Narodno blagostanje

Страна 648

такође се указала потреба да се организује употреба радне снаге у пољопривреди. Тако je у Мађарској уредбом од октобра 1938 заведена обавезна узајамна помоћ у крајевима где се пољски радови не би могли свршити на време услед ванредног позива на војну вежбу, и та је уредба продужена у септембру 19839. У Шведској је законом наређена организација „блокова рада" за случај мобилизације под чим се разумевало заједничко искориштавање радне снаге, оправа и запреге у сваком селу. У Швајцарској Савез пољопривредника у заједници са Уредом рада организовао је упославање незапослених радника у пољопривреди, а у јесен 1939 када је била извршена мобилизација давано је сељацима осуство ради обављања јесенских радова. Пролетос је Савезни уред за исхрану за случај рата донео читав низ мера у циљу обезбеђења пољопри: вреди довољног броја радника.

а ШШШЕ а tekućem zasedanju јигоslovensko-nemačkog privrednog odbora postignut je SDOrazum o regulisanju wplatnog prometa između naše zemlje s jedne i Belgije i Norveške s druge strane.

Raihsmarka obračunska valuta u platnom prometu sa Belgijom i Norveškom

Pošto je celokupno plaćanje ubuduće prevedeno na nemačku marku to je, kao i kod novog platnog prometa sa Nemačkom i Protektoratom, izvršena podela na stara i nova plaćanja. Stari uvoz i izvoz odnose se na sve poslove — zaključane kupovine i prodaje — pre 1 oktobra o. g., a movi na poslove zaključene posle toga roka.

Plaćanje starog izvoza iz Norveške i Belgije vrši se polaganjem dinara za odgovarajuće vrednosti fakturnih iznosa na dinarski račun kod Norveške banke u Oslu odnosno Emisione banke u Brislu. A stari izvoz naša Narodna banka isplaćivaće hronološkim redom u granicama raspoloživih sredstava na dinarskom zbirnom računu u dinarima po sledećem kursu: 1249,21 din. za 100 kruna i 918,17 din. za 100 belga.

Plaćanje novog uvoza i naplata поуог 1туога, ij. Onog zaključenog posle 1 oktobra vršiće se, i to: sa Norveškom preko »Specijalnog računa FE u markama«, a sa Belgijom preko »Specijalnog računa E u markama«. Oba ova računa biće na ime naše Narodne banke otvorena kod Nemačke obračunske kasa u Berlinu. Naplata izvoza u Norvešku i Belgiju vršiće se kod Narodne banke na osnovu deviza Nemačke ођračunske kase u Berlinu, a na isti način kod svojih banaka naplaćivaće svoja potraživanja belgijski i norveški izvoznici. Za plaćanje uvoza odnosno n aplate izvoza utvrđeni su ovi kursevi: 56,80 mk za 100 norveških kruna odnosno 40 mi. za 100 belga. Obračunati iznosi u markama pretvaraju se potom u dinare na bazi novog kursa marke od 17,82 dm. A ukoliko fakture glase na druge monete ove se takođe prethodno pretvaraju u marke po srednjem kursu berlinske berze za odnosnu monetu i potom u dinare po novom kursu marke. Dakle, naplata izvoza u Belgiju i Norvešku zaključenog роsle 1 oktobra vršiće se ubuduće u dinarima na bazi поуог kursa marke i u granicama raspoloživih sredstava na zbirnom računu.

es ——— (006 гране привреде код нас прекорачиле су 1987 и 1988 обим производње који је био постигнут до светске кризе, само су рудници угља закаснили и достигла га 1939. Мако је био већи број индустриских предузећа, већа железничка мрежа, ипак, на тржишту се није осетила оскудица угља. Железнице и инду-

На путу нормализирања тржишта угља

En Ir

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 41

стрија су главни потрошачи у свим земљама, а код нас је њихов удео нарочито велик, јер је потрошња по при ватним кућама веома мала. Само неки градови троше нешто веће количине и то углавном зими. Требало је да наступе изванредне прилике, па да се осети несташица угља. То је било у току прошле зиме, која је била јача и дужа него обично, и због извоза, који раније није био тако велик.

Већа тражња и више цене које су рудници могли да постигну на слободном тржишту изазвали су и повећање производње. У првој половини 1940 произведено је 9,092 хиљ. тона, за 669 хиљада више него у истом периоду 1939. Мако је производња много већа непрестано се чују жалбе да се угља не може да добије, и то не само за потребе потрошача у градовима, него ни индустрије. Производња стварно није повећана онолико колико би било потребно. У прва три месеца ове године произведено је 1,808 мил. тона, према 1474, за. 334 хиљ. тона више него у истом периоду 1989. Међутим, у другом тромесечју 1940 произведено је само 109 хиљ. тона више него у одговарајућем периоду 1939. Значи да смо ове године имали у другом тромесечју јаче опадање производње угља према првом него прошле године (410 хиљада тона према 85 хиљада).

Док је производња у другом тромесечју била само нешто већа од прошлогодишње, тражња је била много јача. Три момента имала су нарочито јако дејство. Прво, извоз је нешто повећан у другом тромесечју, на 81 хиљаду тона према 77 хиљада у првом. На извоз одлази готово цео вишак производње овог тромесечја према прошлогодишњем. За домаће потребе производња је била већа само за 28 хиљада тона. Може се претпоставити да је вишак производње првог тромесечја углавном у њему и потрошен. На овако мало повећање производње за унутрашње потребе дошла су још ова два момента: обавезно стварање резерви код индустрије и за потребе народне одбране а вероватно су и железнице стварале за себе резерву, и дошла је тражња од стране домаћинстава, која Су се ове године покривала у већим количинама и раније него обично.

Производња угља заостала је дакле за тражњом, која се није нормално развијала. Због тога се осетила јача оскудица. Рудници угља. немају веће стокове него иначе, као што следи из података Народне банке о производњи н продаји угља. Према томе био је неоправдан приговор да рудници спекулишу са угљем, за недовољну производЊу они наводе као разлог оскудицу радне снаге, што је Вероватно, а с друге још увек несразмерно ниске цене које плаћа главни потрошач, железнице. Због оскудице одржане су конференције да се расмотри питање снабдевања градова угљем за време зиме.

Нема разлога за панику око снабдевања угљем у току следеће зиме. Постоје техничке могућности да се производња повећа, као што се показало у првом тромесечју 1940. Друго, отпада извоз. По уговру са Италијом до 30 јуна 1941 ми ћемо извести само 50 хиљ. тона, док омо по ранијем уговору имали да извеземо 200 хиљада. Трбовље, које је било главни извозник, моћи ће да се целим својим капацитетом врати на подмиривање унутрашњих потреба. Обавезно стокирање ограничено је зато што нема спремишта довољно за угаљ, и што постоји опаСсност да се упали лежањем, а то би се догодил» кад би се правиле превелике залихе. Уколико је тражња за потрошњу по кућама нешто већа него обично, дошло је то из страха да се не понови оно што је било прошле зиме,