Narodno blagostanje

Страна 6354

милион оваца, око 200.000 говеда, _ 00 свиња и 120.000 коза.

Северна ране ванија и Буковина однеле су велике комплексе шума тако да ће румунски извоз дрва доста с тиме претрпети. Осетан губитак претставља. рудно GOгатство уступљеног дела Трансилваније и. Северне Буковине. У првој има 672 индустриска предузећа са 33.000 радника. Од тога су 42 предузећа металне индустрије, 37 текстилне, 241 индустрије хране и пића, 43 хемиске, 205 за прераду дрва, 24 кожне, 325 папирне и 41 грађевне индустрије. Рудно богатство ове земље састоји се из соли, железне руде, пирита, живе, бакарне руде и боксита. У Северној Буковини има 160 индустриских предузећа са 15.500 радника већином пилана, затим текстилних и металHHX Фабрика.

Како видимо најтежи губитак за Румунију је 10. Tak двеју житница Бесарабије и Добруџе. Индустрија И рударство претрпели су осетне губитке, али је ипак остала скоро потпуно сачувана тешка индустрија, највећи део

лаке индустрије, (текстилне, металне итд.) и што је најважније сви извори нафте спроводним цевима.

заједно са рафинеријама и

Ми смо у броју 31/40 писа ли о односу номиналне и реалне наднице. Констатовали смо да је реална надница услед наглог скока цена у паду, и да код ожењених радника већ одавно не може да "покрије ни половину минимума егзистенције, док је код неожењених нешто изнад минимума. Лето је донело известан пад цена поврћа и тако је за неко време заустављен нагли пораст трошкова исхране. Али је то исувише мало. Цене других артикала масовне потрошње продужиле су и даље да расту.

Овакав ток ствари на тржишту морао је да погоди највише оне друштвене слојеве чији су приходи мали, а то су радници и државни и самоуправни службеници, Како је просечна надница код нас релативно мала, код Сузорових осигураника (а то је више од пола свих радника Југославије) износила је у априлу 25.82 дин. први су били радници који су тражили повишење наднице. Дневна штампа последњих недеља је препуна вести о тарифским покретима. Започели су најпре занатски радници, чије су наднице релативно најниже и досада је тај покрет захватио раднике свих привредних грана. Како преговори не иду свуда глатко и брзо, радници нестрпљиви ступају у штрајк. Засада још нема података о броју покрета и штрајкова, али судећи по писању дневне штампе изгледа „да не заостаје за оним 1936 када је било 408 покрета и

Шрајкашки вал под скупоћом

НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ

"Бр. 40

око 300 штрајкова, и када је у њима учествовало преко 120.000 радника. И онда је до штрајкова дошло због пораста цена. Индекс хране је порастао на 85 према 81,5 1985, а то је најосетљивије за раднике. Исти узроци пл исте и последице. ИМ данас је храна јако поскупела. Цене хлеба који је главна храна наших радника, порасле су толико, да ожењени радник са двоје деце мора скоро половину наднице да потроши само на њега,

Какав ће резултат бити тих штрајкова и тарифских покрета за раднике, а какав за привреду» Радници ће моментано добити веће наднице и за неко време поправити свој материјални положај. Али ће то повишење кадница утицати на повећање трошкова производње у којима издаци на наднице чине једну од главних позиција. Да ли ће се моћи избећи да се због тога не повисе цене које и тако показују тенденцију пораста» Врло мало има изгледа за то, јер осим пораста надница који није мали, и који се код неких грана пење и до 2 и Бише (рудари државних рудника 18:9%, грађевински радници у Београду 14,2—19%/0 итд.), на повећање цена утичу и други фактори као на пр. скорашње повећање транспортних трошкова на државним железницама, поскупљење увезених сировина, шпекулација итд. Дакле, може се рачунати да ће се садашњи тарифски и штрајкашки покрети пре проширити него смањити, јер главни узрок њихов — скок цена — н даље делује.

Вероватно да је у вези са великим бројем штрајкова који су у последње време избили и захтев Југораса та се формира за целу државу само Један синдикални савез у који би ушли Југорас, Хрватски раднички савез и Звеза Здружених делавцев из Љубљане. Савез би попут оних у Италији и Немачкој водио акције радника у правцу преговарања са послодавцима. Поступак мирења наглашен је и у недавној Уредби о лучком раду Банске власти у Загребу која забрањује штрајкове и локауте, и одређује да односе између радника и послодаваца има да регулише одбор лучког рада, а спорове нарочити суд.

У исто време кад и радници и државни чиновници повели су акцију за побољшање свог положаја, у првом реду плате. Та акција је у току па је ни Уредба о повећању принадлежности државних службеника није могла зауставити. Државни службеници сматрају да је Уредба само палијативна мера и да њихов проблем није решен, јер, како истичу органи појединих удружења државних службеника, скупоћа није сузбијена и основни захтеви њихови нису задовољени. Стога они траже или да се плате повисују аутоматски са порастом цена или да држава врати цене на ниво ! септембра 1989, а њихове плате на ниво 1 јула 1981.

ОБАВЕШТАЈНА

РОГ ЈОРЕТУКЕРА

— Овогодишња производња памука у Турској из"гледа да је добра. У округу Адона и у крајевима уз Егејско Море берба је дала око 300.000 бала. Вишак за извоз продаће се само за слободне девизе. Цене ће се рачунати

у доларима. На овој бази већ је продано Румунији и Ју-

гославији 70.000 бала. Немачкој је такође продана већа количина памука у вредности од 200.000 турских фунти.

"Италија и Мађарска појавиле су се такође као купци TyP-

ског памука у замену за индустриске производе. — Овогодишња жетва хмеља дала је одличне резултате. Рачуна се да ће жетва дати преко 3.000 тона.

СЛУЖБА

Произвођачи настоје да један део ове количине извезу у иностранство,

— Proizvođači ovogodišnje proizvedene Rkudeljine stablike traže cenu koja sa kreće između 170 до 200 dinara za 100 kgr. Ovo je izazvalo osetnu stagnaciju na tržištu kudelje, pošto se prerađivačima ne isplati plaćanie ovako visoke cene. Nekoliko fabrika kudelje obustavilo je potpuno rad. Usled ovakve situacije smatra se da će velika količina kudelje ostati u rukama proizvođača do proleća. .

— Ovogodišnia proizvodnja· lucerke i crvene .deteline usled 'atmosferskih nepogoda toliko je podbacila, da nema izgleda da će se seme ove. godine uopšte izvožiti. ·