Narodno blagostanje
|
Страна 699
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 44
II. IZBORNA POLEMIKA
Ruzvelt međutim nije uopšte mislio da ulazi u agitaciju. Na uobičajemoj nedeljnoj novinarskoj konterenciji, na pitanje od strane novinara kad će da počne izbornu kampanju, Ruzvelt je odgovorio da |e on i Suviše zauzet državnim poslovima u ovako teškim danima da bi mogao da agitira. Rekao |e dalje da bi se samo nedeljom mogao da udalji od Vašingtona i da sledstveno zapadni deo države neće uopšte moći da vidi, jer avionom ne može putovati. Rejon njegove akcije može biti najveći 1.200 milia — koliko se može preći tamo i ovamo u subotu i nedelju.
Tako je Ruzvelt danas jedna velika figura, iako Vilki prema njemu pretstavlja gotovo nepoznatu ličnost, ipak on nije mogao ni da pomišlja da sačeka izbore bez izborne kampanje. On je mislio da se može pomoći jednim surogatom. Na mjegovu inicijativu imenovan je za kandidata za potpretsednika njegov sekretar za poljoprivredu Veles. To je veliki poljoprivredni stručnjak i vrlo duhovit čovek, ali bez ikakvog političkog imena. Njemu je Ruzvelt dodelio dužnost da vrši agitaciju po zemlji. Veles nije u tome mnogo uspeo; novine su beležile njegove govore, koji su odista bili često vrlo duhoviti i dobri odgovori na Vilkijeve govore, ali to nije našlo odjeka koji je potreban za pretsedničku kampanju. loš je najbolje prošao Veles u poljoprivrednim krajevima gde je mogao da ukaže na teške milijarde koje je Ruzveltova administracija trošila i troši na pomaganje poljoprivrede. |
Ima se dakle utisak da je Ruzvelt prilično siguran
u izbor. Izgleda da on smatra da je njegovo delo tako
veliko da ono radi za njega. Sve što je potrebno, misli on, to je da se marod potseti na sve što je on radio za njega. A to mogu da vrše i drugi za to nije potrebno da se on lično deranžira što u ostalom njemu inače teško pada zbog poznatog mu felesnoz nedostatka. Pristalice Vilkijeve pak tvrde da ie Ruzvelt i u tom pogledu pribegao nedemokratskim metodama. U mesto da se pojavi
pred narodomon zloupotrebljava državnu mašinu da bi
obezbedio većinu.
Protivnici Ruzveltovi kažu da on ima naiveću vlast na kugli zemaliskoj zahvaljujući Nju Dilu. Po federalnom budžetskom pravu kad marodni pretstavnik treba 20.000 dolara na pr. za podizanje poštanske zgrade u svom kraju, mora da se obrati Kongresu. Kad pretsednik želi takav izdatak takođe mora ići pred Kongres. Međutim milijarde iz Nju Dila predao je Kongres pretsedniku na diskreciju. Kongres se odrekao svog prava da određuje potrebe i kredite. Pod Niu Dilom ko gzod treba novaca od narodnih pretstavnika, guvernera država, političara itd. ide pravo Ruzveltu. Država Ilinois dobila je па tai način pola miliiarde dolara. Novac se daje za puteve, za škole itd. Dalje tvrde protivnici Ruzveltovi da pet stotina novinara zaposlenih u Niu Dilu veličaju Ruzvelta. Senat, visoki sudovi i diplomati ustaju kad se poiavi Ruzvelt. Niegov se šapat raznosi na sve strane. Njegove govore prenose sva radio poduzeća. Kad se
IV. RAT I NJU DIL OKO
Ako bi se birači odlučivali samo po ličnosti, onda bi svakako dobio Ruzvelt, pošto njegova ličnost u političkom sektoru stoji visoko nad svima ostalim Amerikancima. Međutim nikad nisu u Americi vršeni pretsednički izbori, a da nije bar jedno ekonomsko pitanje bilo u prvoj liniji. U zemlji potpuno konsolidovanoj unutrašnje i spoljno-politički, ekonomska pitanja mogu
vozi ulicom masa se skuplja oko njega i time pruža
sliku ogromne moći i važnosti.
