Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 499

10. абгуст 1940.

Iz uredništva

Рита кеја za 1040/41 godlizmun

HI POGLED NA PROŠLOGODIŠNJI ŽITNI REŽIM

Kampanja 1939/40 bila je i interesantna i teška; za intervencioni režim, osim žitnog monopola, ona je bila jedna od najtežih. Teškoće intervencije pri jednoj dobroj žetvi nije bilo teško predvideti pod pretpostavkom da na početku kampanje dođe do velike i nagle ponude. U broju od 1 jula 1939 prikazujući Žitni režim za 1939/40 mi smo svoja izlaganja završili konstatacijom, da će Prizad u ovoj kampanji imati da prođe kroz veliku vatru. U to vreme mi smo mogli da predvidimo samo tehničke teškoće, a na ove, kasnije, došle su i druge izazvane ratom u Evropi.

Kampanja je počela u znaku druge софпе sistematskog zaoštravanja svetske krize pšenice. Cene pšenice na svetskom tržištu bile su niže od najnižih cena u periodu 1932—34 g. Neprodata svetska zaliha pšenice tendirala je porastu, a Žetva na severnoj hemisferi bez južne, taksirana je tako visokom da je njen izvozni višak prelazio znatno cenjemu svetsku uvoznu potrebu Domaća proizvodnja cenila se ma 285.000 vagona pa se pretpostavljao izvozni višak (uzimajući u obzir ii prenosnu količinu) od 30—40.000 vag. U svakom slučaju očekivala se velika ponuda na početku kampanje.

Intervenciona cena određena je sa 165 din. baza Tisa 1 odnosno за din. 5 više od početne cene u prethodnoj kampanji koja je imala osrednju žetvu. Imtervencija je počela u znaku veoma velike ponude. U julu i avgustu Prizad je dobio ogromne količine: u julu 16.452 vag. ili prosečno dnevno 633, a u avgustu 18.234 odnosno dnevno 700 vag. Od polovine jula do polovine avgusta dnevne kupovine Prizada kretale su se između 725 i 1485 vag. Dakle, u julu i avgustu izišao je na pijacu gro robe. |

Velika i nagla ponuda bila je uslovljena dvama faktorima. Prvi je bio slabiji pftinos u prethodnoj godini usled čega su proizvođači ma početku kampanje 1939/40 imali veću nuždu za prodajom, a drugi izjava zvaničnih faktora da je cena od 165 din. — 3više no dvostruko od izvoznog pariteta baza Liverpul u io vreme — data sa ciljem da se njome koriste sitni proizvođači koji su prinuđeni da svoj proizvod prodaju odmah posle žetve. Kako u Uredbi nije bila fiksirana intervenciona cena, kao što je to bio slučaj ranijih godina, već je stojalo da će cenu prema prilikama na svetskom tržištu određivati nadležni ministri, to se, sasvim prirodno, па озпоуџ ovakve izjave moglo i moralo pretpostaviti da će docnije cena biti snižena. Ta pretpostavka bila je tim više opravdana, jer nije bilo nikakvih izgleda da bi se u toku kampanje mogla da роpravi svetska cena. Stanje. na svetskom tržištu bilo je desperatno, bez ikakvih izgleda na popravljanje, a dalje padanje cene bilo je neizbežno. Sve to odlučilo je proizvođače da požure sa prodajom. Isti ti razlozi rukovodili su mlinsku industriju da se, u očekivanju popuštanja cene, ustegne od kupovine na početku kamDanje Što je ranijih godina redovno činila budući su vazda u tome periodu cene pšenice bile majniže. Takvo držanje proizvođača s jedne i mlinova s druge strane doprinelo ie da je najveći deo ponude nagrnuo Prizadu.

Sa prvom velikom ponudom došle su i teškoće žitnog režima. U nedostatku dovoljnog: magacinskog

prostora i relativno malog broja raspoloživih šlepova dispozicije Prizada već od polovine jula nisu više bile u stanju da pokriju celokupnu kupovinu. I ukoliko se dublje ulazilo u kampanju dileremcija izmeć kupljene i disponirane robe bivala je sve veća uprkos tome što su raspoloživi šlepovi, kao u vreme 24102 топороја, silom prilika pretvoreni u magacine. Kapital prodavaca bio je imobilisan; privatni magacini napunjeni tako da su trgovci i zadruge bili onesposobljeni za dalje kupovine. Kako je ponuda i dalje bila prilična to se na tržištu počela da formira relativno visoka marža, koja је na nekim mestima išla i do 20—25 din.

Početkom septembra, kada je izbio rat, situacija na domaćem tržištu bila je skoro očajna. Istina u to vreme prestala je ranija velika ponuda, nuđene su vrlo male količine, ali je i tako minimalna ponuda teško nailazila na kapca, jer druga ruka nije imala kapitala (u to vreme obustavljeno je i davanje kredita) niti slobodnog magacinskog prostora za smeštaj koji |e zapremala pešenica već davno prodata Prizadu. U takvoj situaciji pšenica se prodavala na mnogim mestima budzašto; nisu bile retke cene od 100—120 din. Sreća je da to nije bila opšta pojava i da se nije radilo o velikim količinama kao što se to sa izvesnih strana zlonamerno pretstavlja. U toku septembra meseca Prizad |e kupio svega 855 vag. tj. koliko je u julu i avgustu kupovao za jedan dan. U oktobru Prizad je dobio svega 266 vagona.

Nemogući da blagovremeno disponira kupljenu robu (a to znači da je isplati i oslobodi kapitale i magacine svojih dobavljača) Prizad se septembra meseca našao U vanredno teškoj situaciji. Usled rata bilo ie neophodno potrebno da do kupljene robe dođe što pre, јег зе pretpostavljalo da će cene uskoro početi da skaču i da će prodavci iskakati iz obaveza. Dođe li do toga Prizad bi ostao bez 12—15.000 vag., a sva ta količina bila je neophodno potrebna za izvršenje već primljenih obaveza u zemlji i inostranstvu. Da bi se ta roba obezbedila 11 septembra doneta |e uredba o isporuci pšenice prodate Prizadu. Тот uredbom prodavci su obavezni da u celosti izvrše isporuku prodate robe Prizadu koji je dobio mogućnost da rokove ispofuke produži preko ugovomih za najviše 12 nedelja nadoknađujući prodavcima 0,50 din. nedelino ha ime troškova čuvanja. Rokovi isporuke produženi su dakle do: konca januara meseca. Na taj način Prizad je uspeo, bez malo, da dođe do sve kupljene robe.

Čim su prošle ponude iz nužde u septembru теsecu, koje nisu bile u stanju da zadovolje potrebu mlinske industrije te je tražnja ove postojala i dalje (to je ujedno dokaz da septembarska ponuda nije bila velika) ponuda je toliko ograničena da su cene počele da skaču. Koncem oktobra meseca marža je već bila svedena na 6 do 10 din. A kad je Direkcija za ishranu tražila kredit od 620 mil. din. za kupovinu rezerve hrame, između ostaloga i 20.000 vagona pšenice, ponuda je takoreći odjednom prestala. Početkom novembra cene na slobodnom (tržištu dostigle su intervencione, a polovinom novembra prešle su ovaj hivo i stalno rasle. Krajem novembra i decembra cene su se kretale između