Narodno blagostanje
96. оБтобар 1940.
На том отстојању бродарство је скупо, јер велику запремину заузимају: погонски материјал, вода и друге потребе. Ту су веома корисне прихватне станице. Њих има: а то су острва. Најважнија су Хавајска, која су 3.300 километра од обале Сан-Франциска, а још много даље од јокохаме. Ту спадају и острва: Опет, Маке 15]апа и Мааууау Бапа. Сва се та острва налазе у рукама Северно-Американских Држава. Самим тим је отежано рибарење Јапанаца, које се некада протезало све до Калифорније и које за Јапан има огромну економску важност како за исхрану становништва тако и за извоз. Јапански рибари су имали станице на Хавајским острвима и чак на обалама Северне Америке и Мексика. Све је то Северна Америка онемогућила окупирајући поменута острва. Јапанци су били на путу да населе Хавајска острва чисто својим живљем. 10 је Северна Америка такође спречила.
Потиснут са запада, Јапан је почео да продире у Азију. У том циљу имао је два рата са Кином и два са Русијом. Међутим, Северна Америка је највећи купац и лиферант робе на Далеком Истоку. Свако ширење Јапана на Далеком истоку иде на штету Северне Америке: тако је Јапан потиснуо Америку са првога места спољне трговине Кине. Продирући на исток Јапан је дошао у сукоб са Енглеском, пошто угрожава њезине поседе. То је довело до слоге између Северне Америке и Велике Британије у политици према Јапану.
М/аке Тапа и М!ауау |5Јапа, који данас служе као аеродром Чајна Клиперу су свега 320 кил. далеко од Јапана, а Опет, који такође служи за авионске потребе, свега два сата авионом. Га острва у свако доба могу бити поседнута од стране Јапана. Постоји страх да се у случају заплета јапан појави са подморницама око Хавајских острва и нападне флоту која циркулише између њих и Сан Франциска; а са минама може доћи и ближе. Јапан пак сматра да Северо-Америчке државе могу врло лако са својом флотом и авијацијом да дођу до њега, захваљујући поседу острва на Пацифику. Северна Америка у последње време заузима све непријатељскији став према Јапану и то на два начина: проширујући све више број артикала чији извоз забрањује за Јапан и помажући активно Кину.
О односима на Атлантику читаоци су добро упознати. Ево шта је Вилки казао о спољној поЛИТИЦИ, „Нећу да анализирам законодавство које се сад налази пред Конгресом, нити да испитујем намере Рузвелтове у том погледу (ти су пројекти у међувремену сви постали законом). Свакако да не бих могао тражити од американског народа поверење, ако не бих истакао своје дубоко уверење да је селективна војна служба (тај је принцип и озакоњен) једини демократски пут за обезбеђење добро спремне и обучене људске снаге за одбрану земље.
»У ред средстава за одбрану земље спада и постулат за искрен и срдачан однос с Великом Британијом. Јасно је да би пропаст британске флоте знатно ослабила нашу одбрану, јер ова чува Атлантик и тиме нам даје могућност да своје снаге сконцентрише у Пацифику. Ако би британска флота била заробљена, онда би Атлантиком владала Немачка, сила која је противна нашем животном путу, а која
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 677
има у својим рукама целокупно европско бродарство и бродоградњу. То би била несрећа за нас. Ми бисмо били изложени нападу са стране Атлантика, Наша би одбрана ослабила —- осим ако бисмо могли да градимо бродове и авионе довољне да бране наше обале. И наша би спољна трговина била угрожена, а она је животни услов за наш просперитет. Ако хоћемо да тргујемо с Европом, којом данас влада немачка трговинска политика, онда бисмо морали да променимо и наше методе у тоталитарни облик што пак ниједан демократ не би могао да прими.
„Циљеви Америке су потпуно противни. Ми имамо за задатак, наравно за дужи период времена, да организујемо један свет у коме ми можемо да живимо и да се крећемо и да тргујемо на демократски начин. Претседник Рузвелт је казао да ми морамо сва своја средства да употребимо да ојачамо нашу одбрану. Потпуно се слажем с њим и као Американац срећан сам што могу да пружим подршку претседнику у томе правцу.
„Али се ја никако не могу да сложим с начином како он води спољне послове у данашњем критичном времену. Било је неколико момената у којима смо осећали да се намерно иде у рат. Поново кажем ја не бежим од рата, али као и многи други велики Американци, видео сам добро шта је био рат 1917 године. Ја знам да рат може да деморалише грађанске слободе на дому и због тога сматрам да је прва дужност претседникова да одржи мир. Рузвелт није то урадио. Он је сипао запаљујуће речи и продуцирао панику. То значи у доба, најкритичније у нашој историји, да наш претседник може да направи катастрофу из слабости према политичком
"ораторству. Претседникови напади на стране силе
били су непотребни и опасни. Он је ризиковао рат за који смо ми безнадежно неспремни и који нам не треба. Он се тајно упетљао у европске послове и неодговорно је храбрио извесне државе на наде за помоћ коју нисмо ми у стању да дамо. Принцип Теодора Рузвелта био је: „Иди лагано и носи дебелу батину". И данас је то американска доктрина. Наша је администрација међутим добацивала увреде, а била неспремна да прими конзеквенце. И што је најгоре Рузвелт је био веома закопчан, Није саопштавао народу оно што је требао да му каже тако да је настала пометња. Ако ја будем изабран за лретседника ја ћу да обрнем пару у обема областима: 10литике. ја ћу да угрожавам само оне стране државе које угрожавају нашу и бићу готов на акцију. ја бих сматрао нашу дипломацију као део народног посла, о коме народ мора бити обавештен. Отвореност је данас нада демократије. Ми морамо безобзирно да загледамо праву истину, иначе можемо проћи као француски народ, који је тако исто интелигентан као и немачки, чија је војска била најбоља на свету, који је са савезницима добио Светски рат, чији су извори материјални врло велики и који је имао кредит у целоме свету. Француска је пропала својом кривицом, јер је веровала у демократију н слободу, али је пропустила да је проведе у живот. Док је Немачка изграђивала своју војну снагу, Француска је била апсорбована неплодним политичким авантурама и погрешним економским теоријама. Њезина влада је очајно покушавала да покрије ту народну голотињу покривачем који није био довољно дебео. То треба да буде лекција за нас.