Narodno blagostanje

Страна 894 НАРОДНО

акционари. бирају своја три човека" у Генерални савет, али то је чве: У апсолутној-мањини према. члановима-које поставља министар финансија они ће увек бити надгласани. По Блумовој реформи ушли су у ред директора претставници банкарства. [јо новој испали су управо они, док су претставници других привредних грана остали. Док су по Блумовој реформи привредне организације бирале претставнике привреде у директориум, по новој поставља и њих министар финансија. На положају директора државних. новчаних установа налазе се опет људи које је поставила влада тако да она уствари у Генерални савет поставља.

8 људи. Пе Блумовој реформи држава и привреда имали.

су утицај на управу, по новој само држава. Док је још постојао управни одбор акционара влада је преко гувернера и вице-гувернера имала јак утицај на вођење послова. Сад су отпале и последње формалне препреке за спровођење владине политике у банци.

Реформа је само захватила организацију банке, претварајући је до краја у орган министра финансија, а задржавајући јој само формално приватно-правни карактер. Доводећи банку у потпуну зависност, држаза може да је у спровођењу дириговање привреде, која је у припреми, неограничено искористи. Тиме је и целокупна одговорност за банцину кредитну политику прешла на владу. Уствари те није реформа емисионог института да он као такав буле способнији да одговори својим задацима у народној привреди, него да се онакав какав је претвори у орган владе. ---.

Kad smo pisali o stanju rudarskog osiguranja iitoriji sarajevske, ljubljanske i zagrebačke Bratinske blagajne imali smo priliku da Kkonstatuiemo kako snažan polet u rudarskoj proizvodnji tako i povoljan razvoj osiguranja rudara. Prema izveštaju beogradske Bratinske blagajne izgledalo bi da je 1938 bila bolja za rudarstvo od 1939, ali to u stvari nije Blagajna je imala manje članova nego ]938, ali ne iz konjunkturnih razloga. Prosečno je bilo osigurano 28.039 rudara prema 28.677 1998. Razlika nije velika i posledica je štrajka na rudniku Trepča. Osim. toga bilo je izvesne redukcije radnika na rudnicima Kostolac i Klenovik, pošto se morao smanjiti rad zbog nemogućnosti saobraćaja Dunavom u zimskim mesecima usled leda. S tim u vezi i broj izrađenih nadnica je manji nego 1938 7а 115.428 i iznosio je 7.99 mil. Ali iko se smnjio broi zaposlenih rudara i izrađenih nadnica, suma isplaćenih nadnica se povećala usled porasta nominalne nadnice kao rezultat brojnih tarifskih pokreta i iznosila ie 235 mil. din. prema 229,7 mil. 1938.

Bolesničko osiguranje, iako je imalo manje prihoda, završilo je prošlu godinu sa viškom. Prihodi su iznosili 15,7 mil., za 1 mil. manje. nego 1988. Smanjenje prihoda je rezultat u prvom redu opadanja broja članova, a zatim štraikova i obustave rada u nekim rudnicima. Rashodi su se povećali za 1,4 mil. na 15,1. mil. din. Kao i kod ostalih Bratinskih blapajni najviše rashoda otpada na hranarinu — 8983,12% svih rashoda ili 179,95 din. po članu (1938 145,45 din.). Zdravstveno stanje članova bilo je lane nepovoljnije nego 19938. Broj obolenja je porastao od 55.983 1938 na 89.468. Na prvom mestu stoje povrede, zatim obolienja od gripa i organa za varenje. Rđave stanbene prilike dobrim delom su uzrok ovako velikom broju obolenja.

