Narodno blagostanje

98. септембар 1940.

ин Robni saobraćai preko naših

Konjunktura pomorskog sa- luka pretstavlja srazmerno mali obraćaja 1989.

deo onog preko železnica. Pretprošle godine kada je železni; | com prevezeno 19, 9mil. t robe, pomorski saobraćaj je iznosio manje od 1/6 (2,6 mil. t). To vredi još u većoi meri za putnički saobraćaj, koji je 1958 bio svega 1/19 železničkog (2,98 mil. prema 56,16 mil.). Prema tome pomorski saobraćaj daleko zaostaje za železničkim. Ima više razloga tome. Glavni je taj da najvažniji naš trgovinski pariner (Nemačka) ima dobru železničku i rečnu vezu sa nama. Osim toga znatan deo naše trgovine i sa drugim zemljama obavlia se železnicom. Drugi važan razlog је гејаtivno slabija razvijenost privrede u Primorju i nepovezanost mnogih luka železnicom sa zaleđem.

Prošle godine i robni i putnički saobraćaja bio je slabiji od onog 1998. Prvi je iznosio 2,935 mil. t (1988: 2,60 t). Pad je zabeležen kako kod uvoza tako i kod izvoza. Poslednje tromesečje ie znatno uticalo na smanjenje robnog saobraćaja, pošto je zbog rata i blokade Nemačke od strane savezničke mornarice otežan i uvoz i izvoz morem. Uvezeno je 526.275 t prema 626.328 1938. Više od polovin» (811.229 t) otpada na ugalj i koks iz Alžira, Belgije, Engleske Holandije itd. Zatim dolaze po redu metalni proizvodi sa 37.387 i, poljoprivredni proizvodi sa 19.846 t i tekstilne sirovine sa 14.789

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 617

t. Izvoz je manje opao nego uvoz. Izvezeno ie svega 1,366.737 t prema 1,457.045 t. Najveću poziciju čine rudarski proizvodi Dalmacije i njenog najbližeg zaleđa — boksit sa 233.462 t, cement 159.255 t i tupina sa 196.429, zatim drvo i ostali artikli drvne industrije sa 961.120 t. Dakle, preko 3/4 izvoza sačinjavaju proizvodi rudarstva i drvne industrije.

Kako je naša trgovina upućena pretežno na evropske zemlje, najživlji pomorski saobraćai je između naše zemlje i njih i to sa Italijom (26,1% celokupnog saobraćaja), Holandijom (17%), Nemačkom 13,86% i Engleskom 7,96%. Ukupno smo održavali pomorsku vezu sa 83 zemlje. Udeo našeg brodarstva kod izvoza je 60,13% a kod izvoza 44,98%. Ulkupno od celokupnog pomorskog saobraćaja naši brođovi su obavili 48,600%. Od stranih brodarstava najveće je učešće talijanskog (30,99%), zatim grčkog (7,45) i nemačkog (5,36%). Privredna nerazvijenost našeg Primorja ogleda se i u relativno malom učešću njegovom u pomorskom saobraćaju (464.754 t), što znači da od njega otpada svega 1/5 celokupnog pomorskog saobraćaja.

Ni putnički saobraćaj nije ostao pošteđen od rata i ratne psihoze, koja je smanjila broj stranih turista. Prošle godine sezona u Primorju je završena vrlo rano Zbog izbijanja rata. Sve je to uticalo da se broj putnika smanjio za 220.000 na 2,75 mil. prema 1938.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Doneta je Uredba o podizanju, seči, prometu i izvozu pitomog orahovog drveta. Prema ovoj uredbi orahova drveta ne mogu se seći i stavliati u promet bez odobrenja opšte upravne vlasti prvog stepena. Od 1 aprila do 1 oktobra zaDranjena je svaka seča.

— Nemački ministar za ishranu i poljoprivredu propisao je uredbu o davanju pomoći gazdinstvima koja su zapala u težak položai zbog rata. Pomoći se mogu dobiti u sledećim slučajevima: za pokriće troškova opravke potrebne da se neka zgrada ili polioprivredna mašina sačuva od pDTropasti; za. osvetljenje ı ogrev; za isplatu plata; nagrada i socijalnih doprinosa; slugama koliko je to potrebno radi održanja gazdinstva; za zakup zemljišta ili kiriju za zgrade koje su neophodno potrebne za gazdinstvo, isto tako i za uzimanje na poslugu tuđih mašina i sprava; za plaćanje kamata za dugove koji nisu preterano visoki ili nisu učinjeni u cilju proširenja gazdinstva; za plaćanie premija osiguranja i za pokriće izdataka za licence i patente potrebne za rad gazdinstva.

— Uskoro će otpočeti melioracioni radovi na JesalPolju u blizini Slavonskog Broda, koje obuhvata 298 kv. km. Prema proceni stručniaka ukupni troškovi oko melioracije izneće oko 12,000.000 dinara.

_— Održana је konferencija stručnjaka po pitanju upotrebe veštačkog đubriva u cilju povećanja poljoprivredne produkcije u zemlji. Konferencija je zaključila da je u interesu intenzivirania poljoprivrede neophodno potrebno „preduzeti sledeće mere: domaće fabrike veštačkih đubriva imaju najpre da podmire domaće potrebe, pa da im se tek posle odobri izvoz, u svrhu obezbeđenia fosfornog đubriva zabraniti izVOZ koštanog brašna, ukinuti uvoznu carinu na sva veštačka đubriva, proširiti povlašćene železničke tarife za prevoz đubriva na sVe Vrste pošiljki, omogućiti osnivanje mlinova za mlevenie krečnjaka, poveriti Diporisu da sprovede propagandu

radi povećanja potrošnje veštačkog đubriva. Dalje konferencija je odlučila da je potrebno proučiti mogućnost osnivanja zadružne ili državne fabrike veštačkog đubriva, sprovasti najstrožiju kontrolu veštačkih đubriva, stvoriti fond od 30 miliona dinara iz koga bi se iprodavalo veštačko đubrivo na veliko po znatno nižim cenama, koje bi se prodavalo zemljoradnicima po ceni koštanja, i najzad podići đubrišta za stajsko đubre.

— У Румунији се ове године налази под памухом око 30.000 ха. Просечан принос по хектару цени се на 30) кг. На памучним плантажама упослено је око 100.000 радника.

— Произвођачи соје среза мачванског траже повишење откупне цене од 204 дин. како је прелзиђен» гани: јим уговором на 450 дин. по метарској центи. Свој захтев упутили су Министарству пољопривреде и „Уљарици' а. д. у Београду. У случају да им се не удовољи захтеву, произвођачи су одлучили да свој производ не износе на пијацу већ да га задрже за исхрану стоке.

— Нова румунска влада која је на власти после аб: дикације краља Карола спрема привредни програм у коме је основна идеја прилагођење привреде економској сарадњи са Рајхом. Тежиште лежи у унапређењу пољопривреде као најважније гране. Производња житарица треба да се интензивира и развије гајење стоке. Криза пољопривреде је настала више због опште дезорганизације него због службе у војсци. Површина под пшеницом и поврћем се смањила. Индустрија засада је у кризи због недостатка сировина. Влада ће израдити план о расподели сировина на сва предузећа и настојати да развије производњу сурогата за оне сировине које се не могу увести. Производња артикала за свакидашњу потребу ће се стандардизовати да би се смањили трошкови продукције. Каматна стопа је снижена да би привреда добила јевтинији кредит, нарочито пољопривреда која ће добити кредит уз 2 камате.