Narodno blagostanje

Страна 754

као и Стабилизационога није уопште било обрта. Код Инзестиционог је огроман пад као и код 84 Блера и Народне банке. Кад изузмемо Ратну штету онда целокупан обрт код свију осталих папира износи минималну суму од 1,8 милиона дин. Ни у једном другом папиру обрт није прешао пола милиона. Код Далматинаца он је нешто мањи, износи cBera 437.006 дин. При томе треба имати у виду да су Далматинци рађени свега три пута у овој недељи. Ко је могао помислити још пре три четири месеца, да ће доћи време да у Даљматинцима нема обрта! Пре неколико месеца не само да је обрт био свакодневни, већ је дневно био виши од милион динара. А што се тиче Беглука они се већ потпуно губе са тржишта. Они су на путу да уђу у ранг са Стабилизационим, Селигманом и 87 Блером лапири у којима се често по две недеље не ради ништа. Прави значај ове недеље добија се тек онда кад се обрт доведе у везу са кретањем курсева што се види из доње таблице. | | ZU SgXI |I XI [2:24 18521. [44 21/29/o РБ. штета 443—— 244 — А44—— 444 _ 44495 446 убјо Р. шт. тер. — — — = — __

4% Аграрци 1921 — = = == = =

495 Arpapm 1934 — — — = 53—- 5250 6% Беглуци — 76.87 — — 77.— —

6 Далм. 6950 6950 69550 — = 707% Инвест. 1605 — 9950 —>— —

го Стаб. — = = = = =

7% Селигман = = 100.50 100.50 — |

7% Блер — — — 9450 —T 95.50 8% Блер — _- — 100.50 — —

G6o/o JI. anp. GHT, — — = = — —

2% 11. атр. ср. — _ — _—_ —— —

(ој 1 агр: кр. 6905) — Паб сит. = — 182— —-— 199.— Паб сред. — — — = = Паб круп. = Нар. банка 6.500 6.500 42 Рента 185 — — — — — == Лоз Шрв. крста — — — — — = Дувански лоз -— — — -— — =

Најинтересантније је кретање курса код Ратне штете. Од 443 крајем прошле недеље, он се попео на крају ове недеље на 446 и то без робе, јер је при крају тражено по томе курсу, али се понуда није уопште појавила. Као што видимо при истом обрту прошле недеље курс је п.казивао средином недеље пад, док је ове недеље при истом обрту у непрекидном скоку. Како је Ратна штета каракгеристична за нашу берзу то се може рећи на основу кретања њезиног курса и обрта да је ова недеља врло добра.

Међутим највећа промена у овој недељи догодила се код 7% Блера. Он је рађен свега два пута, једанпут по 94.560, а други пут по 95.50; док је прошле недеље око 94. Овако нагла промена овога курса није обична појава. Међутим скок није случајност. Ствар је у овоме: у последње време јако се траже папири који су потпуно класирани, као што су 4#/о Аграрци из 1921, Селигман, 8% Блер итд. Тражња се уздржавала у страху да не подигне курс, али јој то није помогло, роба се није појављивала и кад је тражња изгубила стрпљење, појавила се у пуном обиму са резултатом да је курс морао скочити за читав један поен и да је ипак већи део тражње остао незадовољен. Целе недеље су тражени #% Агр. из 1921 г. по 58. Тражња је била вољна да плати и више, али робе није било, На супрот томе пао је за пола поена 4% Аграрац:из 1934 г. То је један од три папира у коме је порастао обрт. По: јавило се нешто више робе — иако у апсолутним цифрама

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

__Dp. 46

то није ништа — и како није моментано била тражња на пијаци 32 тим папиром То је понуда отишла за пола пбена јевтиније. Али сви остали папири, у колико је у њима рађено, показују скок курсева. Као што рекосмо, Беглуци се већ потпуно губе. Они се траже по 77, али робе више нема. Цео обрт у овој недељи био је цигло 65.000 дин. Опоравио се и Далматинан. Последњег дана тражен је по 70, али робе није било. Ако се остави на страну један мали закључак последњег дана, онда се може рећи да су у извештајној недељи три састанка прошла, а да није дошло ни до једног закључка. _

Пада у очи диспаритет између папира истога типа. Тако су 4% Аграрци из 1921 58 н 59 док 42 из 1934, 52.50. То је огромна разлика. Она се да објаснити више берзанско технички. Није велика понуда у Аграру из 1934, али

још има робе која флуктунра, која се налази око берзе и

при овако смањеном обрту уопште та мала понуда с времена на време чини притисак тако да се купци #% папира не могу да реше. да плате више од 53 тај папир, док плаБају 58 и 58 онај други. Вероватно да се тај папир још увек. емитује и да отуда потичу сви износи који се поЈављују на берзи.

Исто је тако огроман диспаритет између Беглука и Далматинаца. Оба су папира истога типа, па ипак Беглуци вреде.77/, а Далматинци само 70. Свакако да је нормално много већи обрт у Далматинцима него у Беглуцима, који се већ губе са тржишта. Али се, као што смо већ констатовали, и обрт у Далматинцима знатно смањио н флуктуирајућа роба се губи о чему је најбољи доказ да је прошле и ове недеље било толико дана без рада у томе папиру. Та техничка позиција тога папира била је узрок што се он поправио, али поправка је врло мала. Изгледа да нема нових емисија тога папира. И ако је то тачно, онда је време да тај папир пође на више. За сада се сматра да је најповољнији пласман 6% Далматинац, јер носи најбољу камату и носи у себи све услове за скок у најближој будућности. Он мора поћи за 6% Беглуцима.

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ На девизном тржишту интересантан је само обрт, пошто код курсева није било никаквих промена. Народна банка изгледа да је убрзала посао ско решавања молби за одобрење марака по старом курсу. Осим тога и новије одлуке Девизне дирекције у погледу формалности око набављања марака омогућиле су ликвидацију већих износа обавеза, По старом курсу обрт у маркама износио је 95,771 хиљаду, па ако се настави тим темпом биће ускоро ликвидирано целокупно. дуговање по клирингу с Немачком које потиче из времена пре 25 септембра. Обрт по новом курсу канео је 3,220 хиљада. Слободно тржиште Девизка дирекција добила је већ око 20.000 молон. Да је просечно свака на 1000 марака, то је већ око 20 мил, што значи да су наше резерве плаћања према Немачкој јако исцрпене. Слоб + | 8-Х1 285% 11-Х1 JOU 13 XI 14:21 Лондон 218907 17675) 21821 21821 21946. 21821 FDvIODK |M. 4455 | 55. · 55— 55-— 55

Женева 1276.10. 1033.64 1276.10- 1276.10 ' 1275.73 1276.10 Приватни клиринг | = __

Берлин · 1782.— — 1782 1789. 17895 | 1789. Gorya~lıı 495. 4. 0 40 > > Софија 5208 — — 15008 ı = _—_______-

Милано 22888 | — 298.83 228.83 22888 228.83 - Укупан обрт изнео је 1145 мил. Од тога отпало је на доларе 6266 хиљада, а на швајцарске франке 8138 хиљада,