Narodno blagostanje

14. септембар 1940.

u današnjim prilikama ne bi dala nikakve rezultate. Nema toga aparata koji bi mogao da vrši efikasno 'Rontrolu nad jednim velikim područjem kao što je Beograd, da pretražuje prostorije sa zalihama, kontroliše cene odnosno trgovačku zaradu kako to propisuje Uredba o kontroli cena na malo. Za to bi trebao ne samo valiki broj, nego i stručnih lica, koja bi poznavala robu, elemente trgovačke kalkulacije, tarifske stavove itd. Drugi je način direktno preuzimanje na sebe snabdevanja. Aprovižacija ima dva stupnja. Prvi je regulativan, a drugi opšti, totalni. Na prvom stupniu grad organizuje delimično snabdevanje. Njegova aprovizžacija obuhvata najvažnije životne potrebe, kod kojih postoji kriza snabdevania, nabavlia ih u izvesnim količinama i stavlia fa raspoloženje стадапштта po normalnim cenama. Na taj način, pre svega, suzbija se psihoza oskudice, a to znači imaoci odnosne robe materuju na prođaju, a oni koji su potrebiti odustaju od kupovanja Za rezervu uvereni da će ubuduće vazda moći da dobiju. Posledica je dakle da više robe izlazi na pijacu i da se regulišu cene.

Ragulativnu ulogu beogradska opština imala bi da preuzme u prvom redu kod ogreva, drveta i uglja. Tu bi рге svega trebalo ukinuti trošarinu bar za šest meseci, zatim uvesti veću količinu koja bi se mogla smestiti na velikim kompleksima opštinskih imania i biti jevtinila za iznos kirije pošto opština i tako nema nikakvih mprihoda od svojih slobodnih imanja. Time bi opština mogla da pokrije znatnu potrebu i da spreči da najsiromašhniji građani drvo treće klasa — trulež i panjeve — plaćaju kao prvu klasu.

Pored ogreva od neobične vežnosti ie pitanje na koji način suzbiti špekulaciju sitnih periferiiskih trgovaca kojoj

je izložen isključivo mali čovek. Bilo bi potrebno da opština u pojedinim kvartovima, naseljenim siromašnim svetom, orga

nizuje vlastite prodavnice naijnužnijih životnih namirnica (brašno, pirinač, ulje, mast, pasulj, krompir, luk itd.). A pre svega bilo bi potrebno da se po primeru masti ukine trošarina i na озфаја važnije životne namirnice i da se snize Di·jačne takse. Ukidanje trošarine i pijačnih taksa sigurno bi izazvalo veći dovo?, koji bi, po zadovoljienjiu prve potrebe, uticao i na sniženje cena.

| Tim merama opština bi mogla da utiče s jedne strane na kvantitativno poboljšanje sadanjeg stanja snabdevanja Beograda, a s druge ma suzbijanje špskulcije i preteranog poVišavanja cena. Ovakav rad bio bi daleko efikasniji od sviju dosadanjih administrativnih propisa kraj kojih je skupoća i dalje nesmetano rasla. —

=== Kaja CĆMO y Gpojy 99/40 mi-

Непрекидан mnopacr KO- сали о рекордној запослено. њунктуре у нашој лри- сти код нас у априлу о: Г. вреди нисмо могли ни слутити да

ће коњунктурни развој на-

ше прерађивачке привреде пребацити тај рекорд само у току 2 месеца за 17.810 радника и намештеника тако, да је број осигураника код Сугора у јуну 1940 износио 760.990, за 6.423 више него у мају о. г. а за 9,729 више него у истом месецу 1989. Колики је био број осигураника у јулу и августу засада се ве зна. Судећи по кретању његовом у ранијим годинама требало би у јулу да се смањи, а у августу да се опет „дигне. Тако је у јуну постигнут нови рекорд, и пребачене све године унатраг од постанка југославије како се то види из следеће табеле:

