Narodno blagostanje

Страна 488

Процентуално учешће реалне: зараде у номиналној заради концем 1934 и 1939 год. изгледало је овако (за ожењеног радника):

1934 1939 Пољопривредни надничар 30 27 Неквал. грађ. радник 26 29 Кројач на сиц 30 30 Кожар 46 41 Зидар 61 62 Ткач 68 64 Трг. помоћник 82 75 Електромонтер 98 86 Јавни службеник 135 101 Рударски настојник 127 102 ·

Како је, међутим, главни пораст скупоће дошао у овој години то је стање реалне наднице још неповољније од овога концем 1939. При томе треба имати на уму да се односна израчунавања врше на основву једног егзистенчног минимума, који са гледишта физичких и физиолошких потреба (о културним, здравственим и др. и да не говоримо) не би могао: издржати критику. У томе минимуму месечни издатак за стан предвиђа се: за неожењеног радника 141,99, за породицу 283,97, за храну: за неожењеног 357,44, породицу 1072,32 итд. Ако би се, према томе, овај минимум ма и најмање ревидирао и то не допунавањем другим неопходним издацима, већ само фактичним количинама појединих потреба онда би реална зарада била још мања!

Privrednu strukturu jedne zePromena u privrednoj struk- mlje možemo tačno da upoturi naše države u periodu Znamo samo na osnovu dobre od 1921—1931 гофпе statistike. Njoj se u svim naprednim zemljama poklanja velika pažnja. I kod nas postoji statistička služba koja povremeno i periodički objavljaje svoje izveštaje, samo uvek sa znatnim zadocnjeniem. Tako ic ovih dana Opšta državna statistika objavila IV knjigu: »Definitivni rezultati popisa stanovnštva od 31 marta 1931 godine«. Тако je od popisa prošlo više od 9 godina i za nepune 2 go_ dine trebalo bi vršiti novi, podaci su ipak intaresanini, pošto nam mogu da daju približnu sliku razvoja naše privrede za 10 godina. Njihova interesantnost ne umanjuje fakat da se 1921 nije mogao izvršiti popis na jednom delu države zbog toga što se nalazio pod stranom okupacijom i što državne granice nisu mi sa drugim susednim zemljama bile definitvne. Prvo što upada u oči je relativno opadanja broja stanovnika čije je glavno zanimanie poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, a povećanje onog u drugim. Dakle, po socijalnoj strukturi Jugoslavija je i dalie agrarna zemlja, samo sa tendencijom povećanja stanovništva u drugim privrednim granama. Relativno smanjenje stanovništva u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, koje se uglavnom poklapa sa seoskim ie posledica prenaseljenosti sela, velike rascepkanosti poseda i зрогог procesa intenzifikacije mpoljoprivredne proizvodnje, zbog čega se svake godine jedan deo godišnjeg prirasta stanovništva pojavljiuie suvišnim i mora da traži zaposlenja u nekoj drugoj privrednoj grani. U isto vreme razvila se industrija i s njiom u vezi i druge privredne grane koje stu potrebnu radnu snagu mogle da dobiju samo sa sela. Zbog toga se i kod nas vršio isti proces koji i u drugim zemljama koje su mnogo ranije počele da razvijaju svoju industriju. Kako se Rkretalo celokupno stanovništvo po granama

od 1921—1931 pokazuje sledeća tablica:

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 51

1921. % 1981 9 РоЏорпугеда, šumarstvo

i ribarstvo 9,215.514 78,87 10,670.565 76,58

Industrija i хапан 1,157.758.. 9,91 1,538.052 11Trgovina, kredit i saobraćaj 508.779 4,35 675.966 4,85 Javna društva, slobodna

zanimanja i vojska 443.580 83,80 567.886 4,08 Druga zanimanja, bez za-

nimanja i bez oznake

zanimania 259.186 3,07 486.619. 3,49

Ukupno 11,684.767 100 13,934036 — 100

Kako vidimo stanovništvo u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu je apsolutno poraslo za.15%/o ali se relativno smanjilo za 2,29%. Tu su uračunati ne samo alttivni stanovnici nego i oni koje ovi izdržavaju. Pad aktivnih je još veći i iznosi 4,07% (od 4,84 mil. ili 80,37/% na 5,09 mil. ili 76,930%). Polovinu tog suviška primili su industrija i zamati, kod kojih se aktivno stancvništvo povećalo za 2,04% od 522.091 ili 8,65 na 717.002 ili 10,78. Druga polovina je prešla u ostale grane. Tako aktivno stanovništvo u trgovini, kreditu i saobraćaju poraslo je za 0,63% od 207.728 ili 4,08% ma 272.349 ili 4,58%, u javnoi službi, slobodnom. zanimanju i vojsci za 0,50% od 245.942 ili 4,08% na 305.770 ili 4,58% i u drugim zanimanjima kao i ono bez zanimanja i bez oznake zanimanja za 0,86% od 208,912 ili 3,46% na 288.606 ili 4,32%. Iz ovih podataka vidi se da je tempo razvoja industrije, kao glavne privredne grane koja može da zaposli suvišak radne snage, bio u ovom periodu dosta spor. Razvoj ostalih grana zavisi u prvom redu od tempa industrijalizacije. Takav tok stvari za prvih 10—12 godina opstanka naše države udovoljen je nehomogenošću i nepovezanošću ne samo industrije i ostalih privrednih grana koje su se pre postanka Jugoslavije razvijale u zasebnim pokrajnama odvojenim jedne od drugih i zbog toga pod raznim uslovima. Mnogo je tome doprinelo i siromaštvo zemlje kapitalom, dok se strani kapital za to vreme tek upoznavao sa prilikama u zemlji, što je imalo za posledicu njegovo polagano ulaženje u našu privredu. Sledeći popisi daće sigurno povoljniju sliku, pošto ie proces industrijalizaciie posle 1931 napredovao bržim korakom nego posle 1921.

Značajne promene u privrednoj strukturi nastale su samo u Dravskoj banovini, Dunavskoi, bivšoj Savskoj i Upravi grada Beograda, gde su se industrija, zanati i trgovina razvijali bržim tempom nego u ostalim krajevima države. Zbog toga tu nalazimo relativno veći iprocenat stanovništva koje živi od industrije i drugih grana prerađivačke prirode. U Dravskoi banovini ono je iznosilo 1932 22,15%0, u Dunavskoj 13,47%, bivšoj Savskoi 19,08%, Vardarskoj 9,41%, Drinskoj 7,78%, Moravskoi 7,22%, Primorskoj 6,39%, Vrbaskoj 5,190/о, Zetskoj 5,69% a u Upravi grada Beograda 33,35%. Upoređenje sa stanjem 19921 je nemoguće zbog toga, što је onda statistika popisa sređena prema pokrajinama.

i — — —= WnTypMš%M претставља главно Коњунктура нашег врело прихода за неке кратуризма 1939 јеве. Годишње он одбаци неколико стотина милиона динара, од чега је знатан део у девизама, што је од велике користи како по државу тако и по целокупну привреду због плаћања производа који се могу добити само за девизе. Поједина туристичка места колосално су се развила баш захваљујући одличном процвату туризма, као на пр. Блед или Дубровник који је за 90 година само од туризма добио око ! милијарде а цела држава за 9 година (од 1930—1938) 6.688 мил. дин.

Упркос те његове важности туризму се све до ско-

ра није полагала од стране државе већа важност. Али и

+ ђ