Narodno blagostanje

96. оБтобар 1940.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 679

грана од укупно 28. Јавни радови имали су одлучујућу улогу у повећању укупног броја осигураника. На грађењу железница и путева стално је радило све више радника. Пораст је у јануару износио 722 у јуну 6.752. Јавни саобраћај је такође имао знатно више радника и намештеника него лане. Пораст се креће између 514 у јануару и 17898 у априлу. Код осталих 10 грана он је знатно мањи и пење се највише до 659 код шумско-пиланске индустрије. Највећи пад је забележен код других грана, и то индустрије камена и земље, код које он износи просечно ,5642 и текстилне индустрије 468. Код других 18 грана пад је мањи.

Просечна обезбеђена надница је у јануару износила 94,93 дин. и до јуна је порасла за 2,99 дин. док је лане У јануару била 24,92 а у јуну 24,69 дин. За кретање прихода Оузора најважнији фактор је висина просечне наднице, а ова је у првом полгођу стално расла, због тога су и доприноси релативно високи и износе 2844 мил. дин. а разни приходи 712.000. Расходи су били 28,8 мил. дин. Полугодишњи биланс је завршен са малим вишком од 299.000 дин. На хранарину и друге помоћи члановима Оузор је издао 21,7 мил. а на управне и друге трошкове 7,3 мил. или 14%, што одговара отприлике Сузоровом просеку (1938. 13,62%).

Број оболења је доста висок и износи 31.519. То значи да је сваки трећи члан био болестан. Укупно је због болести изгубљено 494.700 радних дана. Несрећних случајева је било 1.885, од тога смртних 24.

49] прЏапзк; репдог: хауод је

Razvoj penzionog osigura- najstarija ustanova osiguranja nja u Svoveniji i Daimaciji privatnih nameštenika za slu-

1938 i 1939 čaj starosti, smrti i iznemoglosti u državi. Osnovan j# odmah posle sloma „Austro-Ugarske monarhije za nameštenike Slovenije i Dalmacije. Na toj teriКот]! penziono osiguranje je bilo zavedeno pre rata (1909) sa centralom u Beču. Kad je formiran ljubljanski zavod on je preuzeo obaveza članstva u Sloveniji i Dalmaciji ali bez DOkrića koje je inflacija za vreme rata i posle njega uništila. Dakle on je počeo poslovanje sa manikom od 5 mil. zlatnih kruna, koliko je trebalo da iznosi pokriće preuzetih obaveza ili 60 mil. din. To je imalo uticaja na njegov dalji rad sve do danas.

Nedavno je objavlien izveštai o radu za 1998 i 1939, koji pokazuje razvoi Penzionog zavoda ne samo u tim godinama nego u čitavom posleratnom periodu. Upadaju u oči tri stvari: porast broja članova, snažno povećanje imovine i relativno veliki deficit.

Od 19934 godine broj osiguranika kod ovog zavoda stalno raste. Prošle godine je iznosio 13.184 prema. 12:607 i 9.934 1934. Porast broja članova je samo odraz konjunkture u slovenačkoj privredi i znači da je ova proživela snažan polet. To se može zaključiti i po povećanju broja poslodaVaca kojih je bilo 1939 2935, za 213 više nego 1938. a za 338 više nego 1937. Većina osiguranika ima platu do 200 din. mesečno, što se da zaključiti po broju osiguranika u pojedinm platnim razredima. Od ukupnog broja osiguranika na prvih 6 platnih razreda sa platom do 27.000 din. godišnje otpada u Sloveniji 62,6%, a. u Dalmaciji 44,3%, prema 63,3% i 46,4% 1937. Ti brojevi pokazuju da su se plate nameštenika povećale, jer je porastao broj osiguranika u višim platnim razredima. у

U vezi sa porastom članstva i plata osiguranika ромеćali su se prosečna premija i premijska rezerva. Prošle godine premija je iznosila 213,70 din. prema 210,74 1938 i 219,67

1934. Kod ки je znatno veća (238,10) nego kod ženskih 145,26 din.). Suma ipropisanih premija povećala зе од 32,4 mil. 1938 na 33,9 mil. 1939, a premiska rezerva od 441,1 mil.

