Narodno blagostanje
9. нобембар 1940
тој уредби се каже да се право доношења наредаба даје само за послове који спадају у надлежност Бановине Хр-
ватске.
Sednice poljoprivrednih komora
Polioprivredne komore traže Obično iznenade sa po kojim
specijalnu seliačku тепси Zahtevom. U rezoluciji koja je donesena na redovnom zaseda-
nju traži se da se zemljoradnicima obezbedi jevtiniji kredit za nabavku proizvodnih sredstava, prvenstveno putem zadrugarstva. U cilju obilnijeg korišćenja kredita kod Narodne banke traži se zavođenje specijalne menice za zemljioradnike sa ublaženim postupkom, sa smanienom meničnom faksom i sa cirkulacionom sposobnošću ograničenom na javne novčane ustanove i zemljoradničke zadruge.
Naše starije zakonodavstvo isključivalo je meničnu sposobnost zzemljoradnika uopšte. Smatralo se da je menični kredit po njih nepovo!jan, zato što su rokovi u kojima treba da se menica obnovi prekratki za njega, obzirom na polioprivrednu proizvodnju koja je zavisna od godišnjih doba. Za zaštitu seljaka postoji ustanova okućja, koja je prošle godine zavedena i u Hrvatskoj, što je moralo da umanji kreditnu sposobnost seljaka, smanizsnu i tako od 1932 u vezi sa razduženjem. Savez poljoprivrednih komora drži da može da poveća iu sposoDnost oduzimanjem menici one strogosti DOstupka koja ie toliko važna po ovaj instrumenat kredita.
Traži se da kreditor bude Narodna banka. Ona daje menični kredit zato što joj postupak omogućuje brzu naplatu, ali samo na manice koje odgovaraju propisima zakona o Narodnoi banci. Zahtev saveza mogao bi se ostvariti tek po promeni ovog zakona. Narodna banka, koja mora da bude toliko oprezna kod kredita koji daje, trebalo bi da primi u svoi portfeli i pakete menica čiji bonitet ne bi odgovarao bonitetu ostalih koje drži. Traži se zatim da se cirkulaciona sposobnost menica ograniči na državna novčane ustanove. Ovaj izraz cirkulacione sposobnosti pogrešno je upotrebljen u našim prilikama. Kod nas se ne trguje menicama na berzi. Menica se prenosi vrlo ograničeno žirom, u cilju reeskonta. S ovim zahtevom htelo se zapravo da državne novčane ustanove preuzmu kreditiranje zemljoradnika, posao za koji one nisu uopšte organizovane. Tai zahtev sigurno u zadnjoj nameri ima to da se kod ublaženog meničnog postupka od novčanih instituta traži da odustanu od izvršenja pošto ublaženi postupak bude završen. 5 5 Кош nedavnog sastanka I bugarsko-nemački frgo- nemačko-bugarskog privrednog vinski ugovor u duhu no- odbora za uražđenje pitanja
vog vremena u Evropi razmene dobara i platnog pro-
шета | ·oA meta bilo je reči i o razvitku bugarske poljoprivrede saglasno privrednim potrebama Nemačke. Na osnovu tih razgovora, a koji su imali za osnovu stavljanje na raspoloženje bugarskoj poljoprivredi potrebna proizvodna sredstva, izrađen je četverogodišnji plan o budućim pravcima razvitka bugarske poljoprivrede, slično onome koji je ugovoren između Nemačke i Mađarske, o čemu smo pisali u prošlom broju. Plan sadrži osamdeszt tačaka od kojih svaka pretstavlja opsežan i važan zadatak, a čije izvršenje znači upotpunjene i preorijentaciju poljoprivredne radinosti u Bugarskoj.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 697
Od vremena poljoprivredne krize u bugarskoj poljoprivredi izvršena ja prilična preorijentacija. Proizvodnja industrijskih sirovina u mnogome je povećana i zasnovano je, kao potpuno nova grana, sviniogojstvo. U 1935 izvoz svinja iz Bugarske bio je svega 1.088 Кот, а u 1938 g. popeo se na 43.088 kom. Površine za industrijsko bilje oduzete su uglavnom od stočne piće, jer se površina pod žitaricama ne samo nije mogla smanjiti nego se morala povećati usled priraštaja stanovništva i povećanja potrošnje hleba. Ali pri svem tom preorijentacija nije mogla da bude bog zna kako velika usled izrablienosti poseda па Које је wpritiskivao sve veći бтој из ји. Ггађу јегт розед! i relativno veliki Dbroi potrošača s ograničenim mogućnostima zarade izvan poljoprivrede prestavljali su pa i danas pretstavljaju veliku kočnicu menjanju strukture proizvodnje. Upravo ukoliko drobljenie poseda traje i dalje struktura proizvodnje menja sz negativno, ti. u pravcu sve većeg ograničavanja na predmete ishrane i to one osnovne — hleba.
Računajući sa tim činjenicama prva tačka plana proklamuje borbu za zamlju. Tu na prvom mestu dolazi Osposobljenje za proizvodnju sadanjeg prilično neproduktivnog tla. Predviđaju se veliki melioracioni radovi na Које Које treba da bude utrošeno 20 milijardi leva. Na drugom mestu dolazi krčenje šuma na plodnim zemljištima i zasejavanje novih na zemljištima manje plodnim. Utvrđeno je naimz da je zemljište pod šumama na visoravnima i padinama brdovitih predela plodnije od površina koje se danas nalaze pod роljoprivrednim kulturama. Pored dobijanja Kkvalitetnijeg zemljišta ima se dobiti i više zemlie smanjenjem površine pod šumama.
Drugu tačku pretstavlia pobolišanje i proširenje agrarne tehnike, propaganda savremenih metoda rada i upotreba sviju sredstava, u prvom redu veštačkih đubriva. Predviđa se povećanje uvoza ppoljoprivrednih mašina i alata, kao i veštačkih đubriva dok u Bugarskoi пе bude podignuta fabrika.
Drugi deo programa utvrđuje linije buduće politike proizvodnje. I pod režimom novog plana hlebna žita ostaju osnovna i glavna kultura. Ali se površina pod ovim neće Dovećavati, već ća se nastojati pobolišanjem tehnike, metoda rada i upotrebom veštačkih đubriva da se poveća jedinična proizvodnja. Uspe li se da se jedinični prinos poveća lako je moguće da dođe i do smanjenja površine pod žitaricama.
Glavni napor ićiće za povećanjem proizvodnje uljarica i tekstilnih sirovina. Na produkciju uljarica — koje u zatvorenoi Evropi treba da nadoknade i stočne masti obratiće se najveća pažnja. Proizvodnja pamuka za naredne četiri godine treba da se udesetostruči. Pored pamuka predviđa se i znatno povećanje proizvodnje kudelje i lana.
Odmah za industrijskim sirovinama dolazi obnova i unapređenje stočarstva. Poslednje dve godine, usled omanule produkcije pića, stočarski fond je osetno smanjen. Broj rogate stoke opao je sa 1,6 na 1,3 mil. Time je- ujedno smanjena i proizvodnja mesa i ostalih mesnatih proizvoda. Svinja ima oko 900 hiljada i taj se broj smatra nedovoljnim. Proizvodnja stočne hrane ima znatno da se poveća i da bude dovolina ne samo za održavanje nego i za povećanje sadanjeg stočarskog fonda. Da bi se povećao broj svinja svaki zemljoradnik sa posedom većim od jednog hektara obavezan je da drži najmanje jednu svinju. Istom cilju služi ı zabrana klanja prasadi i mladih svinja.