Narodno blagostanje

_9. нобембар 1940.

Pab, Državna. hipotekarna banka itd.; da se specijalni fondovi pri raznim ustanovama kao što ja Prizad stvoreni iz izvoznih taksa i drugih prihoda u trgovini i izvozu poljoprivrednih proizvoda prenesu u državnu poljoprivrednu zakladu; da se Omogući odliv viška radne snage sa sela javnim radovima i podizanjem industrije; besplatan prevoz hrane u pasivne krajeve i otpis poreza na vinograde i voćnjake.

Mi smo povodom prošlogodišnje rezolucije konstatovali da se poljoprivredne komore uđaljiuju od konkretnih i stručnih problema i prelaze na politički teren. To se može reći i za neke zahteve u ovogodišnjoj kao što ie onaj o učešću poljoprivrednih komora u radu Narodne banke i sličnih ustanova kao i o obrazovaju izbornog poljoprivrednog saveta-

Zahtev za povećanjem poljoprivredne proizvodnijz je na mestu. Njegovo ostvarenje је mogućno kako putem povećanja poljoprivredne površine tako i prinosa po hektaru. Samo tu mogućnosti nisu neograničene, Mi nemamo mnogo pDpoVIšine koja bi se mogla osposobiti za obradu. Isušenjem močvarnih terena i drugim melioracionim radovima može se dobiti izvesna površina. Mnogo više se može očekivati od pojačanja prinosa po hektaru, pošto on spada među najmanje u Evropi. Samo realizacija ovog zahteva traži mnugo vremena i kapitala. U rezoluciji je čitav taj problem samo nabačen iako bi se očekivalo da će mu komora posvetiti mnogo više pažnje, pošto on spada u centralna pitanja naše polioprivrede.

Rezolucija se mnogo više bavi pitanjima koja imaju veze sa politikom. Tako traži se osnivanje vrhovnog polioprivrednog saveta koji bi trebao da određuje smernice poljoprivredne politike. U savetu kao i u drugim ustanovama Које imaju veze sa poljoprivredom komor traže da imaju svoje pretstavnike. Da li bi se time štogod doprinelo poboljšanju prilika u našoj poljoprivredi, teško je verovati. Savet na pr. radio bi isti posao koji vrši danas Ministarstvo poljoprivrede. To znači stvorila bi sa samo jedna suvišna ustanova u kojoj bi pretstavnici komora mogli da iznesu svoje mišljenje, a to isto oni mogu da učine i na sednici veća svog saveza. Ništa se stvari ne Di izmenile što bi pretstavnici komora sedili u upravi Narodne banke i drugim ustanovama. Na taj način ne bi se moglo rešiti pitanje kredita za poljoprivredu.

Tačka 5 u rezoluciji nije jasna. Na zna se koji fondovi treba da se prenesu u državnu zakladu, da li oni koje su pojedine ustanove kao na pr. Prizad namenile poljoprivredi ili svi fondovi koji su nastali od taksa i prihoda u trgovini i izvozu poljoprivrednih proizvoda. Ovaj bi zahtev bio umesan samo Za prve. Cantralizacijom njiihovom omogućilo bi se racionalnije iskorišćavanje sretstava tih fondova. Samo su to relativno mali fondovi.

Zaposlenje viška radne snage na selu je problem koji se odavno tretira i u štampi i na skupovima. Rešenje koje je svuda isticano sada su usvojile i komore, dok ga je ranije zastupala samo ljublianska. Ovo ja značajina promena u stavu ostalih komora prema industriji.

U prošlogodišnjoi rezoluciji осе su tražile samo povlasticu za prevoz hrane željeznicom u pasivne krajeve, ove godine traže besplatan prevoz. Mi smo već nekoliko puta isticali da od iog pasivni kralevi nemaju ništa. Cene hrani u tim krajavima nisu zbog toga ništa manje, svu korist iz toga izvlače trgovci. Osim toga i u ipasivnim krajevima ima imućnog sveta koji može da plati hranu po гедоупој сеп; 1 ођга по, и žitorodnim krajevima ima sirotinje koja mora da kupuje hranu pa nije pravo da se favorizuju jedni krajevi na račun celine.