Interesantan je bio spor između· demokrata i republikanaca oko upotrebe radija za agitaciju. Republikanci su zahtevali da njihov kandidat ima ista prava kao i Ruzvelt. Pomisliće čitaoci da u Americi radio stoji pod kontrolom države. Ni traga od toga! Radi se samo o novcu. Za prenos govora radio-kompanije fraže po nekoliko desetina hiljada dolara. Pretsednik ima pravo da govori besplatno, ali ne o političkim stvarima. Kako je nemogućno utvrditi da li je jedan govor politički ili državni i kako to zavisi od (штасепја Котраnija to je time stvorena mogućnost da Ruzvelt govori i politički besplatno. Mora se odati Ruzveltu priznaje da je skinuo ovo pitanje sa dnevnog reda izbegavajući da govori za vreme izborne kampanje. Ali sve novinarske agencije i sve novine donose tako opširno njegove retke govore da osustvo radija ni malo ne umanjuje rasprostranjenost istih.
Ali mi Vilki ne može da se požali na publicitet svoje agitacije. Ima se utisak da on ima većinu štampe za sobom. Svakako je čitava senzaciia bila i od vrlo velike „koristi po Vilkija, Кад se najugledniji amerikanski list New York Times izjasnio za Vilkija (dok je prošla dva izbora bio za Ruzvelta).
Kao što rekoh, Vilki je više puta prebacio Ruzvelitu, i u poslednje vreme sve oštrije, da zloupotrebliava državni aparat za svoje izborne potrebe. Veliki је utisak učinio jedan govor Vilkijev u kome je izneo na jednoj strani statistiku razvića amerikanske privrede od 1933 god., a na drugoj statistiku broja nezaposlenih koji su izdržavani od strane po Ruzveltu osnovane ustanove. Na jednoj se strani vidi stalno povećanje VOlumema proizvodnje, a na drugoj još jače povećanje broja nezaposlenih. Vilki kaže to je izborna vojska Ruzveltova.
Dalie Vilki prebacuje Ruzveltu da on ne samo da ne štiti demokratske ustanove, već šta više da ih je znatno oštetio svojim sistemom regulisania privrede. Ono što je on uradio sa svojim Nju Dilom, to ie nedemokratski. Pristalice Ruzveltove prebacuju Vilkiju da, za razliku od Ruzvelta čije je političko delo napravljeno iz jednog komada, on luta. Tako na pr. on traži da se pruži Engleskoj integralna pomoć u ratu, a protivan ie predaji 50 razarača koji su Engleskoj tako potrebni. Dalje mu prebacuju nedoslednost. Prihvata najveći deo Ruzveltovih ekonomskih i socijalnih zakona, a na zborovima govori da sa tim opasnim zakonima treba jedanput svršiti, iz čega izlazi da on nije samo protiv finansiske strane izvođenja Nju Dila, već i protiv njegovih delova.
Dalje vele da neprijateliski stav Vilkija prema političarima treba da napravi utisak da je on veliki i iak čovek koji će političare ukrotiti; međutim sve se može svršiti time da se on izgubi potpuno u moru Opasnih političara.
KOJIH SE BIJE BITKA
da zanjihaju narod. Tako je bio slučaj sa srebrenim Važenjem, sa zaštitnim carinama itd. |
Ovoga puta dva pitanja stoje u prvoj liniji iedno je ekonomsko a drugo čisto sentimentalno. Prvo је pitanje Nju Dila, a drugo rata. Može se reći da će ova dva pitanja skoro za 80%. biti rešavajuća. Zbog toga držim da bi pri proučavanju pitanja ko ima više