Narodno blagostanje
Страна 750 НАРОДНО
POLOŽAJ RADNIKA
Рударским радницима на територији Босне повеhan је додатак на скупоћу од 120 на 220 динара.
КОКЈОМКТОВА
— Argentinski пишабаг Нпапзја. родпео је Копртгези predlog zakona o merama za suzbijanje privredne krize u koju je zapala Argentina usled velikog smanjenja izvoza. Bilans plaćanja je pasivan, a izgleda da će to biti slučaj i sa trgovinskim. U trgovini sa Engleskom, Argentina, ie postigla znatnu aktivu, ali prema SAD ima veliki deficit i zbog toga vlada namerava da ograniči UVOZ.
из ПОСЛОВНОГ СВЕТА Трговачки регистар
Творница паркета и пилана д.д Карловац, упис чланова управног одбора г. г. д-р Пере Плеша, Звонимира Милштајна, Јосипа Мргана, и барона Даворина Туркови-
Ба. — Спектрум д. д. творница огледала и орусиона стакла, Загреб, упис члана управног одбора г. Едуарда Хлобила. — Знанствени завод проф. д-р Ф. Бреслера д. д. За-
греб, упис члана управног одбора г. Владимира Катичића. — Нихаг д. д. Загреб, упис члана управног одбора г. Дра-
гутина Ковача. — Творница жесте и пјенице прије Мако Мајер д. д. Загреб, упис члана управног одбора г. Аугуста Тестна. — „Плата“ а. д. за лековито биље Бег. Св.
Ђурђе, упис чланова управног одбора г. г. инж. Артура.
Кона и Дулића Војислава.
БЛАГОСТАЊЕ | Раље
Зборови акционарских друштава
30 новембар: — „Дунав“ д. д. Нови Сад (ванредан). —_ Југословенска привредна банка д. д. Глина (ванредан). 2: депамбар — Опште југословенско банкарско дру-
штво га. д: Београд (ванредан): 20: децембар. — „Комфор“ а. n. Београд (редован). 22 децембар — Великобечкеречка фабрика шећера а. л: Београд (ванредан). — „Јасеница“ а. д. Београд (ванреда). — Подгоричка банка а. д. Подгорица (редован).
RAZNO |
— U Estoniji-su etatizirane sve kuće sa površinom Vvećeom od 2920 m? u gradovima Reval, Dospat, Narva, Pernan i Nomma, a u ostalim gradovima. sa površinom većom od 170 m?.- Bez obzira na veličinu površine etatizirane. su sve kuće zabranjenih. političkih i ekonomskih organizacija, zatim one od umetničke i istoriske vrednosti i one čiji su sopstvenici pobegli u inostranstvo.
— Krajem 1939 švajcarska vlada je naredila 'bankama da hartije od vrednosti prenesu u naročito spremljiene :Drostorije u unutrašnjosti. Smatrajući da ie prošla potreba za takvom merom vlada је омћ дЧапа роуикја to naređenje.
У државни одбор за одбранбену привреду ушли су секретари Тртовинске и Индустријске коморе у Београду. — Пресудом Управног суда у Загребу Банској власти припада право надзора над целокупним социјалним осигурањем у Бановини Хрватској па према томе и право надзора над радом „Сузора“, уколико се његов рад односи на Бановину.
КОЊУНКТУРА
STANJE NARODNE. BANKE NA DAN 15 NOVEMBRA 1940
Polovinom novembra u stanju Narodne banke najinteresantnija je pojava ogromno povećanje obaveza po viđenju za 285,9 mil. Ali ovog puta ono nije došlo od povećanja kod žiro-računa, kao što je obično, pošto banke polovinom meseca vraćaju novac koji im je u većem iznosu potreban oko prvog, nego su porasli razni računi za 29798 ти. па 1797,9 mil. U ovoj poziciji su državna privredna ргедитеса, топороћ, ministarstvo vojske i verovatno. da ovoliko povećanje. potiče od njihovih računa. Žiro-računi smanjili su se za 4,2 mil. na 1308,1 mil., dok je potraživanje države poraslo za 17,7 mil. na 56,8 mil. Razna pasiva porasla je za 4,4. mil.
Eskont bonova narodne odbrane porastao je za 105 mil. na 6,024 mil. Zajmovi su veći za 52,6 mil. (iznose 1743,8 mil.) i to oni po eskontu porasli su za 21,5 mil., a na zaloge 21,2 mil. (na 213,6 mil.) Zlato je poraslo za 45,7 mil., a od toga ono: u kasama za 20/E mil. i na strani 25,7 mil. Пемте Које
me ulaze u podlogu porasle su za 72,9 mil. na 570,7. Ovo je
veliki porast, pošto se ova pozicija od aprila smanjivala. Stok kovanog novca porastao je za 9,6 mil. na 188,1 mil. Hartije od vrednosti porasle su i ovog: puta za 5 mil. na 345,4. mil. Razna aktiva opala ie za 89,9 mil. |
Opticai se smanjio za 49,4 ти. па 19449 ти. ан за obavezama po videnju zajedno povećao se ха 2425 ти. па 16,047,9 mil.
Beogradska berza
Izveštaina nedelia od 15 do 21-X1-1940 god.
EFEKTNO TRŽIŠTE
Prema septembru mesecu obrt se u oktobru više nego udvostručio — 16 miliona prema 7,4 miliona. Obrt u septembru bio je neobično mali, ali je ovaj u oktobru 'bio veći no što је poslednjih meseca. Nekoliko su papira doprineli tom povećanju obrta. Tako je ma pr. obrt Narodne banke u oktobru izneo 92,2 miliona dinara prema nekoliko. stotina Када koliko se obično mesečno obrne. Znatno je povećan obrt u Ratnoj šteti: dok je u septembru bio 250.000; u oktobru se popeo na 1,250.000: Nešto je manje skočio i obrt u Dalmitincima: od 2 na 3,4 miliona. I ovo pokazuje да Dalmatinci imaju tendenciju da se konsoliduju. I svi su ostali papiri bili u mnogo većem ·obrtu u oktobru. 40 agrarci iz 1994. god. stigli su skoro milion dinara, 7% Bler je iznosio 800.000 din.; Šume i šikare 600.000 din. itd. Ukratko oktobar mesec je bio mnogo življi od septembra, pre svega iz razloga što. ie septembar bio izuzetno zamro. Ali ponovo podvlačimo da je oktobar bio neobično živ prema ostalim mesecima ove godine. To se uostalom vidi na nedelnjim stanjima. Dok ie па рг. obrt od 18 i 24 oktobra bio 6,5 mil. din. dotle le između & i 14 novembra bio svega 2,8 mil. din., a u izveštainoj nedelji ciglo 1,44 miliona kao što pokazuje donia tablica.
15—91-XL 8—14-XI
21/5%. Ratna, šteta 835 1.008 4%..Agrarci 1921 _ 4% Аогатс! 1934. 85 331
daaa aac