Narodno blagostanje

91. септембар 1940.

koji bi se plaćali vrlo skupo. Industrija ne može да računa na sirovinu.

Po pitanju ovih sirovina održane su u zemlji poslednje vreme brojne konferencije. Postoji mogućnost da se poveća proizvodnja pamuka i vune. Službemi pretstavnici, na konferenciji, optužili su u svojim referatima industriju da nije do sada pokazivala interes za ove sirovine i da se zato ona nije mogla da razvije ni po obimu ni po kvalitetu. Optužba bi se mogla obrnuti. Naša vuna i pamuk, kakvi su proizvođeni do sada, nisu mogli da zadovolje potrebe industrije. To se moglo: postići samo jednom odgovarajućom politikom i Organizacijom rada. Međutim, kod nas se samo govorilo o širokim mogućnostima i ništa nije učinjeno. Trebalo je raditi intenzivno deset godina, pa dati industriji takvu vunu i pamuk iz koje će ona moći da proizvodi robu kakvu traži potrošač. Industrija sada traži i takvu vunu i pamuk, jer se i potrošač zadovoljava s onim što nađe. Ali proizvodnja se neće moći povećati za duže vremena prema potrebama. Mora se nadoknaditi uvozom, a pošto se ne može doći do prirodnih sirovina, preostaju veštačke. Druga greška oseća se u sirovinskoj politici, da nemamo uopšte industrije veštačke svile, iako se ona u drugim zemljama razvijala kao u groznici. Ubuduće za taj problem industrije nametaće se drukčija rešenja, nego što su bila mogućna do sada, jer se zamišlia sasvim drukčija podela rada među evropskim zemljama. U poslednje vreme najviše se tužila tekstilna industrija zbog oskudice sirovina. Prema ovakvoj situaciji njezine teškoće mogle bi da se otegnu dugo. Nameće se potreba da se pojača proizvodnja kudelje i da se pristupi njenoj kotonizaciji. Dosada je ona bila uglavnom izvozni artikal.

Koža ima specijalnu situaciju. Otpao je uvoz koji

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Страна 597

se može donekle naknaditi domaćom kožom. Oslobođena konkurencije, domaća koža, iako slabija, postigla je visoku cenu. Ponuda je smanjena, Zbog ograničenog klanja u zemlji, tako da je morala da bude regulisana. Banska vlast odredila je cene, i obavestila trgovce na veliko da prodaju samo kožarima, koji dobijaju dozvolu za kupovanje od Ureda za kontrolu cena. To nije dovoljno. Treba regulisati tržište kože na čitavoj državnoj teritoriji i obezbediti industriji sirovu kožu, a ako nije to dovoljno, tražiti da se jedan procemat kože vrati od stoke koju izvozimo u živom stanju. Veliki deo uvoza mogao bi da se nadoknadi boljom kontrolom na tržištu kože. Teže |e rešiti pitanje kvaliteta, nego kvantiteta kože.

Kod uljarica kriza je prebrodiva, jer bi se dobrom organizacijom proizvodnja mogla da poveća za koju godinu i da bude dovoljna, izuzevši neke specijalne vrste. Međutim. u snabdevanju naftom i kaučukom ostaćemo zavisni od uvoza. Kod nafte se mogu još da vrše uštede, mešanjem ili prelazom na gas koji se dobija iz drva. Kod kaučuka je situacija teža, tako da se već sad moralo pristupiti ograničenju upotrebe gume u proizvodnji izvesnih artikala, rezervišući je za nasušnije potrebe.

Povećanje proizvodnje prirodnih sirovina, ukoliko je uopšte mogućno, vrši se sporo. Za proizvodnju Veštačkih potreban je kapital i tehničko iskustvo. Sada ga je vrlo teško dobiti iz inostranstva, jer |e u svim zemljama toliko angažovan, da se seli samo onda kada je to potrebno nacionalnoj privredi kojoj pripada. Potrebe se osećaju jače svakogz dana, ukoliko se troše rezerve. Njih je teško sada ublažiti, pošto smo aa celoj liniji u sirovinskoj politici potpuno zakasnili, iako je to bio problem kome se u svim zemljama godinama posvećivala najveća pažnja.

5 Bi Bi

Из уредништва

них производа у августу прешле су ниво цена послератног инфлационог периода

Индекси цена на велико и на мало Народне банке у августу месецу показују врло велике промене. Динамика цена била је веома интензивна, пораст је наступио на целој линији. Пораст у августу месецу код многих производа и код збирног индекса цена на велико био је највећи од почетка рата. Пуно дејство таквог кретања цена на велико на цене на мало осетиће се касније, вероватно још у септембру месецу. Али и у августу цене на мало реагирале су знатно јаче но ранијих месеци.

Индекси цена на велико у августу месецу изгледали су овако:

Мине- ИндуБиљни Сточни рални стријски Општи 163,6 991 1958 . 1148 1212, Пораст према јулу 27,1% G,D% 41% 8527 11,9% Пораст према августу 1939 године 116,1 36,0% 35,4 46,6 57,8

Биљни производи достигли су енромни ниво од 163,6. Према августу прошле године овај индекс повећао се више него двоструко; он је за 63,6% већи од базичне године у којој је извршена стабилизација динара. А био би већи и кад би се упоре-

дио са ранијим такозваним инфлационим периодом. Август месец је трећи по реду како је индекс биљњих производа у индексу цена на велико на: првом месту: 70,5 поена преко индекса стоке и сточних производа, 38,3 поена више од индекса минералних производа, 48,8 повна више од индекса индустријских производа и 42,4 поена више од индекса општих производа. И апсолутно и релативно биљни производи постали су најскупљи; њихова куповна снага према свим осталим производима знатно је порасла. Најзад, нема ни једног биљног производа чије цене у августу месецу нису осетно скочиле. По томе август месец у периоду од двадесет година цена претставља изузетну појаву. Дешавало се и до сада да у време прибирања приноса пољопривредних производа дође до скока, али је тај скок обично бивао ограничен на извесан број артикала. Никада није било случаја да скок захвати све производе, цео биљни сектор као што је то овога пута. Фаворити скока је зрнаста храна и то сва без разлике. Поред општег скока у односу цена између појединих врста зрнасте хране дошло је до великих поремећаја. Раж, јечам, овас и кукуруз скупљи су од пшенице, док је у нормалним временима обрнут слу-