Број Сузесрових осигураника у месецима:

IV М VI 1933 516.525 528.348 537.195 1934 585.152 562.643 568.641

НАРОДНО: БЛАГОСТАЊЕ

Страна 585 1935 551.081 566.739 585.130 1936 598.363 625.871 630.790 1937 661.569 692.973 713.835 1938 705.375 749.144 760.071 1939 713.052 746.341 751.261 1940 743.680 754.567 760.990

Као и априла и маја тако је и сада порастао број запослених само код једног дела привредних грана и то стално код оних који раде за потребе војске, за извози Код јавних радова, а овима су се придружиле и неке сезонске: с индустриј дувана и грађевина. Још увек један љео индустрије бори се са тешкоћама у снабдевању сировинама, али изгледа да се код највеће наше индустрије, текстилне, ситуација у том погледу поправља. Пораст према јуну 1939 је забележен код:

грађења железница, путева и водоградња за 10.419

Металне и машинске индустрије за 4.431 Индустрије дувана за 3.419 Шумско-пиланске за 9.419 Градња над земљом за 2.356 Кућне послуге за 1.841 Хемиске индустрије за 1.177 јавног саобраћаја за 1.061

(Осим тога повећао се нешто број запослених још код: електричних централа и водовода, позоришта и слободних професија и пољопривреде,

Изгледа да ће се висока коњунктура продужити и У јулу, иако је досада важило као правило да се у јулу смањи број запослених. При руци нам је извештај љубљанског Оузора који показује да је у јулу било осигурано 109.174 радника и намештеника, за 2.722 више него 1938. Пораст је забележен код истих грана код којих и у ранијим месецима: грађења путева, железница и водсградња за 6270, грађења над земљом за 729, јавног саобраћаја за 1.238, хемиске индустрије за 114, папирне за 199 и кућне послуге за 655 и још код 5 грана који се креће између А и 52, а пад код осталих. Највећи је бно код: индустрије камена и земље, текстилне индустрије за 1044, угоститељске за 712, прераде дрва и резбарства за 638 и шумскопиланске за 1076. Просечна вадвица је порасла према 1939 за 3,71 дин. на 28,63 дин.

Високу коњунктуру у нашој привреди не показују само Сузорови извештаји него н онај Народне банке за јуни. У том месецу извршене су крупне промене у Европи у вези са победом Немачке на Западном фронту. Дејство ратних операција на нашу привреду није било неповољно. Извоз и увоз за првих 6 месеци су се повећали по вредности. Извоз је износио 3.849 мил. дин. према 2414 мил. 1939, а увоз 3.089 према 2.627 мил. 1939 тако, да је трговински биланс био активан за 760 мил. дин. Снажно је порастао извоз пшенице од 38.828 тона 1939 на 64.768 тона, брашна од 549 на 12.275 тона, суве шљиве од 2.810 на 3.310 тона, дувана од 2 на 3.104 тоне, коња од 4.107 на 19.779, говеда од 10.545 на 26.487, свежег меса од 7.283 на 21.785 тона, дрва за грађу од 488.862 тона на 652.674, горивог дрва од 47.098 на 141.558 тона итд. Код увоза повећање по вредности долази искључиво од пораста цена. По количини је знатно порастао увоз угља од 213.680 Ha 339.414 тона, штампарске хартије од 7.390 на 9.127 и нафте од 76.301 тоне на 86.000. Интересантно је да се повећао увоз текстилних сировина и то: сировог памука од 9.770 на 13.486, и свилене пређе од 1.489 на 2.172 тоне, а опао памучне пређе од 7.868 на 4.189 тоне, овче вуне од 2.570 на 2.121 тону и вунене пређе од 1.040 на 285 тона. По свему изгледа да се снабдевање сировинама памучне индустрије поправило. Нешто је порастао и увоз памучних тканина од 1.220 на 1.670 тона и коже од 1.028 на 1.149 тона