Narodno blagostanje

14. децембар 1940.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 799

vanjem Žitne centrale a. d. koja će vršiti kontrolu nad celo- ..

kupnim poslovanjem žitima u zemlji i starati se za održavanje · čvrstih — stalnih cena. Bugarska od 1 decembra izmeljava pšenicu u nulericu, griz, trojku i mekinje. Griza se vadi 3 do 4%. Cene su sledeće: nuler 10%) trojka 515, mekinje 260 leva; hleb 900 gr. od nulera 8, od trojke 4,50 leva,

Terminski kursevi sredinom nedelje bili su:

XII IV М VII Vinipeg centi bušel — 743/4 783/4 808/4 Čikago centi bušel — 90— 865/8 82:/8 B. Aires pezosa kvintal 6,85 6,88 — —

Na domaćem tržištu nema nikakvih promena; pšenice ~.

nema, izvan glavnog proizvodnog područja u kome se vrši prinudni otkup, trguju se minimalne količine. U glavnom proizvodnom području mlinovi kao komisionari Prizada dobijaju izvesne manje količine, ali je sve to nedovolino prema potrebi. Premija od 50 din. prečutno je produžena pošto nije objavljeno da se viže neće plaćati,

Kukuruz. — Argentina je od 13 septembra do 24 oktolbra izvezia 2:108 vag. prema 32.814 vag. u istom periodi 1939 ti. 64.999 u 1938 godini. Izvoz je u poslednja vreme još više zapeo. Vlada je u velikoj brizi šta će.da radi sa otkupljenim kukuruzom po 4,75 pezosa za kvintal, dok se danas cena na slobodnoj pijaci kreeć svega oko tri pezosa. I u S. A. D. kursevi su nešto malo popustili pred kraj prošle nedelie. Čikago za mart mesec notirao je GI centi za bušel, a Buenos Aires 3,20 pezosa za kvintal. Rumunija je povećala cenu za zuban sa 490 na 520 leva za 100 kg. Poslednja procena prinosa u Mađarskoj smanjena je na 295.000 vag. Pri.

vatne procene međutim taksiraju prinos ioš i manjim. Svi se |

pak slažu u tome da je kvalitet ovogodišnjeg roda kukuruza,

usled velike vlage, koja ide kod velikog dela prinosa od 35 | do 40%, rđav i kada se to uvaži da prinos stvarno iznosi oko 250.000 vag. a to je nešto malo više od prošlogodišnjeg.

Na domaćem tržištu kao reakcija na uredbu, ponuda

ie znatno opala, jer svi imaoci čuvaju robu za kasniju prodaju | kađa će dobiti veću cenu. Propisane cene dakle deluju pre--

mijski i sa tim faktom treba računati. S druge strane uzdržljivost proizvođača, koja je usled ovako propisanih cena iza-

гуапа 1 još više potencirana uredbom, smanjuje ponudu uopšte.

i uslovliava da tražnja plaća i veće cene. Može se reći da

se danas na većini tržišta u zemlji kukuruz trguje po cenama ~

koje su više od onih koje je propisala uredba.

Ječam, ovas. — Oba artik!a imaju vrlo čvrstu tenden- ·

ciju, ali ponude nema. Za ječam se nudi 350 do 360 din. Ovas se plaća 225—9930 din.

Pasulj. — Usled veće tražnje cene su nešto malo sko- čile. Srbija, Srem plaća. se 430—440, specijalne vrste IZ ostalih

| krajeva (trešnjevac, prepeličar, tetovski) 520—580 din.

Raž Bačka notira:na novosadskoj berzi 342,50—345. Tre-

| ba zabeležiti da se i kukolj plaća 300 din. i više,

| Stoka. — Poslednjih dana dovozi su bili nešto veći i · tražnja ie bila dobro podmirivana te ne samo što nije došlo do daljeg skakanja cena nego su ove donekle i popustile.

. Svinje od 110 do 140 kg. trgovane su od 12 do 15 din. Teške

. svinje rađene su od 15 do 16 din. | Kod goveda situacija je nepromenjena; cene se. kreću od 7 do 9 din. prema vrsti i kvalitetu.

„НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ"

"Читајте

Стаки напредак у промзводњи 8 употреби, сбе знање и сва искуства, што су их од године 18566 стекли специјалисти наше организапије која обухвата цео свет,

примењују се код фабрикације наших

СОАСРОСОУЋЕ МАЉЗИВА

и дају им онај квалитет, који га- ·

рантује сигуран и економичан

потон.

Jugoslovensba

STANDARD — УАСПИМ Oil ЗАГРЕБ

Company 4d. d. BEOTDAA

Hatm заслужни претседнић, односно члан Упрабног одбо а, бредни сар _раднићв и драгоцени сађетодађац

| Алевсандар | Јобанобић – == - Ресабац | DEO _

O je |, O. M. o | О драгом и васлужном повојнићу сачубаћемо · "трајну успомену.

_ Београдска тргавачка банка, — Прва српска фабрика аероплана Живајни POTOM | PIO: ~ Па „ишта THrOBHHCXG Gana. _ ум Лија а A. sa осигурање: n" реосиунање =: -