Narodno blagostanje

_ Страна 766

Стање Народне банке (у мил. ДИН.)

'8i-XIHI 1938

31-XIHI 1937

81-XI{ 19839

15-Х1Т 1940

22:Х1

АКТИВА 1940

Подлога злато у касама _ — — |1.706,2/1.898,8)1.977,52.181,6|2143.6 _ злато на страни — — 1,5) 10,8 10,7) 405,9) 4186

Укупно — |1.718,71.909,61.988,42.537,5/2.562,2 · Девизе које не улазе у

подлогу — — — — — 453,2 643,5| 731,0, 570,7| 588,6 | Кован новац: . у никлу и сребру — — 1 360,0) 330,0 317,5] 188,1| 194,5 ·Зајмови: | на менице = — — — |1.400,5|1,707,72.085,21.530,2/1,591,7 "| на хартије од вредн. — | 2630 63,6) 138,0) 213,6 210,4 Укупно - — |1.662,51.771,3)2.223,3|1.743,8/1.802,1 Хартије. од вредности — | 198,1! 258,6) 408,3! 345,4 360,4 Ранији аванси држави — |1.638,2/1,627,8|1 .633, 2,1,633,4,1,633,4 Привремени аванси Глав. Држ. Благајни — — — | 600,0) 600,0) 600,07 606,0) -600,0 М. Ф. по Ур, од 26 УШ и _____-_| | 16-IX 1939 — — — — 834,1| 839,4| 859,4 Есконт бонова Нар. одб. 558,0/6.024,0|6,047,0 Вредности рез. фонда — | 165,8) 223,5) 233,0) 251,6) 251,6 Вредности ост, фондова| 29,51 33,7 37,81] 414 41,4 -| Непокрет., завод за из-| · | раду новч, и намештај| 160,4 185.1| 175.0) 223,4) 223,86 Разна актива — — — |2.087,22.147,52.583,31.862,6|1.857,5 ПАСИВА Канитал — — — — = 120,0) 180,0) 180,0) 180,0) 180,0 Резервни фонд — — — "| 200,0| 236,7| 247,7| 253,0| 253,0 Остали фондови — —| 241 375) 396) 42,7) 42,7

Новчанице у оптилају — |5,358,7/6,920,7/9.697,8 19,944,9,12,94&1,7

Обавезе по виђењу:

потраживање – Државе 17,8} 33,1! 52,5) 56,8) 100,7 жиро-рачуни — — — |1.438,0)1.080,0) 899,01.308,1|1,314,4 На разни рачуни = — — |1.0471] 980,1) 766,5/1.787,9/1.824,0

Укупно — |2.499,72.098,2)1.718,1/3,102,9/8.239,2

Обавезе са роком — —| 50,0 30,0) 100,0! — Разна пасива 363,3 232,7] 339,9 388,1] 345,6 "Оптицај и обав. по виђ. |8.291,319.014,0)41,416,0| 16,047,916,180.9 Укупна подлога: -- 28.559, прим, — — |2.202,1/2,453,9)3.181,5,4,060,114.099.5

an. y Kac. 28;5"/, прим. |2.102,52,440,0)3.161;2.3.410,6)3.429,8

укупно покриће. — — |2654%/0 2722%/,|2786% |2580% |2533%

покриће у злату — — 126440/ 27069 |2771%/2125% |2119% 22—29-Х1 15—21-Х1 21/3% Ратна штета 1.369 . 835 40/ Аграрци 1921 5 = 4% Аграрци 1934 88 85

· 6%о, Беглуци 566 —

" 6% Далматинци 268 185 6 Шумски аграр 484 7% Инвестипиони 112 114 7%/о Стабилизациони — 7% Блер 85 42 890 Блер 90 – 7% Селигман e Народна банка 411 175 Паб 72 56 Укупно 3.550 1.442

