Narodno blagostanje

Страна 709

Укупан обрт је био 4 милиона према 6,5 у претходној недељи. Али ако одузмемо ванредан обрт у Ратној штети у претходној недељи, о коме смо већ писали У прошлом извештају, онда се може рећи да је обрт био као а претходне недеље. Према томе по обрту не би се мосло рећи да је било ма какве реакције од стране берзе: Тек кад се детаљно анализира структура обрта, може се сидети- да је реакције било. Било је на првом месту код Беглука. Они су се појавили прва два дана у већем обиму но што је то давно био случај. Обрт је износио пола милиона дин. Затим имамо повећање код оба Блера у којима се у последње време готово није радило. Повећање обрта код Шумског аграра нема никакве везе са ратним потресом на берзи. Имамо папира код којих је чак опао обрт, на пр. код Далматинаца, од ! мил, на 700.000. Интересантно је напоменути да је код овог папира после пуне две године први пут забележен берзански састанак на коме није било ни једне паре обрта на њему. То је било 90 т. м. Обрт од 700.000, колики је заблежен у овој недељи долази углавном од једне једине руке и последица је нервозе која је спопала имаоце услед ратних догађаја. Да није та једна једина рука продала свој сток, био би уку: пан обрт у Далматинцима свега 200.000 дин. Толико се променила његова техничка позиција на берзи! Био :е већи обрт у Штети који је само малим делом био изазван догађајима. Код Народне банке обрт је огромно пао због тога што је рука, која купује, успорила темпо.

Још ће се лепше видети на доњој таблици курсева како је берза реагирала на ратне догађаје.

ОА | 25. 28%Х 29Х% 90-% 31-% 21/:0/) Р. штета 446—— 447— 445.75 44450 445— 446јој Р. шт. тер. — = — — 41% Arp. 1921 55.75 — — 57.— — 4/0 Arp. 1934 5275, 53 — Bb. 5250. 5287 o. 77.40) __ 76.50. 76.37 75.87 77.

бујо Бегл. тер. — = == NO | _ 6% Далм. — 7050 70. (6050) — 70.25 бо. Далм. тер. = = И“ 55 205 7% Инвест. _- — 100.— 100.— — 7 CYa6. о а 7% Селигман _- 588 1 | ЈЕ а 79јо Блер — = 9450 _ — — 8% Блер — – — 101— +” 101,во 1. агр. сит. — о S __ i а

6% Беглуци

6% Ш. атгтр. ср. — => 5 а ke aaa 60. И. апр. Кра -— = 60.75 6937 — 69.75

Џаб ситни

Паб средњи — = Б Sos се Паб крупни 2%0.—. _- 19650 — Народ; банка 6.500——' — 6.00— —. 6.500 6.500400. Pepra 1805 — — — – — Лоз Црв. крста = · — — – — = Дувански лоз — — = == – –

28-ог, када је дошла прва вест, сви су курсеви били у попусту, сем 40 Аграраца из 19834 и Народне банке. Идућег дана курсеви су и даље попуштали. Неки још и трећега дана (Беглуци), али последњег дана извештајне недеље 31 октобра настаје обрт, пре свега код Ратне штете. Курс иде до 446, Беглуци се поправљају на 76.50 и 77, код Далматинаца рађено је свега 100.000- номинални» по 70.25: Може се рећи да се васпоставља ситуација која је у главном окарактерисана О аудио робе и тенденцијом курсева на више.

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ Бр. 44

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ | |

Од свих курсева девиза само су грчки бонови доживели промену. Због ратне ситуације они су пали на 44, за једну трећину према курсу уочи рата. Саобраћај са Грчком је прекинут, због чега је престао увоз, а то ће оборили курс још јаче. У Загребу например није ових дана уопште рађено у боновима.

У немачкој марци огроман је обрт, по. старом pauyну. Народна банка добила је до сада 19.000 молби за куповање марке по старом курсу. По решењу молбе могу се марке куповати. То је ликвидација обавеза које су настале до 95 септембра. Тај процес иде доста брзо. Марке се додељују у много већем износу него прошлих недеља. Слобод. тржиште: Слоб. +

25-Х 28,59 28-Х 29-Х 30-Х 31-Х Лондон 21891 17675 21890 21821. 21821 2182 Њујорк 55— 44,55 55,— 55,— 55. — 55Женева 1276,10. 1038,64 127610 127610 127610 1276,10 Приватни клиринг:

Берлин 1782 — 1789 1782 1789 1782 Грчки бонови 53 — AD | || 45 44 44 Софија — = = —— | Милано 228,89 | 99883 908.03. 22888 22868

Слободне валуте биле су ванредно чврсте. У обрту расте удео швајцарског франкадок у долару опада. Укупан обрт изнео је 67 мил. Од тога отпада на марке 48,9 мил. по старом рачуну и 1,059 хиљ. по новом, на швајцарске франке 10,208 хиљ. доларе 5.017, грчке бононве

1.626 хиљ. бугарске леве 165 хиљ. шведске круне 11 хиљ. Девизни курсеви у Цириху били су следећи: -XII-397 31-XIH-38 31-ХН-39 23-Х-40 30-Х-40

Лондон 21,62 20,62 17,65 17 17,10 Њујорк 432 — 443, — 445,— 481,50 431Милано — op 22,505 21,80 21,75

Као што опширно пишемо на другом месту у овом броју Бан Бановине Хрватске забранио је отуђење акција без претходне дозволе Банске власти. Због тога не jaB· љају се више курсеви акција оних предузећа чије се седиште налази на територији бановине, него само предузећа са седиштем изван ње, као Оцеаније, Трбовља, Нашичке. Обачунски курс долара био је 4455.

Robno tržište

Pšenica. — U S. A. D. količina na koju ia povučen lombardni jazam, što pretstavlja glavnu tačku intervencione DOlitike na tržištu agrarnih proizvoda, popela se na 570.000 vagona. Na to su, usled povoljne konjunkture i veće potrošnje, došle i povećane kupovine mlinova i trgovine pa svč to doprinelo da se kursevi drže stabilno na relativno visokom nivou i da je tendencija momentano vrlo čvrsta. Po tomz tržište pšenice S: A. D. među prekomorfkim zemliama čini izuzetak. Pitanje je međutim dokle će taj i takav izuzetan položaj moći da se očuva, jer se računa da će država morati da primi u lombard najmanje 700—800.000 vag. koliko pretstavlia višak za tekuću 'kampanju.. Sa izvesnih strana u S. A. D. čuju зе glasovi da bi se vrlo lako mogla ponoviti istorija Farmborda. Naravno, sve će zavisiti od dalieg razvitka raine situacije u svetu.

U Argentini vlada и tendencija 1. Е su i dalje vrlo niski.

Austrilija. ceni prinos nove: žetve na 230—940 hilj. vag. prema 570 hilj. vag. u ovoj godini. . 1 :