Narodno blagostanje

Страна 570

mljištu. Za 1940 predviđa se znatno povećanje površina pod trskom tako da će program autarkije biti izveden u kraćem vremenu nego što je predviđeno. |

Druga sintetična sirovina tekstilne Меги je Тап1tal. Proizvodnja ovog artikla nailazila je na niz teškoća, u prvom redu Zbog sirovine iz kojih se izrađuje (kazein), zatim zbog visoke cene i kvaliteta. Neke od ovih teškoća su savladane. Tako pojačana je u zemlji produkcija kazeina, koji se dosada najvećim delom uvozio iz Holandije i Danske. Kvalitet je u velikoj meri poboljšan. U vodi je otporniji nego pre, elastičniji, Dolje se boji, po čvrstoći malo zaostaje za

vunom. Sada se on upotrebljava za mešanje sa prirodnom.

vunom za produkciju štofova. U muškim štofovima malazi se 20—30% lanitala, u ženskim 30—40% a u' vojničkim 30%. Sada se gradi velika fabrika kazeina sa kapacitetom od 10 mil. kg. Tako da će se proizvodnja lanitala u najmanju ruku udvostručiti. |

Od prirodnih sirovina najveći oi su postignuti kod pamuka. Površina zasejana pamukom za poslednjih 10 godina je udvostručena. 1939 bilo je pođ pamukom oko 50.000 ha. Otkupna cena za pamuk je nedavno povišena za 38%0, tako da se očekuje novo povećanje površine. Računa se da će ona s vremenom porasti na 150.000 ha. Zasađa kolonije daju male količine pamuka. Sve zajedno dale su 1937 oko 7.000 +. Mogućnosti povećanja površme pod pamukom u kolonijama su ogromne. Program za dalju budućnost predviđa u Istočnoj Africi površinu od 5 mil. ha.

Proizvodnja konoplje razvija se već godinama vrlo роvolino. Od 1929 do 1939 povećana ie 6 puta (1939: 108.000 t),

tako da je Italija na trećem mestu u svetu kao proizvođač

konoplja. Za ovu godinu namerava se povećati površina ma

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 56

110—115.000 ha prema 90.490 ћа 1939. Џ tom cilju povećana je otkupna cena. Ali ne samo da ja povećama proizvodnja nego je poboljšana i prerada. Predionice mogu sada da izrađuju tako finu elastičnu pređu da se ona može upotrebiti za proizvodnju tkanina za žemske letne haljine i muška odela pa i za rublje. Ali konoplia ima za talijansku tekstilnu industriju i drugu primenu. Njena ljuska daje godišnje oko 46.000 t. celuloze.

Prirodna svila bila je nekada jedna od najvažnijih artikala i činila je 30% celokupnog izvoza. Konkurencija Japana i proizvodnja veštačke svile oborili su cene u tolikoj meri da je ova kultura postala nerentabina i stamo se smanjivala. Proizvovdnja svilenih čaura 1938 je iznosila svega 20.000 t., a sirove svile 2.000 t. Poslednje 2—3 godine vlada nastoji да oživi proizvodnju svile. Za 1940 cene čaura зџ роубепе za DO? /) na 15 lira po kg., tako da će se, verovatno, proizvodnia sirove svile povećati na 3—4.000 t. :-

Proizvodnja vune može da pokrije svega !/+ potrebe industrije (oko 30.000 t.). Da bi se održala i eventualno povećala cene su lane povišene. Znainije povećanje me može se očekivati u metropoli, ali će sigurno kolonije u tom pogledu odigrati važnu ulogu.

Na kraju treba spomenuti lan, čija je proizvodnja relativno slabo razvijena. 1939 proizvedeno je od domaćeg lana oko 2.000 t. pređe. Čine se napori da se poveća površina pod lanom. |

Osim ovih od izvesne važnosti su još neke biljke koje se upotrebljavaju namesto jute na pr. tifa, muza enzete, zatim kora od duda koja se upotrebliava za proizvodnju pređe zvane »gelzofile i koja zamenjuje pamuk.

