Narodno blagostanje

Страна 680

је 1,81 млд., а увоз 2,26 млд. Салдо је био пасиван за 450 милиона у току 1939. Почетком 1939 били смо активни у клирингу за 366 мил. тако да се ова пасива 1939 имала чим да покрије. Захваљујући томе што је један део немачких лиферација дугорачан није се наша актива у клирингу пот-

· пуно изгубила. Крајем 1939 имали смо још активу у кли-

рингу у износу од 122,9 мил.

У току 1940 трговински биланс продужио је с пасивом: За првих осам месеца извоз је изнео 1,54 млд., а увоз 1,96 ML. пасива 325 мил. Извоз је много већи по вредности него у истом периоду 1939, за 679 мил. али зато је и увоз порастао за 446 мил. Мако су неке немачке лиферације дугорочне, наша актива у клирингу топила се и пала на 248 мил. 15 октобра т. TI.

Од клириншких земаља најважнија је по нас Немачка. Са Италијом имали смо 1939 прилично уравнотежену размену добара, али за првих 8 месеца 1940 и ту се однос променио. Извоз се попео са 321,3 мил. на 684,9 а увоз за 397 мил. на 498 мил. Раније пасивни биланс размене 32 76,4 мил. постао је активан за 186,5. Половином октобра активан салдо у клирингу са Италијом износио је 47,1 мил. Према Чехословачкој смо опет пасивни, за 60,2 мил. Кч. Према Грчкој били смо раније такође јако активни. Извоз је 1939 изнео 135 мил. а увоз 58 мил. Због упоређења на: водимо да је за првих осам месеца 1939 извоз у Грчку изнео 88,1 мил., а у истом периоду 1940 год. 56,5, док је увоз порастао са 249 мил. на 520 мил. Прошле године У овом периоду били смо активни за 6%1 мил. док је ове године актива пала на 44 мил.

На девизном тржишту код двеју клириншких валута у последње време тражња није наилазила на одговарафућу понуду, код марке и грчких бонова, Ова појава да се објаснити развојем наше спољне трговине према тим 326 мљама. Код грчких бонова Народна банка сматрала је да је понуда вештачки ограничена и зато је у два наврата предузела извесне мере, да би се понуда нормализовала.

Раније је за нас био проблем уновчења Великих аграрних вишкова, које је било тешко пласирати у HHOстранству. Када је преброђена криза проблем извоза није био тежак, а вишкови су били довољно велики захваљујући низу родних година. Наш извоз повећавао се нагло у јесењим месецима, а потраживања која су тада настала служила су за финансирање увоза који је преко године равномернији од извоза. Подаци о кретању извоза у јесенским месецима ове године још не достају. Требало би да смо сада у пуном јеку. Али због разлике у приносу атрарних производа ове године извоз ће вероватно дати друге резултате него прошлих година. То ће имати утицаја на формирање клириншког потраживања које Служи као резерва за плаћање увоза.

Međunarodna trgovina pretrUticaj rata na međunarodnu Dela je velike promene za vrčtrgovinu me sadašnjeg rata. Samo se one ne mogu pratiti kod svih zemalja, nego samo kod onih koje objavljuju izveštaje. Za avgust 1940 objavile su podatke sledeće države: Danska, Švedska, Španjolska, zemlje Jugoistočne Evrope, Japan, Sjedinjene Američke Država i Argentina, tako da se može oceniti kakav je uticai imao rat na njihovu trgovinu i uporediti rezultata 1939-40 sa ovim 1938-39 Iz pregleda koji ie doneo »Frankfurter Zeitung« u broiu od 20-X-1940 vidi se da je uvoz u prvoj ratnoj godini u upoređenju sa 1988-39 kod svih porastao izuzev tri države. Porast po vrednosti je zabeležen kod Švedske za 0,47% od 2.324 ти К па 2.340 mil u 1939-40, kod Švajcarske za 19,2% na 2075 mil franaka, Bugarske za 18,9% na 4.783 mil leva,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 45

Jugoslavije za 10,4% na 4945 mil dinara, Rumunije za 20,9% na 24.395 mil leja, Mađarske za 23,86 na 483 mil. penga, Argentine za 18,2% па 1575 ти рехоза, Јарапа ха 18,7% па 9590 mi li SAD za 23 „83% na 2652 mil dolara, a pad kod Danske za 9,9% па 1536 ти К, Стеке ха 10,0% na 12.450 mil drahmi i Turske za 50,4% па 7831 ти. Ига.

