Narodno blagostanje

_ Страна 712

руџбина Енглеске сваким даном расте оне настоје да нио пре створе и што већу резерву. А за то време треба да буде изграђен и продукциони апарат за синтетичке сировине који се сматра најефикаснијим сретством за постизање независности од. увоза који би оружани конфликт на Пацифику учинио немогућим.

Sa slovenačkim „Banovinskim prehranjevalnim zavodom (Prevod) dobili smo treći Prizad. Još pre nekoliko meseci kada је pokrenuto pitanje osnivanja ilednog samostalnog tela koje bi se brinulo za prehranu Dravske banovine mislilo se ustvari na osnivanje slovenačke Direkcije za ishranu kao banovinske institucije. U međuvremenu osnovan je Pogod kao samostalno trgovačko društvo i pored poslova intervencije počeo je da dobija i izvozne роslove odnosno za ovu vrstu poslova postao je izvršni organ za teritoriju Banovine Hrvatske. To ije rukovodilo i Prevod da se i on protokoliše kod Trgovačkog suda i da se proglasi ustanova koja će obavljati trgovačke poslove.

U »Politicie od 3 novembra obijavlisna je izjava pretsednika Zavoda iz koje vidimo najvažnije o delokrugu i zadacima te ustanove, Prevod će biti uvozna centrala za sve važnije proizvode koje Slovenačka uvozi iz drugih krajeva zemlje, тека vrsta krovne organizacije za kontrolu rada trgovine na veliko i trgovine na malo. Staraće se o raspodeli uvezenih predmeta na potrošaće, voditi kontrolu nad snabdevanjem, Za'ihama itd. Snabdevanje zadruga vršiće se preko Gospodarske Zveze, a trgovaca detaljista preko grosista. Na taj mačin u sadanioj organizaciji distribucije ne menja se ništa, već se samo stvara jedan vrhovni kontrolni organ koji uz to ima i trgovački karakter te se i sam može baviti poslovima. Zatim se predviđa da se u svima opštinama osnuju odbori za ishranu odnosno za srezove sreski odbori. Ovi odbori staraće se za Obezbeđenje ishrane, izrađivaće planove za snabdevanje i kontrolisaće distributivne organe.

»Po ugledu na Prizad i Pogod dužnost Prevoda proširiće se i na izvozničku delatnost. Za sada to se manifestovalo samo u izvozu pasulja, Kasnije, poslovi će imati okvir sličnih centrala u Beogradu i Zagrebu, naravno prema obimu prilika.«

Prevod će dakle imati čatiri funkcije: intervencionu, prehranbenu, uvoznu i izvoznu. On је дакја и sebi apsorbovao i Direkciju za proučavanje i organizaciju poljoprivrede u svrhu ishrane i Prizad.

Za finansiranje Prevoda banska uprava ovlašćena je da mu putem garancije obezbedi kredit od sto miliona dinara. Ta suma smatra se nedovoljnom te se otuda u izjavi kaže, da će se zavod »oslanjati i na kredite koje centralna vlast daje sličnim ustanovama«.

Pošto su Hrvatska i Slovenačka dobile autonomne ustanove za poslove intervencije na tržištu, prehrane i izvoza, bilo bi sasvim logično pa čak i opravdano da se i Prizad proglasi ustanovom ostalih delova zemlje.

Nek je sa srećom!

=——=—z—m——m—==<=======" Van je избио рат у Екроли швајцарска привреда била је одлично снабдевена сировинама. Резерве су биле толике да је индустрија могла да ради годину дана несмањеним капацитетом. Осим тога влада је успела да са италијанском владом склопи уговор O увозу сировина и других производа преко Ђенове бродовима које је нарочито за ту сврху купила. Али то није био једини пут којим је могао њен увоз да иде, пошто је све до немачке офанзиве, саобраћај са Француском и

Швајцарска ва прекретници

O CC II mm

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_Бр. 45

њеним лукама био могућ. У априлу 1940 влада је склопила уговор са Енглеском и Француском како ће њихови поморски контролни органи поступати са швајцарским бродовима и робом намењеном Швајцарској.

Немачка победа и ступање Италије у рат изменила су ситуацију из основа. Енглеска поморска контрола ње даје више навицерта, и швајцарски бродови не могу преко Ђенове да увезу ни једну тону, Поруџбине ратног материјала од стране Француске и Енглеске отпале су а резерве нагомилане пре годину дана сада су при крају Увоз се од јуна смањио по вредности за 30%/0, иако су цене јако порасле. Од августа 1989 до августа 1540 извоз по вредности се смањио за 14,3%о и показује и даљу тенденцију падања, пошто су везе са прекоморским земљама све слабије. Одржавање везе са њима преко Лисабона је тешко и транспорт дугим заобилазним копненим путем преко Француске и Шпаније је скуп и спор. Резултат тога је постепено опадање производње и појава све већег броја незапослених радника.

Овакво стање довело је до дискусије у штампи и у привредним круговима како да се нађе излаз из те ситуације. Потреба преоријентације и прилагођења садашњим приликама у свету све се више намеће. У једном делу пословног света се истиче нужност везања Швајцарске за немачки велики привредни простор и нови поредак у Европи који спремају силе осовине после рата. У исто време се указује да таквој преоријентацији не одговарају данашњи погледи на свет у политичком и економском животу базирани на идејама Велике француске револуције н привредног либерализма. Али иако се увиђа потреба промене и у том подручју, до сагласности је далеко, пошто је опозиција присташа либерализма велика, Ми смо у броју 24/40 писали на какву се опозицију наишле владине ратно-привредне мере, та опозиција је и данас јака и непопустљива у својим схватањима. Велики део водећих људи индустрије, трговине, банака и осигуравајућих пре дузећа још увек стоји на становишту да Швајцарска у међународним привредним односима треба да се држи ста: рих принципа и указује на тешкоће на које би привреда наишла у случају преориентације ка Немачкој. Жртве које би се наметнуле биле би велике, пошто је целокупна при: вреда изграђена на међународној подели рада какву је затекао садашњи рат у Европи. Осим тога, индустрија се развила под заштитом високих царина за време велике привредне кризе када се ишло за извесном аутаркијом и ограничавао увоз. Све би то требало напустити оног момента када падне одлука о приступању великом привред. ном простору Немачке.

Медаупо је održano — језапје zasedanje veća zemaliskog saveza polioprivrednih komora па kome su donesene dve rezolucije. Jednom su obuhvaćeni opšti polioprivredni problemi, a drugom se traži finansijska pomoć komorama zavođenjem takse na promet poljoprivrednih proizvoda, pošto komorski prirez na daje dovolino sretstava za njihov rad.

Prva rezolucija sadrži nekoliko zahteva koji su u suštini identični sa onim u prošlogodišnjoi. Pošto smo lane u broju 28 pisali o njima, nećemo se na tim zahtevima zadržavati. Osvrnućemo se na ostale. Prvi je da se pojača polioprivredna proizvodnja primenom celokupnih agrarno-političkih mera, stvaraniem novih površina i racionalizacijom produkcije; zatim da se pri Ministarstvu poljoprivrede obrazuje vrhovni poljoprivredni savet i omogući pretstavnicima komora učešće u radu javnih privrednih ustanova kao što su Narodna banka,

Nainoviji zahtevi Poljoprivrednih komora

интер сине.