ОБАВЕШТАЈНА

ПОЉОПРИВРЕДА — Proizvodnja pamuka u Sov. Rusiji raste iz godine u godinu. Dok ie pre svetskog rata u carskoj Rusiji pod pa-

mukom bilo svega 688.000 ha, 1939 je bilo pod njim 9,1 mil.

ha. Poslednjih godina vlada je preduzela mere da se proizvodnja poveća. Izgrađuju se kanali i upotreba mašina je sve veća tako da se povećava ne samo površina nego i prinos po ћекtaru. Prošle godine u krajevima gde se obrađuje pamuk: bilo je 700 mašinskih i traktorskih stanica u kojima je bilo 46.000 traktora, 13.000 sejačica, 12.000 kultivatora. Proizvodnja se popela od 740.000 t u 1983 na 2,8 mil. t 1939. U 1942, ро završetku trećeg petogodišnjeg plana, treba da iznosi 3,3 Inil f.

— Proizvodnja industriskih biliki u Bugarskoj posle svetskog rata jako se povećala. Površina pod njima iznosila je 1911/12 svega 37.000 ha, a 1936/37 preko 324.000, dakle povećala se za skoro 10 puta, dok je površina pod žitom porasla svega za 9%. Najviše je razvijena proizvodnja suncokreta; pod njime je bilo zasejano 179.000 ha, zatim pamukom 50.000, duvanom 39.863, šećernom repom. 10.000, konopljom 8.000 ha, lanom 4.000 ha i uljanom repom oko 3.000 ha.

— Vinogradi iz okoline Subotice ove godine su potpuno podbacili. Mnogi vinogradi neće dati ni pet od sto od one berbe koju daju u normalnim godinama. Radi toga je udruženja vinogradara uputilo molbu Poreskoj потаји da im otpiše državni i gradski porez.

— Usled slabog prinosa ovogodišnje žetve· Prizad je dodelio 5 miliona dinara banovinskim semenskim fondovima, da bi bar obezbedio uspeh žetve ozime pšenice, -

СЛУЖБА

— Proizvodnja kafe u Braziliji 1940/41 ceni se na 21,2 mil. vreća prema 20,8 mil. 1939/40. Pošto ie od prošle godine ostala rezerva od 5,9 mil., a izvoz ćž biti po svoj prilici manji od laniskog (15,1 mil.) u krugovima proizvođača vlada zabrinutost šta da se radi sa viškom koji se ceni na 15 mil. vreća. Vlada je rešila da otkupi jedan deo, kao što je to učinila u prošloj godini. Ali ostaje nerešeno pitanje šta će ona učiniti sa tolikom količinom kafe.

— Usled mpovišenja cena tovljenih svinia došlo je do DOskupljenja svinjske masti i sviniskog: mesa u Zagrebu. Nova cena masti, koju je odobrilo Oblasno nadzorništvo za cene u Zagrebu, iznosi 24 din. po kg, a cena mesa kreće se između 17 i 20: din:

— Basnska vlast u Zagrebu odobrila je 19 miliona dinara za melioraciju hercegovačkih polja. U projektu ie melioracija Mostarskog blata i Drinovačko-Imotskogz polja.

— Proizvođači duvana sa teritorije Dunavske banovine zahtevaju da se poveća otkupna cena duvana, kako bi im se u ovome vremenu obezbedila rentabilnost proizvodnje. U protivnom, proizvođači će biti prisilieni da dobar deo setve prodadu ilegalnim putem. Njihovi su zahtevi ovi: I klasa a) sa dinara. 20 na 26 dinara; b) sa 15 na 22 dinara; vV) sa 10 na 18 dinara. IL klasa a) sa 7 na 14 dinara ! ђ) за 5 па 12 dinara. II klasa a) s 3 na 8 dinara; i plativi škart sa 2 na 6 dinara po kilogramu.

— Prinos šećerne repe po ha u Danskoj biće ove godine manji za 10% nego 1939, ali pošto ie zasejana veća površina nego lane, proizvodnja će biti jednaka prošlogodišnjoj .