Narodno blagostanje

14. септембар 1940.

Već nekoliko nedelja kursevi su imali vanredno čvrstu tendenciju. Prošle i pretprošle nedelje javljali su se predznaci kao da će se kursevi krenuti na više. Takav optimizam bio bi preuranjen, i nije ga mogao da deli onaj ko je znao tačnu situaciju na berzi. Uzevši za merilo kurseve dvaju špekulativnih papira: Ratne štete i Dalmatinaca, čvrsta tendencija bila se produžila još i prvog dana izveštajne nedelje. Šteta se bila popela na 450, a Dalmatinci na 71.50. Kod kurseva koje smo imali poslednjih meseci to je već dosta visok nivo i dovolino primamljiv da izazove i jaču ponudu, da bi se rzčalizovala dobit. lako su kursevi duže vremena stabilni, na strani tražnje nije time bio stvoren štimung za jači angažman. Ona se nije pojavila i mala realizacija počela je da gura kurseve na niže. Već drugog dana izveštajne nedelje kurs Ratna štete počinje da pada, a trećeg ona se radi već po Kkolebljijivom kursu, od 446 i 449. Ova upornost tražnje, koja se nije dala izazvati dovodi poslednjeg dana do povlačenja ponude, koja nema razloga da ide ma niže i tako, posle dva nešto življa dana, izveštajna nadelja završava sa potpumim zamiranjem poslova. Tog dana rađeno je ioš samo u akcijama Paba.

To je situacija kod špekulativnih papira. Njihovi kursevi čekaju bolje raspoloženje kod berzijanaca za poslovanje na berzi uopšte. Zasada ga nema. Ostali papiri gotovo se i ne javljaju. Ukoliko ima posla kursevi su im čvrsti. #'/ Bler prešao je nominalnu vrednost, a Investicioni se drži takođe vrlo čvrsto na 99.

Narodna banka se ne radi na berzi. Van berze ima nešto poslova, kao što se vidi iz tablice obrta. Ovaj papir još uvek čeka odluku koja treba da bude donesena ili demanti da će uopšte biti izvođene neko reforme koje bi ga mogle pogoditi. Ni jedno ni drugo nije još učinjeno i tako ovai papir preživjuje svoje gluvo doba, koje bi moglo da potraje i duže.

Obračunski kurs dolara bio je 44.55.

DEVIZNO TRŽIŠTE

Na deviznom tržištu još uvek je ogromna oskudica klirinških maraka. Raspoloživih maraka ima tako malo, da se sada više nijednog dana ne može da zadovolji tražnja ni od 1%. Za nekoliko nedelia, od kad se oseća ta oskudica nakupio se veliki iznos nepodmirenih obaveza. Zato je domnesena odluka da se sa drugih računa prebace marke na račun robe, čime bi situacija bila znatno olakšana. Pa i to je privremeno olakšanje, jer nesmetano funkcionisanje mplaćanja zavisno je od izvoza i uvoza robe, a tu je došlo do poremećaja zbog koga se osetila oskudica u klirinškim markama. Da situacija nije nepovolina po naš izvoz sada je već trebalo da se Javi veća ponuda marke. Zahvaljujući ugovorenom čvrstom kursu nije se ova oskudica u markama odrazila i na drugi način nepovolino po nacionalnu privređu, u skoku kursa marke, kojim bi bili favorizovani izvoznici na račun uvoznika, Rao što je slučaj sa grčkim bonovima.

