Narodno blagostanje

17. абгуст 1940.

Робно тржиште

Ппеница. — На прекоморским берзама ситуација је непромењена; тенденција је стална, а курсеви постојани. Извоз је још увек ограничен на минималне количине, а уколико и долази до овога врши се помоћу премија. Док се у прекоморским земљама услед великог притиска залиха предузимају разне мере и чине велике финансијске жртве за одржавање минималних цена дотле се Европа налази у врло тешкој ситуацији у погледу исхране. Жетва пшшевице је знатно мања од оне у прошлој години. То важи за читаву Европу. У северним земљама принос је наочито много подбацио. Мталија има 109• мању жетву од прошлогодишње. Француске, холандске и белгијске њивг које су биле претворене у ратно поприште нису дале скоро ништа. Услед тога у свима европским земљама на днев: ном реду су разне мере за рационирање односно ограничење потрошње. Између осталога забрањује се употреба пшенице за исхрану стоке, проценат измељавања повећава се до максимума, ограничава и забрањује производња више врсти брашна итд. У Италији је слободна квота по глави сељачке породице смањена са 3 на 2 квинтала, проценат измељавања типенице повећан са 70 на 80/о и понова стављена на снагу наредба о мешању пшеничног са кукурузним брашном. Принос тшенице у Румунији цени се на 162.000 ваг. Минимална цена одређена је са 680 леја од чега 600 леја претставља основну цену, а 80 леја специјалан додатак због рђаве жетве. У новембру, децембру и јануару предвиђени су репори од 10 леја за мтц. Бугарска је цене житу за нову кампању повећала за 2590 тако да ове износе: за обичну и белу пшеницу 430, за тврду 450 лева за мтц. С. А. Д. дају премију за извоз брашна и то: 35 дин. по мтц. за извоз у Филипине и 56 дин. по мтц. за извоз у Кину, Хонконг и др. Услед необично малих залиха и неповољних временских прилика за развитак нове биљке, Аргентина је, до даљега, забранила извоз пшенице.

Термински курсеви на прекомморским берзама нотирали су средином недеље:

IX XII III Винипег центи бушел 735/8 745/в Чикаго центи бушел 723 74 7478 Б. Аирес пез, кв. 8,66 8,86 =

Домаће тржиште је у знаку све жешће борбе купаца да што пре дођу до неопходних количина. У прво време куповали су оскудни произвођачи — сељаци и млинови. Од краја прошле недеље на тржишту су се појавили Господарска слога, Дравска бановина, војска, а није искључено да ових дана изиђе на пијацу и Дирекција за исхрану. Тако велики број купаца с једне и оскудна жетва < друге стране односно необично мала понуда утицаће у два правца: да цене стално расту и да понуда буде што мања. Данас се у целој земљи пшеница тргује по ценама које се крећу 20 до 100 дин. преко оних уредбом прописаних. Вести о несташици понуде и брашна, које су последњих дана иреплавиле дневну штампу, деловале су узнемирујуће и изазвале стварање већих индивидуалних резерви које ће утицати на још веће смањење и онако малих расположивих количина.

Кукуруз. — Прекоморска тржишта кукуруза су У знаку потпуне стагнације. Чикаго за септембар нотира 60:/2 центи за бушел, а Буенос Аирес промпт 4,43 пезоса

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 597

за квинтал. У Мађарској држава плаћа заплењени кукуруз 96—97 пенга. У Румунији цена је 500 леја.

У земљи уколико има нешто промета кукуруза овај се врши илегално и по ценама од 220 до 250 дин. Залихе које је Призад ухватио на основу пријава већ су у це лости диспониране, а тражња међутим није ни из далекз подмирена. Неколико стотина вагона купљених у Турској биће утоварени тек концем августа и у току септембра.

Стање биљке је различито, углавном задовољавају“ ће. Кукурузу треба сада двадесет необично топлих дана да би се зрно потпуно развило. Неповољне временске прилике могле би да доведу у питање садашње изгледе Ha бербу.

На београдској берзи забележени су први термински закључци у новом кукурузу. Сушени за октобар—новембар понуђен је по 200 и одмах препродат за 215 дин.

Јечам, овас. — Понуда јечма је врло слаба. Плаћа се 270—9280, а пиварски 340—350 дин. Посао са овсем није још почео, али изгледа да и овог зрна неће бити у већим количинама. Пошто је војска велики потрошач и сигуран купац овога артикла то се већ сада развила шпекулација; плаћа се 260—270 дин. -

Пасуљ. — И ако. је принос пасуља рекордан цене су чврсте. Србијанска роба плаћа се 425— 436, сремска 430 — 440, јужносрбијанска 435—440 дин.

Стока. — На тржишту стоке у земљи влада чвршћа тенденција. Понуда зрелих свиња која је услед оскудице кукуруза била врло велика у јулу месецу и која је довела до пада цена последњих дана прилично је исцрпена повећаним извозом. Услед тога цене дебелих свиња скочиле су на 11 до 12 дин. док Дирекција плаћа и даље 18.50 дин. за кг. франко југословенско-немачка граница. Уколико цене наставе и даље да расту вероватно ће и Дирекција исте повисити, А до пораста цена сигурно ће доћи, јер ће се услед недостатка кукуруза у септембру и октобру ставити у тов релативно врло мало свиња. Уколико товљење буде више ограничено утолико ће и цене више скочити. У свгком случају на јесен треба рачунати са врло високим ценама. Код говеда ситуација је непромењена. Понуде има нешто више, а недељно се извози у Италију 350—400 и у Немачку 120 ком. У августу и септембру биће извезено У Албанију по 500 ком. буше из јужних крајева и Црне Горе. Цене се крећу према квалитету и врсти од 6.50 no 8.50 дин. за кг. живе мере.

Услед смањене понуде дебелих свиња опала је и продукција масти. Извоз масти је такође доста слаб. Дирекција плаћа 21.50 дин. за кг. франко југословенско-немачка граница, а у земљи на велико ради се по 15—16 дин.

Вино, ракија. — На тржишту вина и ракије влада чврста тенденција. У продукционом подручју плаћа се за ракију 6.50—7.50 дин. за литар база 10 гради односно 25 степени. Цене вина, према квалитету, крећу се од 25 до 70 пара по малигану.

Сунцокрет. — Концем августа почеће берба сунцокрета. Садашње стање биљке је задовољавајуће. За формирање семена потребно је најмање десетак дана сунца. Засејана површина цени се на 60.000 к. ј. према 40.000 к. i. у прошлој години. Ако би се остварио просечни принос од 10 мтц. по јутру значи да бисмо добили око 6.000 ваг. семена односно 1.500 ваг. уља.