Narodno blagostanje

16. нобембар 1940.

говци су дужни да у својој радњи на видном месту назначе са колико залихе располажу, као и то, да цене својој роби, које такође морају бити истакнуте, не повисују без претходног одобрења надлежних власти. Индустријска саботажа обухвата отпуштање радника, смањење обима пословања, обуставу плаћања, не извршивање или не примање поруџбина итд. у циљу оштећења државних интереса. Финансијска саботажа се састоји у тезаурисању новца, девиза или злата, изузев накита.

— У нашим занатским школама осим учитеља и професора, појављују се као наставници судије, банкара, лекари, секретари Државног савета, чиновници, сликари итд. Како су хонорари повећани од 25 на 35 дин, по часу, јуриш на ова места постаје све већи.

— Средишна управа за посредовање рада и Јавна

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 755

берза у Београду одлучиле су да приступе подизању Јавне берзе рада у Битољу. У ту сврху предвиђена је сума У износу зд 1 милиона динара.

Румунска влада је забранила слање пакета са животним намирницама.

— За новог румунског министра народне привреде постављен је г. Мирча Канчиков.

— Сви сопственици угља, увозници и трговци угљем обавезни су да пријаве Уреду за контролу цена најдаље до петог у месецу своје залихе крајем прошлог месеца. Рудници су дужни да пријаве истовремено и своју месечну производњу и продају. Увозници и трговци поред залиха дужни су да пријаве све количине које су купили или продали у току месеца. (Ове обавезе ослобођавају се само они трговци који не купују угаљ на велико.

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 8 НОВЕМБРА 1949

На страни активе промене у стању Народне банке биле су незнатне, у поређењу са прошлим недељама. Есконт бонова народне одбране порастао је за свега 12

Стање Народне банке (у мил. дин.)

захи | 34-у11 | 34- ХИ | 31-Х | +Х1 АКТИВА 1537 1988 1939 | 1940 1940 Подлога злато у касама — — |!.706,2/1.898,8|1.977,6.2.104,3/2.1115 злато на страни — — 1,5) 10,8: 10,7) 3802) 380,2

Укупно — |1.713,7/1.909,6|1.988,4 2,484,5)2.491,8 Девизе које не улазе у

подлогу — — — — — 453,2 643,5) 731,0) 471,9] 497,7 Кован новац: у никлу и сребру — — | 360,0) 330,0) 317,5! 188,2| 184,5 Зајмови: на менице — — — — |1.400,51,707,7|2.085,21.509,5|1,508,7 на хартије од вреди. — | 263,00 63,6) 138,0 182,1! 182,4 Укупно — |1.662,5.1.771,3)2.223,3|1.691,6)1.691,2

Хартије од вредности — | 198,1: 258,6) 408,3! 323,7/ 340,4 Ранији аванси држави — |1.638,2/1,627,8|1,633,2/1,633,411.638,4 Привремени аванси Глав.

Држ. Благајни — — — | 600,0 600,0: 600,0; 600,0| 600,0 М. Ф, по Ур, од 26 УШ и

1641%Х 1939 — — — — 8341 8394 839,4 Есконт бонова Нар. одб. 558,0/5.907,0)5,919,0 Вредности рез. фонда — | 165,8) 228,5) 238,0) 244,4! 251,6 Вредности ост, фондовај 29,51 33,7) 37,81 41,2] 41,2

Непокрет., завод за из-

раду новч, и намештај! 160,4 185,1) 175.0) 220,5| 2216 Разна актива — — — |2.037,2/2.147,5)2.583,3|1.904,5|1.902,6 ПАСИВА Капитал — — — — —"| 180,0) 180,0) 180,0! 180,0) 180,0 Резервни фонд — — — "| 200,0) 236,7) 247,7) 252,6| 258,0 "Остали фондови — —| 341 37,5) 39,6) 42,7) 42,7

Новчанице у оптидају — |5,358,7/6,920,79.697,8 | 12.024,3 12.988,4 Обавезе по виђењу:

потраживање – Државе | 17,8 331 525 161 39,1 жиро-рачуни — — — |1.438,0]1.080,0 899,0/1.395,51,312,3 разни рачуни — — — |1.047,7] 980,1! 766,5/1.404,31,465,6

Укупно — |2.499,72.098,2/1.718,1|2,815,92.817,0

мил. на 5,919 мил. У другој важној позицији, зајмовима, није било промене. Злато у касама порасло је 3а 7,2 мил., а девизе које не улазе у подлогу за 25,8 мил. Хартије од вредности порасле су такође за 16,7 мил.

Промене код појединих обавеза по виђењу биле су такве да су се међусобно компензирале. Потраживање државе порасло је за 23 мил. а разни рачуни за 61,1 мил, док су жиро-рачуни пали за 83,2, тако да су обавезе по виђењу укупно порасле за 1 мил. Разна пасива већа је за 6,5 мил. Оптицај се повећао за 64 мил. углавном због промена у активи. Заједно са обавезама по виђењу порастао је за 65,1 мил. на 15,205,4 мил.

Београдска берза

Извештајна недеља од 8

ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ

14/Х1 1949 г.

Једна добра недеља За извештајну недељу може се несумњиво рећи да је била добра. Обрт је у овој недељн, као што показује доња таблица, пао на 9,32 милиона динара према 3 у прошлој недељи.

3—14-Х1 1—7-XI 21/2/o0 Ратна штета 1.008 1.087 49/2 Атрарци 1921 = 27 4#% Аграрци 1234 331 169 G6%o BerynyIIH 65 76 6% Далматинци 437 475 6%/о, Шумски аграр — 271 7% Инвестициони 26 202 79. Стабилизациони — 7% Блер 127 42 89 Блер 45 133 7% Селигман 88 178 Народна банка 180 344 Паб Е8 47 Укупно 2.820 3.042

Разлика је око 700.000 дин. Она не игра више велику улогу, јер је обрт између 2 и 3 милиона динара отприлике нормалан последњих месеца. Опадање обрта обухвата све папире сем три. Скок код 4% Аграраца из 1934 од 160.000 на 331.000, затим код 72 Блера и нешто врло мало код Паба. Код свих осталих папира обрт је у паду. Код Ратне штете он износи милион динара — за непуних 80.000 дин. је мањи. Код Аграраца из 1921 г. и 6 Шумског аграра,