Narodno blagostanje
' 96. обтобар 1940.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 687
а tražnia švajcarskog franka izazvala je dosta jak skok njegovog kursa. Ne može se pretpostaviti da postoji neko bekstvo kapitala u Švajcarsku. Najverovatnije je da su to uglavnom švajcarski kapitali koji sada beže iz dolara, jer kapitalisti drugih zemalja, kad bi se odlučili na tai korak uzimali bi u obzir ekonomsku i političku situaciju Švajcarske, a ona nije primamljiva za kapital.
Ponovo je uvedeno kotiranje bugarskih leva. Kurs im je 47,13. Siobodno tržište Slob. = 18-X 285% 21-Х 22-Х 23-Х 24-Х London 221.02 17975 21865 218665 21889 21859 Niujork 55.— 44.55 55.— 55.— 55.— 55Ženeva 1275.17. 1032.80 1976.55 1975.45, 1274.62 1274.602
Privatni kliring:
Вегт 1782. — = 1782— 1782— 1782— 1782Grčki bonovi 58.50 — 55.— 54.— 54.— 53.Sofija — —— — — — 4713 Milano. 228.83 —: 298.88 228.83 „298.88 228:83
Obrt je bio velik, 58,9 miliona. Od toga na same marke otpada po starom računu 44.992 hiliade, a po novom 1.358 hiljada, na grčke bonove 2.699 hiliade, švajcarske franke 9.871 hiljadu, dolare 1.806 hiljada i na leve 671.
U Cirihu devizni kursevi bili su sledeći:
31-XII-37 31-XII-38 31-XII-39 15-X-40 28-X-40
London 21.62 20.62 17.65 17.— 17.15 Njujork 432.— 443.— 445.— 431.50 431.50 Milano — —-— 22.505 21.80 —
Сваки напредак у производњи в
употреби, сбе знање и сва ниску.
ства, што су их од године 1866
стекли специјалисти наше орга~
низљације која обухвата цео свет,
примењују се код фабрикације ааших
GARGOVLE МАЗИВА
и дају им онај квалитет, који гаранштује сигуран и економичан | TIOFOM.,
Jugoslovenska STANDARD —Ć VACUMUM | Oil Company 4. а. ЗАГРЕБ БЕОГРАД
Робно тржиште
Шшеницег. — Ситуација у пшеници је непр:мењена: европски сектор кубури са дефицитом и свакодневно предузима мере рационирања потрошње; прекоморски сектор, напротив, гуши се у роби и док једне з2мље — Северна Америка — бацају милионске суме 33 одржање цене, дотле друге — Аргентина — бележе рекордно ниске цене какве нису постојале ни у времену најже-
_шће аграрне кризе. У С. А. Д. до почетка октобра ломбардовано је 480.000 ваг. и то је главни разлог што је сада
понуда релативно мала и што се курсеви добро држе. Канада, према најновијим извештајима, бави се озбиљно про: учавањем питања огроничења продукције пшенице. У Аргентини стање је врло критично. M ако је извозни вишак незнатан — око 24.000 ваг. — повољно стање усева и безизлазна ситуација у погледу пласмана будуће жетве уколико ова буде добра, створили су такав песимизам да су се цене срозале далеко испод нивоа на коме су биле прошле године уочи рата. У сличном положају је и Аустралија са извозним вишком од 210.000 ваг. Русија је до конца септембра извршила план жетве са 99,4%. Укупан европски принос, без Совјетске Русије, редуциран је са четири милиона на око 3,800.000 ваг. што значи даље повећање дефицита. Сем Бугарске и Турске све су земље дефицитарне, а нарочито Француска, Холандија, Белгија, Данска, Норвешка, Финска, Шпанија и Грчка Дефицит Шпаније износи 80—90.000 ваг., Швајцарске 15—20.000, Грчке 20—30.000 итд. И европски југоисток има велике кубуре са малом и недовољном жетвом У Румунији понуда је тако мала да не може да покрије тражњу; произвођачи и уколико имају не продају у нади да ће цена бити пове-
· Бана. У Браили плаћа се за робу 74 кг. са #% уродице и ' Фр ражи преко 800 леја, док интервенциона цена износи
680 леја. Швајцарска је извршила реквизицију свег тржишног вишка са којим ће убудуће располагати држава.
Термински курсеви на прекоморским берзама среди-
| ном недеље нотирали су:
XII III V Винипег центи бушел 705/з 715/8 75'/8 Винипег центи бушел 87 — 858 807/s Б. Аирес пез. кв. 5,62 5,75 —
На домаћем тржишту ситуација је непромењена. У суфицитарном подручју врши се и даље принудни откуп на бази цене уредбом прописане. У осталим крајевима пшеница се продаје по нешто вишим ценама од паритетних цена база Нови Сад. На овим тржиштима пшеницу купују углавном сељаци и млинови. Контрола млинова показала је да се ови у већини случајева не придржавају прописа о мељави. У већини случајева измељавају знатно више од 10%• белог брашна услед чега се ово, без обзира на мак: симирану цену, може добити испод ове тј. по 6.60—7 дин
Кукуруз. — Аргентини изгледа не преостаје ништа друго него да велику количину вишка кукуруза употреби за гориви материјал. Ради се о 500—600.000 ваг. Држава би. ову количину имала да откупи по 4,75 пез. кв., док на берзи промптна роба бележи 3,25 пез. за кв. У Чикагу ку: куруз нотира 615/8 центи за бушел, У Бугарској нови Ky· куруз продаје се по 290—850 леја за 100 кгр.
Рад са кукурузом на домаћем тржишту почиње по: степено да се развија пошто су локалне потребе већ прилично подмирене. За недељу-две дана трговина ће бити у' пуном јеку. Клип се ради 125—130 дин. Сушена роба промпшт плаћа се 255—260, а термин око 250 дин. Сирови