Narodno blagostanje

7. септембар 1940. НАРОДНО rastu uloga na štednju kod banaka. Oni su se povećali na 924 milijarde do kraja juna 1940, prema 20,7 milijardi krajam juna 1939. Opticaj novčanica povećao se od 7 avgusta 1999 do 7 avgusta 1940 sa 8,799 miliona na 12,520 miliona, što znači da je povećani opticai vratio novac u banke, odakle je bilo i Rajhu lakše da. dođe do kredita, a s druge strane io pokazuje da je publika imala odakle da upisuje zajmove. Po tome bi se moglo zaključiti da u Nemačkoi nema pojavž tezauracije. Ovoliki priliv uloga na štednju, upis javnih zajmova, a takođe i privatnih emisiia, koje su u toku 1939 i 1940 bile vrlo velike, ne bi bili mogućni, kad bi postojalo nepo-

те решен Шар. : si Е Најделикатније питање, фи-

нансиске самосталности бано-

Питање финансиске

"самосталности Бановине с вине Хрватске, решено је Хрватске било, у принципу, споразуЕШ МОМ од 26 августа. Али на

путу од принципијелног до конкретног решавања искрсавале су многе тешкоће, па је зато и Уредба о преношењу надлежности за послове финансија на Банску власт дошла као последња. Али ни по чему није се могао добити утисак да се то решење сматра привременим. У тексту уредбе набројани су извори прихода који су припали бановини Хрватској, пореске управе на територији бановине постале су бановинска надлештва и предвиђена је сарадња са др. жавним пореским органима око наплате оних пореза који су остали и даље државни. Међутим, изгледа да је покренуто питање ревизије Уредбе о финансирању бановине Хрватске, То се може закључити по објављивању разговора који су вођени у Загребу на конференцији којој су присуствовали Министар финансија, његов помоћник и шеф одељења за финансиске послове Бановине Хрватске. Захтев за ревизијом не може се принципијелно одбацити. Питање је кључа по коме је решавано питање кад је Уредба донесена. Ако се стане на становиште да бановини Хрватској треба да припадну сви они порези чији се извори налазе на њезиној територији, онда је оправдан и захтев који полази од овог кључа. Али ни он није оправдан до у бескрајност. Држави су остали на терет извесни расходи који се нагло повећавају услед изванредних прилика у свету. Ови расходи имају свој минимум који се мора да обезбеди на првом месту. Код поделе финансија између државе и бановина потребно је пре свега обезбедити држави један износ прихода и утолико Ce MODpa KJ: ригирати онај кључ њихове поделе. Али неки кључ мора да постоји, иначе претстоји вечни рат између државе и бановине, о томе колико ће која да приграби прихода. Тиме се питање пребацује потпуно у област политике, јер ће политички утицај једне или друге бановине на централ“ ну владу бити одлучујући за поделу прихода. Када се образују и остале бановине и кад би се код свих појавила тенденција да извуку што више, без обзира по ком KpHтериуму, држава би остала без својих прихода или са тако маленим, да не би могла да удовољи својим задаћама. Према писању штампе ревизија Уредбе постала је нужном због подбацивања прихода који су били прегдвиђени у Бановини Хрватској, и повећања извесних расхода односно увођења нових, што се показало нужним утлед изванредних прилика које је изазвао рат и нер»дна година. Због тога што неким крајевима прети глад по: требно је давати помоћ становништву и снабдети га. хра: ном. Нови расходи траже нове приходе. По писању штампе помоћник министра финансија предложио је да се место трошарине на вино и ракију на бановину пренесе трошарина на шпирит и електричну струју. Поред тога требало би увести заједничку трошарину на пиринач, обућу, >дело,

БЛАГОСТАЊЕ Страна 569 каву, која се наплаћује код увоза и која се дели на поје: дине бановине, при чему на бановину Хрватску отпада 29%. (Осим тога требало би поделити извесне фондове, тако до би на тај начин Бановина Хрватска добила око 100 милиона и приходе тих фондова.

Зато што су се повећали расходи треба да се повеБају приходи! ИМ то на рачун државних, код којих је иста ситуација као и код бановинских. Држава треба да уступи уносније приходе, а за мањак остаје јој да се постара изналажењем нових. Банска власт решила би се тиме непопуларне мере, да сама предузме повишење прихода, а препустила би то држави. Ако ни нови приходи не би задовољили потребе, а оне се много лакше повећавају него приходи, онда тој ревизији, на рачун државних прихода, не би било краја.

Ако се пажљиво прелиста писање хрватске штампе У време доношења Уредбе о финансирању Бановине Хрватске, добиће се потврда да се већ тада није питање сматрало дефинитивно решеним. „Хрватски Дневник" од 31 марта писао је да ће Хрватска бити „финансиски самостална у пуном смислу речи тек онда, ако буде финансиски способна да удовољава својим задацима. Ово је писано поводом Уредбе, али прави смисао тих речи показује се тек сад кад је покренуто питање нових прихода за бановину. По оваквом критериуму финансиске самосталности за њу се не може никад казати да је дефинитивна. Јер код сваке нове потребе, за коју нема покрића, једанпут створена финансиска самосталност претвара се у несамосталност. Појам финансиске самосталности спада у подручје јавног права. „Хрватски Дневник“ интерпретирао је буџетску равнотежу као финансиску самосталност. По таквом схватању ниједна држава не може финансиски да одговори својим задацима, и није финансиски самостална. III e========—= Borba za samodovolinost u talijanskoi privredi vodi se već godinama. Razultati u nekim granama su znatni. Tekstima industrija spada među one grane koja je do pre nekoliko godina najveći deo svojih potreba podmirivala uvozom. Sada je situacija u mnogome izmenjena. Prema podacima nemačkog Instituta za izučavanje konjunkture ialilanska tekstima industrija mogla ie 1938 da podmiri 79% svoje potrebe domaćim sirovinama za proizvodnju artikala za unutrašnje tržište. Ali je ona u isto vreme i jak izvoznik. 1938 izvoz tekstilnih ргоizvoda je iznosio 83.193 mil. lira a uvoz (uglavnom sirovina) 1556 mil. Za produkciju tako velike količine artikala tekstilna industrija je 49% svoje potrebe podmirila domaćim sirovinama. Razume se da kod svih sirovina tai procenat nije isdnak. Stoga ćemo izneti pregled proizvodnje pojedinih sirovina. Uspesi talijanske tekstilne industrije u izgradnji atutarkije варира Ране.

Najveći uspesi postignuti su dosada kod sintetičnih proizvoda: drvne vume i veštačke svile, čija proizvodnja raste neprestano. Pretprošle godine proizvedeno је 75.680 t. drvne vune (1937 70.990). Italija spada zajedno sa Nemačkom i Japanom među najveće proizvođače drvne vune. Njeno učešće u svetskoj proizvodnji iznosi 18,5%. Veštačke svile proizvedeno je 40.000 t. (1937 48.300) (10% svetske proizvodnie). Rat je napore za autarkiju još pojačao. Za 1940 predviđena ie proizvodnja od 150—170.000 tona. Do pre nekoliko godina za produkciju drvne vune i veštačke svile Italija je uvozila znatne količine celuloze i mekog drveta. Nemajući šuma koje bi dale drvo za proizvodnju celoluze Italijani su tražili drugu sirovinu. Našli su je u trsci, koje ima dosta u močvarama i koju su počeli od pre 2—83 godine da gaje na pustom Ze-