Narodno blagostanje

5. obro 6ap 1940.

od 14,80 din. Prijave za korišćenje ovog izuzetka podnose se Deviznoj direkciji preko ovlašćenih zavoda do 31 oktobra. No i u ovom slučaju plaćanje se ima izvršiti najkasnije do 31 marta 1941 god. Najzad, u principu postoji mogućnost plaćanja uvoza po starom kursu i za zaključene poslove do 25 septembra, a sa rokovima plaćanja posle 31 marta 1941 god., ali samo u slučaju ako se, po pokriću plaćanja prethodnih izuzetaka, na starom kontiu bude zatekao neki višak maraka.

U pogledu plaćanja uvoza unapred, režim je ostao ·nepromenien, ti. vršiće se jedino na osnovu prethodno pri- bavljenih odobrania.

Ponuda i tražnja maraka na berzi prijavljivaće se Dpo·sebno za poslove koji se plaćaju ipo starom kursu, a Zasebno za one po novom kursu.

Terminsko: trgovanje sa nemačkim markama zabranjeno ·je, a klirinška provizija ostaje nepromenjena ti. 2% pri is:plati i uplati. li

Pošto je Češko-Moravski protektorat od 1 oktobra priključen u nemačko carinsko područje to je ujedno rešeno pitanje i platnog prometa sa ovim područjem. U principu za sve poslove posle 1 oktobra prestao je da važi jugoslovenskočeški kliring pa će se sve naplate i plaćanja iz robnog ргоmeta sa Protektoratom vršiti ubuduće preko jugoslovenskonemačkog kliringa u markama. Kod fakturisania u krunama obračun će se vršiti na bazi 10 nemačkih maraka za 100 čeških kruna. U pogledu naplate izvoza u Protektorat postupiće se na isti način kao i kod izvoza u staro nemačko carinsko područje ti. jedna trećina vrednosti izvoza obračunavaće se na bazi vrednosti marke od 17,82, a ostale dve trećine po starom kursu od 14,80 din. U pogledu uvoza učinjen je izuzetak i ovai, ukoliko potiče od kupovina izvršenih zaključno do 30 septembra, moćiće se do kraja marta 1941 godine platiti u krunama putem starog češko-moravskog kliringa. Za slučajeve gde je plaćanje predviđeno posle 31 marta, a zaključci o kupovini napravljeni su do 30 septembra, pitanje uplate rešiće se naknadno između nadležnih deviznih mesta.

U prošlom broju mi smo se osvrnuli na razloge koji su doveli do povećanja kursa marke. Ta promena međutim neće ostati bez dejstva na nivo cena u našoj zemlji. Naiveći deo našeg uvoza potiče danas iz Nemačke; prema tome рго'mena kursa marke imaće svakako za posledicu skok cena industrijskih proizvoda. U razmeri povećania kursa marke opšti nivo cena industriiskih proizvoda mogao bi se povećati 'za 90%. Ali daleko važnije je od toga da će tai skok uslediti odmah, jer je u trgovini nemoguće diferencirati cene prema vrement uvoza i plaćanja pojedinih proizvoda. Oni koji imaju lager i koji su napravili zaključke do 30 septembra ostvariće veću maržu.

; У _И За време велике економске

Нерешиве бриге произво- кризе за произвођаче паму-

бача и потрошача ка постављао се проблем

памука продаје толико оштро да су

се морале предузимати разне

мере за ограничење површи-

„не и уклањање извесне количине са тржишта да не би

вршила притисак на тржиште. Рат је створио сличну си-

_туацију. Земље које производе памук изузев СССР налазе

се с ону страну мора, и веза између њих и главних по-

грошача њихових производа у Европи данас је онемогу-

ћена. Тако се памучна индустрија европског континента

нашла отсечена од својих досадашњих сировинских база и упућена да тражи нове.

Како се развијала производња памука у свету показује следећа табела:

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 651

1937 ~ 1938 1939 у милионима бала САД 19 119 1,8 Индија 5,1 4,9 4,5 ССР 3,8 3,9 3,7 Египат | 2:2 17 1,8 Бразилија 1,6 2— 21 Остале земље 6,3 5,3 538 29,7 28,9

Највећи потрошач памука прекоморских земаља је Европа која је без Сов. Русије имала 1937 вишак увоза над извозом од 20,9 мил. квинтала и 1988 18,2 мил. Последњих година чине се напори да се и у Европи развије производња памука. У том погледу имале су извесног успеха Грчка, Бугарска, Југославија и Италија. Сада се спрема и Шпанија да покуша да сопственом производњом подмири потребе своје индустрије. Резултати су досада слаби једно стога што сељаци у тим земљама не познају ту биљку и треба времена да се они упознају са рационалним гајењем, друго што је немогуће тако брзо изнаћи најпогоднију врсту. Памук произведен у европским земљама још увек заостаје много у квалитету за америчким и египатским. Производња свих европских земаља износила је 1939/40 430.000 квинтала и то је максимум. Он је ишчезавајуће мален према увозу. Стога се поставља питање, одакле Европа да набави потребну количину памука»

При оцењивању те количине треба узети у обзир два момента. Енглеска индустрија има своју сировинску базу у Египту, Судану, Индији и другим земљама свог империја, а осим тога може да се снабде и у Америци. Њен увоз је износио 1937 7,5 мил. а 1988 5,4 мил. За толико треба смањити количину увоза остале Европе. Осим тога мора се узети у обзир да је знатан део увезеног памука био намењен индустрији која је радила за извоз, а овај је сада због рата јако спао. Према томе садашње потребе памучне индустрије на европском континенту су знатно мање него 1988 или 1937. Кад се узме у обзир да је у Немачкој и Италији развијена индустрија синтетичких влакана (1938 производено је вештачке свиле у првој 65.000 и у другој 47.000, дрвне вуне 155.000 односно 79.000 т) онда се потреба за увозом памука још више смањује.

Као снабдевачи континенталне Европе памуком долазе у обзир једино Сов. Русија и Турска. Прва се појавила као извозник само 1987 са 164.000 квинтала, иначе

"1938 је увезла 89:030 квинтала, а 1935 чак 442.000, а друга

је имала максималан извоз 1988 258.000 квинтала. Према

томе изгледи за снабдевање индустрије памуком у Европи

су слаби све док траје рат и рационирање потрошње биће једини излаз. Док је рат европски континент бацио у бригу како да се снабде памуком. Америчке земље муку муче како да нађу купца. Овогодишња берба у САД не заостаје за прошлогодишњом (25,8 мил. квинтала). Бразилија и Аргентина рачунају ове године такође за добро бербом. Од прошле године остало је непродато у Бразилији 2 мил. квин, тала, а берба ће верватно донети 8 до 9,4 мил. квинтала, у Аргентини преносне залихе и берба чине око 2 мил, а У САД око 80 мил. квинтала. Планови о повећању потрошње памука производњом мадраца, заменом јуте памуком итд. могу да ову повећају за који милион, али тиме проблем није решен, јер још увек остају огромне количине непродате, а он се док траје рат не може ни решити. Ограничење производње досада је дало слабе резултате. Мако

је смањена површина под памуком, принос по хектару је

растао и резултат бербе није показивао скоро никакве

промене.