Velike. su promene i kod izvoza koji se povećao kod svih osim kod 4 država. Osim Turske čiji je izvoz opao Za 16,6% na 127,94 mil, ostale zemlje Jugoistočne Evrope uvezle su .Više nego 1938-3909. Izvoz je opao još kod Danske za 0,7% na 1549 mil, Švedske za. 20,9% na 1510 mil i Švaicarske za 14,3% na 1206 mil. Zemlje Jugoistočne Eprove dobro su ргоšle zahvaljujući velikoj Фтагаи атоута 1 роЏоргугедћ ргоizvoda koji prestavliaju gro njihovog izvoza. Bugarski izvoz je porastao za 38,3% na 6.195 mil, grčki za 10% па 11.205 mil, jugoslavanski za 38,2% na 6.581 mil, rumunski za 49,6% na 34.111 mil. i mađarski za 6,60% na 496 mil. Od evropskih zemalja pasivan trgovinski bilans imale su Švajcarska za 869 mil, Švedska za 830 mil i Grčka za 1945 mil.

Od navedenih vanevropskih zemalja sve su imale veći izvoz po vrednosti nego 1938-39. Tako Argentina je izvezla više za 8% (1647 mil), Japan za 20,1% (4140 mil) i SAD za 48,9% (4046 mil). Sve tri su imale aktivan trgovinski bilans.

Porast spoline trgovine po vrednosti kod svih ije dobrim delom rezultat snažnog skoka cena. Po količini ona je kod mnogih manija od prethodne godine. Na pr. jugoslavenski uVOZ Dpo vrednosti je porastao, po količini je opao, to isto važi i za rumunski kod koga smanjenje po količini iznosi oko 80%, kod grčkog 35% itd. Najveći pad je zabeležen kod Turske čija je spolina trgovina pre rata bila dobrim delom orijentisana na devizne zemlje: Englesku, Francusku i druge. Stupanjem Italije u rat ona se našla otsečena od njih i prinuđena je da izvrši preorijentaciju.

Od vanavropskih zemalja jiedmo SAD su uspele da pojačaju i izvoz i uvoz po Kkoličini. Aktiva trgovinskog bilansa je iznosila 1394 mil dolara prema 568 mil 1938-39. Kod ostale dve opao je i izvoz i uvoz po količini. Japanska spoljna itrgovina smanjila se po obimu, iako je kurs jena bio manji i nestalo konkurencije evropskih zemalja na Dalekom Istoku.

Између Мађарске и Немачке закључен је споразум о сарадњи у области пољопривреде. Циљ овог аранжмана је повећање мађарске пољопривредне производње односно _ извозног | потенцијала предмета исхране и сировина аграрног порекла и то првенствено оних артикала код којих су Немачка и Италија упућене на увоз. Сретства за постигнуће тога циља јегу: узајамна сарадња на научном _ практичном пољу унапребивања пољопривредне производње и примена савршенијих метода у пољопривреди. Рад се спроводи кроз мађарско-немачке мешовите одборе који ће се створити за оваку грану посебно. У прво време образоваће се два одбора: за продукцију семена сточне пиће и за стоку уопште. Кроз пет година, за које је време закључен споразум о сарадњи у области пољопривреде, развитак мађарске пољопривреде треба да буде интензивнији и у правцу планског укопчавања у привреду немачког Рајха.

Споразум полази од следећих премиса: основу маБарског привредног и социјалног живота претставља пољопривреда; следствено она треба да се организује и унапреди. Поред исхране, што је био до сада главни задатак мађарске пољопривреде, она ће имати и важан задатак У области · продукције индустријских сировина. Пошто гро

Немачко-мађарски — трго-

вински споразум засно-

ван на идеји „новог поретка" у Европи