Osiguranje rudara u Srbiji razvijalo še 1939 povolino

Penziono osiguranje kod ove Blagajne spada među пајaktivnije od svih ostalih. Dok kod drugih blagaini naročito sarajevske ·i ljubljanske stalno postoji opasnost deficita zbog

1939 na te-

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 58 _

уско broja. starelih i 1 НЕ rudara, kod ove Blagajne

to nije slučaj. Broj penzionera se postepeno povećava ali ne toliko da bi. ugrozio finansile ove grane osigurania, koja od 19925 stalno ima suficite svake godine. Prošle godine prihodi su iznosili 16,98 mil. din. (15,96 mil.), a rashodi 7,59 mil. (6,67 mil. din.). Penzionera je bilo krajem 1939 2.058, za 320 više nego 1938. Na ime penzija ie bilo isplaćeno 5,8 mil. din. (5,9. mi!.), što znači da je prosečna penzija iznosila 2838 din. mesečno.

Osiguranje za slučaj nesreće bilo je prošle godine optčrećeno relativno velikim rashodima zbog znatnog porasta poyvreda. Njih je i 1938 bilo mnogo, a lane se niihov broj povećao skoro za 50% od 4.809 na 6.508. Prihodi su iznosili 5,61 mil. din. prema 5,4 mil. 1938, a rashodi 5,29 mil. prema 4,64. mil.

I osiguranje za slučaj nezaposlenosti bilo je lane aktiv-

no iako je broi nezaposlenih rudara koji su primali pomoć porastao. Početkom 1939 je bilo u evidenciji 67 nezaposlenih rudara, a u toku godine bilo je prijavljeno 6.916. Na kraju godine ostalo je još u evidenciji 247, 2.379 dobilo je zaposlenje, a ostali su brisani. Prihodi ove grane su iznosili 1,85 mil. a rashodi 882.000 din. tako, da ie ostao višak od 975. 000 dinara. II zzZ==<====== ~ Проблем повећања пољопривредне производње био је H раније важан за нас, а у садашњој ситуацији ·-постао је још важнији. Њега су истакле недавно у својој резолуцији пољопривредне коморе, 2 ових дана посветила му је и „Политика“ један чланак. Док су коморе тај проблем само набациле, писац чланка је изнео један од путева којим треба да буде он решен, а то је повећаном употребом вештачког гнојива. Само он на: лази да је то немогуће при садашњим ценама пошто сматра да су високе, знатно више од оних у Немачкој, Италији и другим земљама. Дакле, снижење цена треба да појача употребу вештачког гнојива. То се по информацијама аутора чланка мисли постићи укидањем увозних царина #3 све врсте вештачког гнојива, а ако та мера не би била довољна предвиђају се друге па чак ни етатизација фабрика тих производа.

Кад човек прочита тај чланак мора да се зграњава са каквим се непознавањем пише о економским проблемима код нас. Аутору чланка изгледа нису познати прописи нашег Устава о етатизацији. Етатизација је експропријација пренос неке ствари из приватне у државну својину. По Уставу експроприсати се могу земљишта за опште корисне циљеве уз законом прописане каутеле, о екс пропријацији фабрика нема у њему ни речи. Према томе етатизација фабрика је по Уставу као једнострани државни акт немогућа. Она би се могла извести само са пристанком акционара тј откупом акција од стране државе.

Поставља се питање да ли би се етатизацијом постигло смањење цена вештачког гнојива које је у чланку истакнуто кас циљ свих мера. Да би се на то питање могао дати одговор треба извршити анализу саставних елемената цена, а то су добит и трошкови производње. Претпостављамо да су у. чланку наведене цене тачне, и питамо се. да ли је добит претерано висока и да ли је она. узрок тако високим пенама2 Ми сумњамо у то. Ka код других предузећа и код ових. _ фабрика о она не може. бити. већа од просечне добити у земљи. Али ако би и била држава има могућности да је просто административним путем по Уредби о сузбијању скупоће сведе на“ нормалну "меру и за то етатизација, која претставља једну "скупу меру по државни буџет, није потребна. Пошто, дакле; добит веровар-

Је ли нам похребна индустрија вештачког гнојивар

на прете