Zaštita sitnih zemljoradnika-dužnika je opet postala popularna. Lane su komore u rezoluciji govorile o potrebi proučavanja pitania zemljoradničkih dugova ne precizirajući šta misle pod tim. Ove godine su postavile zahtev da se zaštite

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ Страна 713 _

zemljoradnici koji ne plaćaju otplate po dugovima prema Uredbi o likvidaciji zemljoradničkih dugova. Ovaj zahtev je neumesan već i zbog toga što Uredba daje tolike olakšice u plaćanju dugova tako da ih može svaki zemljoradnHc da otplaćuje. Osim toga treba uzeti u obzir i veliki skok cena poljoprivrednih proizvoda dok se iznos duga nije povećao. Danas se može sa sigurnošću reći da se zemljoradnici-dužnici nalaze u daleko povolinijem položaju prema svojim poverigr cima nego ranijih godina. U istu kategoriju spada i zahtev o otpisu poreza na vinograde i voćnjake. Notorto je da je [ај porez mali. Osim toga rod je ove godine slabiji kod svih polioprivrednih grana, a ne samo kod vinograda Е voćnjaka. Prsma tome, u najmanju ruku, je melogično tražiti da se otpiše porez samo na njih.

Mu co y Gpojy 35/40 писали о прелазу Француске на ди: риговану привреду поводом. доношења закона о индустбиској производњи. Од та да је влада предузела читав низ мера у индустрији у циљу извршења тог закона као и у другим привредним гранама.

(Основно у тим мерама је да је иницијатива свуда у рукама владе, за приватну делатност је све мање места. Да би могла руководити индустриском производњом 814. да је основала нарочиту установу за то — централу за ин. дустриску продукцију која ће имати посебно одељење за сваку грану. Једно је већ формирано и почело да ради, то је одељење за текстилну индустрију. Шентрала има широка овлашћења. Она не само да контролише производњу, него и набавља сировине, врши расподелу истих међу поједина предузећа тако исто дистрибуција готових производа међу трговце је у њеним рукама.

Даља мера је распуштање синдиката, у првом реду Општег савеза рада као најмоћнијег. По угледу на Немачку влада жели да створи нове професионалне организације са задатком да раде на стишавању класне борбе Осим тога Општи савез рада је био раније моћан политички фактор о ком су све владе за време парламентарне владавине морале да воде рачуна. Због тога забрана даљег рада овој организацији нужно се наметала из самог новог политичког уређења земље.

Три проблема од основне важности за Француску траже хитно решење. То је исхрана становништва, запослење великог броја незапослених и поправка упропашћених путева, мостова и железница.

Најтеже питање је исхрана, пошто је жетва јако подбацила услед рђавог времена, а знатан део усева бис је упропашћен за време ратних операција. Уколико влада не успе да пробије енглеску блокаду и жито не довезе из прекоморских земаља, резерве ће се потрошити још У току зиме. Велика пажња се посвећује пољопривреди. Она треба да буде привилегисана привредна грана сходно програму владе да Француску претвори у сељачку земљу. У том циљу ће се извршити колонизација великог обима, о чему осмо писали у броју 42 и 43/40. Одобрен је кредит од 16 милијарди франака за унапређење пољопривреде. Треба да се појача производња оних пољопривредних продуката који су се досада морали увозити, Пре садаш рата Француска је могла да подмири својом производњ M 100% потрошње жита, меса, бутера и јаја, 90% сточне Pa. He H 85% шећера. Nu

Запослење незапослених и оправка. саобра ајних путева везани су једно за друго. За јавне радове Који ЊЕ обухватити изградњу порушених фабрика, мостова, же: лезница итд. одређен је кредит од 25 милијарди франака. Само оправка мостова захтева 4 милијарде франака. До

Изградња дириговане привреде у Француској