„na 473,5 mil. din. Bilans i za 1998 završen je sa deficitom od

61,9 mil. a za 1939 od 65,1 mil. Manjak je nastao usled otpisa, kursne razlike kod državnih hartija od vrednosti, povisivanja premiske rezerve zbog strožeg računanja rokova i višeg invalidiziranja i valorizacije. Mogućno je da se manjak pojavi i sledećih godina u vezi sa pojavom većeg broja zahteva za реплјот kao što je bilo ranijih godina. U aktivi se ističu velika povišenja — trajna ulaganja u iznosu 39%,6 mil. din., koja se sastoji od državnih i banovinskih obveznica u iznosu od 96,2 mil., nekretnina 99,7 mil. i zaimova 199,6 mil din.

Penzionera je bilo 1288, za 35 više nego 1938, udovica 805 prema 695. Na ime penzija (invalidskih i starosnih) isplaćeno је 5,12 mil., udovičkih Wienziia 1,2 mil... doprinosa. za vaspitanje dece 0,45 mil. i dodatka na skupoću 10,1 mil. din., ukupno 16,89 mil., za 7,1% više nego 1938. Prosečna penzija iznosi 3.978 din. godišnje bez dodatka na skupoću.

На нашем девизном тржишту Развој наших кљариншких с Ситуација је неколико година

потраживања била неповољна по тражњу. слободних девиза и повољна ; код клириншких. Та ситуација била је последица развоја спољне трговине према клириншким и неклириншким земљама и разлике у обавезама плаћања према једним и другим. Док смо према клириншким земљама имали углавном да вршимо само плаћања кода су потицала из размене робе, према неким девизним земљама морала је да се врши и служба дуга. Спољно: трговинска политика ишла је за тим да дођемо до што већег износа слободних девиза, да би могли да увозимо што више сировина које су се могле да добију само за девизе и да би могли да вршимо плаћања. Коњунктурла ситуација ишла је на руку таквој политици. Извоз у клириншке земље изнонсио је 1985 3,3 млд., попео се на високи ниво од 4,7 млд., а 1939 спустио се на 3,7 млд. Међутим, у клириншке земље попео се од 1935 са 694 мил. на 188 млад. 1939. Код увоза била је тенденција да се повећа што више из клириншких земаља, да би тако остао што већи износ девиза слободан.

Када је избио рат наша спољна трговина одвијала се под тежим условима са девизним земљама него са клириншким, због скока цена, блокаде и скупоће подвоза. За првих осам месеца биланс према клириншким земљама био је активан за 3045 мил. (извоз 1.828,5 мил. увоз 1.024 мил.). После ступања Италије у рат наступила је велика промена. Трговина са девизним земљама западне Европе прекинута је, па или није више обновљена или се обнавља с некима од њих у клирингу преко Немачке. Нове обавезе из промета робе не настају, него се ликвидирају старе. Слободне девизе немају у таквој ситуацији више значај који су имале раније. Зато се изменио однос понуде и тражње. Последња је опала, и мања је од понуде. Слободне девизе додељују се сада у пуном износу тражње, док је раније био покриван само известан проценат. Клириншких валута могло се добити колико је тражено. Међутим, за последњих неколико месеца ситуација није више повољна. Тражња за немачком марком много је већа од понуде.

До ове промене дошло је у вези са развојем наше спољне трговине у току 1939. Наш извоз у Немачку годннама је био већи од увоза, тако да се био накупио велик износ наших клириншких потраживања, па зато понуда марке никад није била мања од тражње. Међутим, у току 1989 ситуација се изменила. Наш извоз у Немачку изнео

пееитанешлалатоостелисеекленеиоттнаат БОЕИЕЛЕКТЕВЕЧАЕЕТИКНЕДЕЈ