Narodno blagostanje

5. оБтобар 1940.

ње. Измењен је начин рачунања пореза. Укинуте су неке пореске олакшице, а неки су порески облици повишени. Нека предузећа морала су да посегну за својим резервама у циљу плаћања пореза. После издатака на наднице и плате издаци на порезе су највећи.

Од целокупног бруто прихода отпада на наднице и плате 62,1%, (1988: 62,2%), порезе 17,3%0 (12,40) и отписе 13% (13,8%). Чиста добит износила је 7,44% (8,62%/0) а дивиденда 4,55%/о (4,92%) бруто прихода. Просечно је код 115 предузећа износила 6,79% од главнице према 7,04%, 1938.

Розје završenog „građanskog rata Španija je imala da reši nekoliko važnih problema, a u prvom redu problem Rkolonizacije velikog broja seljaka bez zemlje, izgradnje porušenih zgrada i fabrika i obnove i povećanja industriske i rudarske proizvodnje. Rešenjem tih pitania bilo bi rešeno i pitanie zaposlenja velikog broja nezaposlenih radnika. U vezi s time moralo se naći finansiska sredstva, a to je bio upravo najteži problem, pošto se nakon završetka građanskog rata počela sve više zaoštravati svetska politička situaciia, zbog čega je bilo teško zaključiti jedan veliki zajam, a domaći kapital nije dovoljno jak da sam izvrši golemi zadatak privredne obnove zemlje u nekom kraćem Toku. To je bio uzrok zašto je vladin privredni program sračunat na rok od 10 godina, jer se mora izvoditi samo sop' stvenim sredstvima.

Privredna izgradnia Španije

Program je vrlo opsežan i treba da u nekim granama ostvari punu samodovolinost, a u drugim da smanji zavisnost od inostranstva. U poljoprivredi je predviđeno znatno povećanje obradive površine isušivanjem močvara i navodnijavanjem suvog zemljišta, da bi se na taj način dobilo zemljište potreDno za kolonizaciju nekoliko stotina hiljada seljaka bez zemlje. Osim povećanja poljoprivredne površine treba da se pošume velike goleti. Za ovu godinu predviđen je kredit za pošumljavanje od 28 miliona pezeta. Osim pojačanja proizvodnje pšenice i povrća, gojenju stočarstva posvetiće se veća pažnja. Industriske bilike pretstavliaju naročiti interes. Španija je pre građanskog rata imala razvijenu tekstilnu industriju za koju je morala da uvozi znatne količine pamuka. Program predviđa punu samodovoljnost u snabdevanju industrije pamukom i svilom. Zbog toga će se povećati poyršina pod pamukom. Ali i druge industriske biljke kao šećerna repa, uliarice zauzimaju važno mesto u programu. | U centru programa je rudarstvo koje je ı ranije bilo jedno od najvažnijih grana. Ono je davalo najviše deviza i omogućavalo uvoz potrebnih sirovina. Rudnici železne rude uživaju svetski glas zbog velike sadržine željeza (51%). Do početka sadašnjeg rata u Evropi izvoz Žželezne rude bio je u porastu. Blokada i podmornički rat Nemačke protiv Engleske, glavnog kupca, znatno su ga smanjili. Topionička industrija i industrija čelika pojačavaju iz godime u godinu svoj kapacitat, tako da sada visoke peći proizvode 30—40% celokupne proizvodnje Žželeznih rudnika, a čelična industrija pokriva u potpunosti domaću potrošnju. Produkcija uglja se takođe povećava. God. 1939 proizvodnja je iznosila 5,2 mil. t, nešto više od 50% potrošnje. U ovoi godini treba da iporaste na 8 mil. t. Rudnici kalia treba da povećaju proizvodnju u Vezi _ sa polioprivrednim programom. U Voladolidu biće izgrađena fabrika azotnog gnojiva sa kapacitetom od 40—50.000 tona :godišnje. |

Za unapređenje industrije vlada daje velike povlastice. Biće izgrađena nova grana — automobilska industriia sa go_ dišnjim kapacitetom od 14.000 malih i velikih automobila, 16.000 kamiona i 1000 traktora.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 655

Saobraćajna mreža kako železnička tako ı putna Dpojačaće se i za to je samo za gradnju puteva predviđeno 1,5 milijard= pezeta. Za 5 godina treba da se vozni park popuni i osposobi za normalan saobraćaj. Biće izgrađeno oko 760 lokomotiva.

Ових дана завршена је предаја последње зоне јужне

обруџе од стране Румуније Бугарској, и тиме је Румунија добила дефинитивне границе. Помене које су настале у румунској привреди каорезултат губитка великог дела територије врло су осетљиве. Не само да су смањени површина и број становника него су изгубљене најплодније површине ораница, велики комплекси шуме и знатан број рудника и индустријских предузећа. Ранија површина Румуније је износила 294.967 км а број становника 19,8 мил. Са Бесарабијом и јужном Буковином уступљено је Совјетској Русији 50.400 кмг и 39 мил. становника, Бугарској са јужном Добруџом 7.726 км и 6,42 мил. становника и Мађарској са северним делом Трансилваније 41.617 км; и 24 мил. становника. Према томе, садашња територија Румуније износи 195.214 км» а број становника 13,7 мил.

Највећи губитак претрпела је румунска пољопривреда. Бесарабија и јужна Добруџа претстављали су најплодније покрајине. У Бесарабији је била нарочито развијена производња индустриских биљки. Пољопривредна површина се овде поклапа скоро са целокупном површином, пошто се свега 5% налази под шумом а 2% је пусто земљиште. Учешће Бесарабије у целокупној румунској производњи износило је 1937 код:

Румунска привреда у новим државним границама

Пшенице 20 Јечма 32,8 Кукуруза 15,8 Соје 78,3 Сунцокретовог семена 72,2 Конопљиног семена 24 Конопљиних влакана 18,1 Ланеног семена 13,2 Уљане репе 13 Дувана 17 Рицинусовог семена 96,8 Мака 19,4 Аниса 86 Вина 29,5

Као у Бесарабији и у јужној Добруџи шума и пустог земљишта има мало. Пољопривредна површина заузима 79%. од тога је 86,7% ораница. Она је 1937 дала 3,8% румунске жетве пшенице (37,6 мил. кв.), 5,7% жетве јечма (91 мил. кв.), 20% ражи (4,5 мил. кв.).

Предајом северне Трансилваније Мађарској Румунија је изгубила 1,5 мил. ха оранице, 1,25 ливада и паш-

'њака и 1,5 мил. ха шуме. Највећи део оранице налази се

под житом.

Румунски извоз жита је много изгубио. – Северна Бесарабија учествовала је у извозу пшенице са 2/5, јечма са 5 и кукуруза са 5. Јужна Добруџа је права житница са извозним вишком од 2—3 мил. метарских центи тшенице и кукуруза. Северна Трансилванија, углавном подмирује СБоју потребу пшеницом и даје известан вишак кукуруза за извоз.

Губитак румунског сточарства је врло велики. У Бесарабији је било 1985 5,3% од целокупног броја коња Румуније, 194% оваца, 18,3% свиња и 14,1% говеда. Томе

"треба додати знатно развијено сточарство Трансилваније,

Буковине и јужне Добруџе. Последња има сама преко