9.422 ноћења, а 1939 587 посетилаца са 10.701 ноћењем. Велики градови као Загреб и Београд имали су 1939 мање туриста али се број ноћења повећао, док је Дубровник имао 47.098 посетилаца са 333.042 ноћења према 58.050 1938 са 473.511 ноћења. Дакле, опао је не само број посетилаца него и ноћења. Разлог лежи У томе што су странци у другој половини августа нагло остављали наше Приморје, а осим тога и иначе посета њихова 1939 је била слабија него 1938. Тако лане је било у Дубровнику 31.002 страних туриста према 40.970 1988 а домаћих 17.080 према 16.096. Укупно је лане туристички саобраћај износио 939.226 према 1,007.001 1938 од чега је било домаћих 663.395 а страних туриста 279.881 према 719.610 односно 287.391 1938 године. Број проведених ноћи је врло мало опао и износио 5,448.000 према 5,479.000 1988. Домаћи туристи су се дуже задржавали. Број ноћења се повећао, иако се број туриста смањио, и износио 3,995.000 према 3,917.000 1938. Број ноћења странаца се смањио од 1,562.000 1938 на 1,453.000 1939.

не [] орјази јаутћ Нпапаја imali smo u julu dva značajna događaja u dve velike zemlje. U Sovjetskom Savezu raspisan je državni zajam od 8 milijardi rubalia za izvršenje petogodišnjeg plana. U Engleskoj je donesen nov ratni budžet.

Sovjetski zajam pokazuje karakter sovjetske finansiske politike. Naročito u toku prvog petogodišnjeg plana govoreno je mnogo o inflaciji kao sredstvu finansiranja. Toga je bilo, ali Sovjeti nisu odabrali inflaciju kao trajno sredstvo. Naprotiv, ona je napuštena i već nekoliko godina vodi se politika povećanja kupovne snage rublje. I sadašnji zajam, Кој je preupisan za 1,300 mil. rubalja, pokazuje da je finansiska politika protiv inflacije, Druga osobina ovog zajma je da ga upisuju najširi slojevi, dakle i oni koji bi upisane iznose vrlo lako mogli i da potroše.

Engleski ratni budžet interesantan je po ogromnim rashodima koji su predviđeni i po načinu na koji vlada misli da nađe pokriće. Ukupni rashodi povećani su na 3,467 ти. funti sterlinga, a prihodi oko 1,250 mil, Višak rashoda je 2,200 miliona. Prema tome već za ovu godinu predviđeni su

Oprezna finansiska politika

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 489

rashodi koji dostižu skoro polovinu svih troškova Svetskog rata. Ogroman je problem kako da se pokriju ti rashodi, a da se ne zagazi u inflaciju.

Vlada će upotrebiti u tu svrhu zlato koje je već u inostranstvu, sredstva dominiona koja leže u Londonu, a postaraće se da omogući što veći izvoz i da tako robom plati uvoz ratnog materijala. U zemlji će biti ograničene liferacije novih mašina i vlada će smanjiti svoje porudžbine, koje nisu potrebne za rat.

Prihodi će se povećati povećanjem poreskih stopa. Stopa poreza na prihod penje se na 42,O00% prema 37,50%. Za prvih 1,65 funti sterlinga koje podleže oporezivanju stopa iznosi 25%. mesto 18%4%. Treba da se upozori na jednu okolnost kod ovog povećanja stope. U Engleskoj se porez razrezuje na čist prihod po odbitku svih plaćanja osiguranja, Kamate. lako je stopa visoka, ovakvo oporezivanje је ipak blaže, nego kad se vrši ne uzimajući u obzir plaćanja koja nč pretstavljaiu prihod. Sad kad je potrebno da se podnese iZvanerdan napor, uvode se novi porezi na potrošnju i DOVisuju carine. Engleska time povećava prihode iz izvora koji su u mnogim zemliama prilično angažovani.

У Мађарској објављена је yредба о житном режиму за 1940/41 _ годину. – Мађарски житни режим је без мало тотални монопол и као такав битно се разликује од нашег. Поред шшенице он обухвата јечам, раж и мешано жито намењено исхрани стоке. Основне цене одређене су овако: шшеница 23 пенга за 100 кг. (207 дин.), раж 19 пенга (171 дин.), јечам 20,70 пенга (186,30 дин.). За све житарице предвиђени су репори за касније испоруке који износе месечно:

Мађарска је за пшеницу одредила цену од 207 динара

пшеница раж јечам

Септембар 0,20. (5,80 д) 0,20 (1,80 m.) 0,40 (3,60 д.) Октобар 0,20 (1,80 m.) 0,20 (1,80 m.) 0,40 (3,60 д.) Новембар 0,15 (5,35 д) 01543 д) 0630 (270 д.) Децембар 0,15 (4,35 д) 06,15 (535 д) 625 (225 Д.) Јануар 0,10 (0,90 ду 0,10 (0% m) 0,25 (2,25 д-) Фебруар и даље

све до јуна ме-

сечно по 0,10 (0,90 д) 0,10 (0,9 n.) 0,20 (1,80 д-)

Према томе, пшеница у јуну месецу коштаће у МаБарској 2430 пенга или 218,70 дин. док ће код нас коштати 276 динара без марже. Мађарски репори су испод половине мањи од наших репора, а за прва два месеца они не износе ни једну четвртину од наших.

Као и код нас, услед мале жетве, и у Мађарској се откуп врши како робе овогодишњег рода тако и оне ранијих година. Откуп се врши преко мађарске интервенционе установе Футуре која купује преко комисионара и ауторизованих трговаца. Футура и њени комисионари обавезни су да откупе сваку понуђену количину, а количине испод 450 кв. морају бити преузете и исплаћене у року од осам дана. Количине веће од ових, чији понуђачи не располажу смештајним простором, морају бити преузете у року од 14 дана. Понуђач пак који располаже смештајним просторијама дужан је продату пшеницу односно раж, јечам и мешано жито чувати као својину Футуре највише шест месеци.

У нови режим укључени су и млинови, трговачки и мешовити. Робу за мељаву могу да набављају само они млинови који су ауторизовани од Министарства индустрије. Они купују робу непосредно од произвођача, од Футуре или ауторизованих трговаца и то у количинама које су им унапред одређене. Мељаву за туђ рачун могу вр-