Narodno blagostanje

Страна 794

| |O 00 0 "стао.

6 4 SOS 5 са | TL Аца Јовановић Ресавац _квара на Бенсо

једном

савца дејствовала је поражава пе на привреднике чији је он био диригент, сарадник или добар пријатељ. У најбољим годинама у највећем напону снаге оставио је посао једнога дана увече да се ни сутра ни никад више не врати. Напустио је сараднике у тренутку кад је све почивало на његогом огромном искуству и пословној мудрости, кад нико није ни помишљао - на могућност те трагедије.

Пок. Ресавац је био привредник. Он је имао ретку срећу, највећу коју уопште човек може да доживи, неподељену репутацију паметног човека. Човек је паметно биће, те због тога нема већег одликовања него кад човек за човека каже да је паметан. Силан здрав разум и необична 0 биле су његове две главне особине,

Почео је као трговац кожом, али је убрзо изашао

из уског колосека трговине у бранши и постао универзал-.

ним подузетником. Он је био у животу вишеструки индустријалац, финансијер, берзијанац, накратко он је познавао готово све важније привредне гране, У последње време = Фин није више управљао сам већ су други руководили под

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Београдски привредни мотор · je 11 децембра услед“

делу. Вест о смрти Аце Ре-.

'најинтелигентнији београдски ·

Бр. 50

његовом контролом и упуствима. Он је био модерни бан-

кар: који је добро познавао целу привреду.

Све га је интересовало, о свему је мислио и имао своје мишљење које је умео да излаже и да брани. Он је имао редак дар да се изражава у фигурама. Да је био

жњижевник био би један од најбољих стилиста у земљи.

Његово изражавање у фигурама ишло је до виртуозности.

Аца Ресавац био је најлепши претставник шумадиског соја.

Њега никада није посао потпуно апсорбоваз. Имао је времена и за пријатеље. А највећи је био као родитељ и рођак. Он је био сунце у широкој породичној васиони; све је долазило од њега, сви су погледи били упрти у њега, свима је он давао животну топлоту. И све то сада беспомоћно и неутешно ломи руке над његовим гробом и неверујући да је отишао и да никад више неће бити међу њима ни међу нама. |

Ресавци су јаке индивидуалности. Они нису ишли утрвеним стазама, већ својим путевима; они су стварали школе. Пок. Стева Ресавац је створио своје банкарство, 4 пок. Аца своје пословне методе. И баш то је оно што нас теши, јер ће те њихове творевине сачувати њихову успомену и дуго још после смрти оних који су имали прилике да их цене радећи и другујући с њима.

-_ __ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

Због пренагомиланости актуелног материјала морало

је да изостане „Једанаесто американско писмо".

POLJOPRIVREDA -

— Банска власт у Загребу поставила је комесара код свих млекарских предузећа на територији Бановине, са мотивацијом да се осигура правилно снабдевање становништва млеком и спречи спекулација.

— У Француској је донесен закон о корпоративној организацији пољопривреде, чија ће база бити месни Син"дикати власника пољопривредних имања и UO а

сеоских надничара.

— У Бугарској се припрема закон о Вита земљорадницима који ће обухватити око 130.000 лица преко 65 година. Пензија би износила 200 лева месечно. За остварење овог пројекта потребна је сума од 400 милиона лева.

= Удружење за хмељ и пиво у Протекторату оравестило је пиваре да су дужне до краја јануара 1941 да створе резерве хмеља које ће бити довољне за редовну производњу кроз 18 месеца.

INDUSTRIJA

— У Румунији је донет закон о експроприацији нафтавода и петролејских постројења. На име оштете досадашњим сопственицима држава је дала обвезнице од 39 на 25 година. Другим законом јеврејска бродоградилишта и бродови прелазе у руке државе. Оштета је такође у "облику 39 обвезница са роком од 5 година.

— Холандија се развила као индустриска земља У ·Kojoj je 40% радног становништва запослено у индустрији, 23% у трговини и саобраћају, а остало у другим гранама. Рат је изменио ситуацију у индустрији. Ова је изграђена на увозу сировина и према томе чим је увоз "отпао, она је запала у кризу. Сада се помишља на аутаркију. Треба да се појача пољопривредна производња, нарочито жита и сточне хране и тако уклони зависност од

иностранства. То ће повући за собом напуштање извесних андустриских грана. Досада се још не зна којих. У штампи се пише да треба при томе водити рачуна о односу Холандије према Немачкој која има развијену индустрију далеко боље рационализовану од холандске.

— „Бугарско стопанство“, полумесечни привредни софијски часопис, донео је у броју 18/40 чланак о уређењу снабдевања индустрије сировинама. У чланку се каже да је влада у Бугарској ово питање почела да решава регулисањем расподеле сировина. У области производње сировина, изузев неких грана, још није предузето ништа. Како видимо између нас и Бугара постоји у том погледу знатна разлика, јер док фу они учинили нешто у области дистрибуције сировина, ми нисмо ни ту предузели ништа.

— Влада Генералног гувернемана је наредила да сви сопственици права за експлоатацију петролејских врела имају до краја марта 1941 да ова пријаве надлежном рударском уреду. Пријава се мора поднети без обзира на то што су крајем 1939 конфискована сва права за производњу петролеума и земног гаса.

— Nemački l:st »Das Reich« objavio je педаупо герогtažu svog saradnika dr. Johana Bracha za puta po Italiji, pod nas!ovom »ltalia nova«. U njoi su istaknuti uspesi vlade u industriji i poljoprivredi od dolaska fašizma na vlast. Tri mesta: Genova, Milano i Boden za to vreme izmenila su svoju fizionomiju u vezi sa izgradnjom velikog broja fabrika. Isušeni su veliki kompleksi močvara i stvorena zdrava naselja. U velikim gradovima se skoro i ne oseća rat. Izlozi su puni robe, a tako isto i radnje. Nema navale publike, pošto ie distribucija dobara regulisana. оно sa retko viđaju, DOšto nema benzina.

— O privrednom stanju'i socijalnim odnosima u Francuskoj doneo je »Frankfurter Zeitung« od 30 XI o. g. članak »Wirtschaftsgesinung auf der Probe«. Železnička mreža је toliko popravljena da može da zadovolji lokalne potrebe. Rezerve hrane i sirovina troše se jako brzo. Vlada je donela niz