Narodno blagostanje

Страна 694

природно је да се ужурбано предузимају мере да се спасе што се може спасти. М зато, последњих дана, примећује се разумљива журба разних личности и група око питања комесаријата. Питање ко ће бити комесар у једној великој индустрији, није проста ствар — нарочито код национализованих предузећа. Недај боже да за комесара дође нека луда, која ствар схвата сасвим озбиљно и

точне да претура по предузећу, па изиђу на видело ства-

ри које могу довести до недогледних последица. Зато су

већ почеле интервенције и спремају се кандидатске листе

— за комесаре, који ће бити постављени у појединим пргдузећима, и који ће знати да се прилагоде приликама и

интересима предузећа, наравно уз одговарајући хонорар

То ће бити једна нова позиција расхода, али када по слови добро иду ти ће се расходи лако надокнадити. Друга група кандидата за комесаре још је занимљивија. Јер док се за ону прву интересују и ангажују сама предузећа, преко својих веза и пријатеља, дотле у другу групу спадају разни кандидати, који су задовољни да буду ма и комесарчићи у некој мањој фирми, тек за оно мало дијурне и зараде, без обзира да ли ће они морално и по својој способности моћи да одговоре задатку и да ураде оно што треба да ураде."

Izuzetno od naše prakse, do-

ЛЕ govora pretsednika vlade nosimo govor pretsednika Yla-

de, održan na Cetinju. Ne domosimo ga u celini, ier ga je objavila dnevna štampa. Tim samim što ga je održao pretsednik vlade u sadašnjoj situaciji, on dobija svoje mesto u istoriji. Mi smo izvadili iz nje-

·na Cetinju

шина] Пан ЕНЕН

ga samo neka mesta, koja su karakteristična, da ne bi ostala.

nezapažena, što je mogućno, ako reči budu predane javnosti samo preko dnevne štampe.

»Domovinu svako voli onoliko u koliko je oseća da je njegova, da mu ije bliska. Unutrašnji mir je jedina baza za svaki naš razvitak..«. »Gospodo i braćo, vi ste imali prilike da čujete kako meki govore: u Crnoj Gori razvija se komunistički i separatistički pokret. Ja vas pitam: da li može ovaj krai koji je iznad svega i ispred svega stavio sVoju slobodu, svoju domovinu i nacionalnu nezavisnost, da li taj narod može da prihvati razne međunarodne parole o komunizmu i separatizmu? Po mom dubokom shvatanju to ne može nikad biti! Ako, gospodo, zađemo dalie u ovaj problem, i ako hoćemo jednu bolest da lečimo, moramo odmah tražiti uzroke te bolesti. Ima jedna bolest koja ovde postoji, ali koja nije ni komunizam ni separatizam. Bolest koja se ovde javlia iz nezadovolistva, koje ima svoga оргаудапја, i svojih uzroka, lako sa da lečiti, Pre svega priznaimo svoje greške i tražimo pravi izvor bolesti. Tu nije po sredi ni komunizam ni separatizam, nego teške prilike pod kojima se na ovome kamenu Žživi.. Problemi Crne Gore neće se rešiti, niti se rešavaju podizaniem jedne bolnice.. Njih neće lečiti vagoni besplatnih kukuruza, koji se šaliu u Crnu Goru. Ponos i čast ovih krajeva to ne traži. Oni traže jedno: iplansku privredu i mogućnost da svojim :poštenim radom dođu do svoje Zarade....«. |.

EO e Према попису од 1939 (без Данцига и источних области) структура немачког Немачка има 78 милиона стастановништва новника који су по привред-

Sa e Oea amar Ним гранама овако подељени (привређивачи и издржавана лица заједно) пољопривреда и шумарство 14,88, индустрија и занати 31,46, трговина и саобраћај 19,05, јавна и приватна служба 7,67, кућна по: слуга 1,62, остала занимања 10,03 милиона. Врло је каракте-

Економска и социјална

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ. Бр. 44

ристичан однос по полу у појединим привредним групама. Жена преовлађује и у укупном броју односне групе учествује са 54,79 у пољопривреди, 50,8% у трговини и саобраБају, 50,4% у приватној и јавној служби, 97,5% у кућној послузи, 61,1% у осталим занимањима.

Тенденције у кретању становништва у периоду 1933-3а остале су непромењене: бекство из пољопривреде, изнад просечни пораст у групи индустријског и занатског рад“ ништва.

Кад се резултати пописа 1939 упореде са стањем у 1938 запажају се следеће карактеристичне промене. Број упослених у пољопривреди смањио се са 13,72 на 12,27 мел. тј. за 145 мил. или 1196. Релативно учешће у укупном броју привређивача пало је са 20,8 на 18,0%. Код индустрије и занатства имамо велики пораст од 25,76 на 27,97 мил. или за 2,2 мил. тј. 690. Учешће у укупном броју упослених порасло је са 38 на 41%. Приватна и јавна служба повећале су се са 5,11 на 6,86 мил, а њихово релативно учешће у укупном броју привређивача скочило је са 7,7% на 1091%. Група кућне послуге повећала се са 1,88 на 143 мил. а њено учешће у укупном броју са 2,0 на 2,19. Трговина и саобраћај пали с са 11,17 на 10,76 мил. а остала занимања са 8,95 на 8,84 мил. Дакле, доминантна улога индустријског становништва од 1988 године још више је порасла,

Релативно највећи пораст од 342, какав до сада није забележен ни у једном периоду, показује група јавне и приватне службе. Сваки десети Немац је данас државни чиновник или приватни намештеник. Повећање далеко прелази општи просек и укупног броја становника и привређивача. Последица је више фактора у првом реду нове организације привредно-политичког система и нових зада. така јавне руке у области привреде. Други важан фактор претставља поновна изградња одбранбене силе.

Промене у социјалној структури Немачке посматране од 1882 године изгледају овако:

Број самосталних тј. лица која имају сопственост и од ње се издржавају апсолутно је порасла само у првом периоду 1882-85. После тога она и апсолутно и релативно систематски опада:

мил. о укупног броја

1895 14,9 34,4 1907 13,7 26,9 1995 12,0 20,0 1933 11,9 | 19,8 1939 9,6 16,2

Апсолутно број самосталних лица највише је опао У периоду 1988-39, за 1,6 мил. или 13,4%/, На рачун групе самосталних порасли су чиновници и намештеници и радници. Пораст ових двеју група изгледа овако:

Чиновници и намештеници Радници мил. о укуп.броја мил. % укуп. броја 1882 2,84 7,4 18,98 49,6 1895 4,73 10,9 21,91 50,4 1907 1:29 14,1 26,21 51,8 1995 10,97 19,1 28,89 50,9 1933 10,55 18,5 29,76 59.1 1939 19,09 20,4 31,74 53,6

Радници и намештеници тј. лица са фиксним примањима и она која они издржавају чине данас непуне три четвртине немачког. становништва.

Стални пораст показује и број породичних чланова који испомажу у привредним пословима и радовима, 1882 ових је било 1,73 мил, или 4,5%/ укупног броја привређивачког становништва. До 1907 њихов број повећао се на 389 мил. односно 7,6%/• укупног броја, у 1983 било их је

"5,48 мил. или 9,6%, а у 1989 години 5,83 мил. или 9,8%. По-

раст у периоду 1938-1939 износи 6,49.