· Укупан обрт је скочио од 1,4 милиона на 3.55 динара. Оживео је нешто посао и у папирима, у којима се прошле недеље није радило. У то спадају Беглуци, 69 Шумски аграр и 8/о Блер. Повећао се јако код Народне банке коју не купује више једна рука већ се интерес проширио тако да-су сви изгледи да ће курс да скочи. Повећана понуда која је нашла готовог купца, као што то потврђују горњи курсеви, дошла је и овога пута од спољно-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бр. 48

политичких догађаја. Доказ је зато поред осталог и чињеница да се повећао поса2 баш у папирима који су се У последње време изгубили са Берзе. Беглуци су дошли из две три руке свега, а исто тако и Шумски аграр. Код Ратне ·- штете је повећање од 500.000 динара, али је цео обрт релативно мали.

Да су политички догађаји били узрок повећаној понуди служи као доказ чињеница која се не види из горњих података али која је врло добро позната берзијанцима. На' име, да је гро обрта пао на прва три дана извештајне недеље; претпоследњег дана је већ ослабио а последњег дана није био ни 120.000 динара. |

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

На. девизном тржишту први пут после неколико месеца поколебао се курс фунте. Са 217.89 21 Х! курс је нагло пао 22-ХТ на 214,38. То је било у исто време када је енглески амбасадор у Вашингтону дао изјаву за штампу да су резерве злата у Енглеској прилично исцрпљене плаћањем поруџбина и да ће се морати да траже нови начини финансирања, код чега се углавном циља на америчке кредите.

Сви други курсеви су стабилни. Према распису Девизне дирекције успостављен је платни саобраћај са неокупираним делом Француске. За сав увоз и извоз који је извршен после 1 новембра 1940 важи курс #19 динара за 100- франака, што одговара последњем берзанском курсу франка. Извоз до краја октобра 1940 има да' се наплати по курсу 126 динара за 100 франака.

Наш клиринг са Немачком постао је јако пасиван за кратко време, јер је Народна банка ликвидирала углавном сва дуговања по пословима до 25 септембра.

Слободно тржиште:

Слоб +

20-Х1 28.590 25-Х1 26-21 27-XI 28-Xi Лондон 21438 178.65 — 217.50 — Њујорк 55 — 44,55 55 — 55.— 55.— 55.Женева 1976.10. 1033.64 1276.10 127610 127610 1276.10 Приватни клиринг: Берлин 1782 — — 1782.— 1782-— 1782.— 1782Грч. бонови — — 42.— — — 49.Софија -- = — 58.12 — Милано 228.83 — 228.88 „228.88 228.88 228.83

Обрт је био опет мањи, 35,1 мил, него прошле Heдеље, због опадања посла у маркама. По старом курсу обрнуто је 11431 хиљ. а по новом 2.973 хиљаде. У доларима обрт се смањио на 178 хиљаде, али зато је велик У швајцарским францима, који су заменили доларе, 18.794 хиљаде. У бугарским левима обрнуто је 35 хиљада и у шведским крунама 174 хиљ.

У Цириху девизни курсеви били су следећи:

31-XII-37 31-Х0-38 31-ХН-89 20-Х1 27-XI Лондон 21.62 20.62 17.65 17.10 16.50 Њујорк 432— 443— 445.— 431.— 431.Милано === — 22.505 21.75 21.75

Robno tržište

Pšenica. — Od prekomorskih tržišta Čikago je i dalje čvrst i stabilan. Do početka novembra lombardovano je 669.000 vagona proizvođačke robe te je usled toga loko ропцда геlativno mala što daje podršku čvrstoj situaciji. Sem toga sa Filipinima i nekim drugim posedima učinjeni su veći zaključci. Čikago vrši izvesan uticaj i na Vinipeg čiji se | штвеуђ ш роslednie vreme, drže takođe. stabilno. I. Vinipeg je u oktobru i novembru zabeležio veći izVOZ. U Argentini Žetva u južnim