Slobodno tržište: Stab. ЈЕ

9-IX 28.590 10-IX 11-IX 12-IXLondon ~ 222.06 180.97 221.65 221.65 221.65 Niurork 55.— 44.55 55—. 55—. 55Ženeva _ __1251.25 10717.51. 125200 1953:45, 1953.45. Privatni kliring Berlin 1480. —— 1490.— 1480— 1480.Grčki bonovi 55 — —.— 47.50 —.— 47.Sofija 92.— —— 92 — —.— = Milano 228.83 == 228.83 228.83 228.83

- Kod njih ie ponuda bila malena zbog spekulacije. Zadržavajući veštački ponudu imaoci bonova uspeli su da im isteraju kurs-na 59, i to u toku jadne radne педе је 7а 10

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 589

poema, a prema svom normalnom kursu on je otišao za 20 poena više. Devizina direkcija Narodne banke ustanovila je da se s ovim papirom tera špekulacija. Zato je donesena odluka da imaoci ovih bonova moraju da ih prodaju, kao što je propisano i za druge devize, u roku od 10 dana od dana prijema, odnosno 15 dana od izdavanja. U slučaju meizvršenja sankcija je po članu 7 Pravilnika o prometu. devizama i valutama. |

Obrt je ove nedelje izneo 15,6 mil. Od toga otpada na nemačke marke 10.420 hili., dotara 2.413 hiljada, grčke bonove 1.707 hili., švajcarske franke 607 hiliada - bugarske dinare 516 hiljada. -

U Cirihu 'kursevi su bili sledeći:

31-XII-a37 31-XII-38 31-XI-39 4-1Х-40. 104%Х

London 21.62 20.62 17.65 17.625 17.60

Njujork 432.— 443— 445— 439.— 439.75

Milano -—.—- —.— 22.505 22.15 22.20 Робно тржиште

Пишеница. — На прекоморским тржиштима ситуација

је непромењена: тенденција је стална, курсеви постојани У границама гарантованих минималних цена. У Аустралији влада велика суша од које су до сада уништене велике површине засејане пшеницом. Жетва је до сада преполовљена. У Мађарској најновија пропена таксира жетву са 212.300 ваг. према 224.590 колико је изнела последња процена. Услед мањег приноса понуда на тржишту од пронзвођача је врло мала и недовољна да покрије текућу потребу тако да се ова мора да подмирује добрим делом из залиха Футуре. У Грчкој принос је био око 140.000 ваг. или 7%. мање од прошлогодишњег. Бугарска је одредила следеће цене за брашно: нулерица 9 лева кг. (4,50 дин.), бр. 1 лева 6,45 (3,25 дин.), бр. 3 лева 5,15 (2,60 дин.), мекиње 2 лева (1 дин.), а за хлеб: од брашна бр. 3 лева 5, бр. ! лева 6 и за луксузни хлеб од нулерице лева 8, дакле 250, Зи 4 дин. Као што се види цене хлеба сдређене су нешто ниже од цене брашна од кога се односни хлеб справља. У Француској одређена је цена пшенице на 214 фр. фр, а у Шведској са 25 кг. за 100 кг.

Термински курсеви на прекоморским берзама средином недеље били су: Х XII III Винипег центи бушел 735/з 745/8 Чикаго центи бушел 7574 767/s 773/8 Буенос Аирес пезоса квинтал 7,65 7,75

Домаће тржиште је у знаку уредбе о принудном откупу и мера за спречавање плаћања виших цена преко оних које су уредбом прописане. Слободни промет развија се у уским границама. Цене се крећу у границама уредбом прописаних. За брашно су прописане нове цене и то код млинова, у трговини на велико и у трговини на мало. Према појединим крајевима земље цене брашна за нулерицу крећу се од 7,50 до 9 дин., а за хлебно брашно од 3,80 до 4,560 дин. Цене мекиња одређене су од 1,90 до 2,30 дин.

Кукуруз, — У Аргентини се носе озбиљно мишљу да већу количину кукуруза, која не може да буде извезена, употребе као гориви материјал при чему би из државног буџета имало да буде жртвовано неколико десетина милиона пезоса. У С.А.Д. ломбард за нови кукуруз одређен је на бази 69 центи за бушел те се услед тога цена промпт= не робе креће на свом нивоу. У Мађарској ове године било