Narodno blagostanje

98. децембар 1940.

Гулму и на Филипинским острвима изграђене су велике

поморске и авионске базе које у склопу Сингапора' и'Хон=>

жонга могу да учине тешком “сваку акцију Јапана према Холандској Индији која је, због свог великог богатства У сировинама, у првом плану претстојеће јапанске експанзије и која је једина у стању да отклони последице аме. ричког- ембарга на извоз у Јапан. : -

.. То гони Јапан на акцију:у Француској Индокини, до које ће вероватно ускоро доћи да би се приближио Холандској Индији и Британским Малајима из којих С.А.Д. увозе. две најважније стратегијске сировине: калај и кау: чук. У периоду 19834—38 Британски Малаји и Холандска Индија (углавном прва) учествовали су у увозу калаја са 68,4%, а у периоду 1936/38 у увозу каучука учествовали су са 77,5%о. Следствено спуштање Јапана у Француску Индокину значи велику опасност за амерички одбранбени систем. Јапанско-амерички сукоб у Кини преноси се тиме на Југоисток Азије која претставља централну тачку и америчких и јапанских интереса. То подручје са својим изворима сировина важно је за одбранбено-ратни потенцијал обеју земаља.

Ovih dana je održao preko radia predavanje o ishrani zemlje ministar poljoprivrede 2. d-r Čubrilović, u kom je ponovio tvrđenje koje smo mi Це izneli da u zemlji sada ima dosta hrane. Pa ipak se pojavio problem ishrane. Govoreći o uzrocima njegovim g. ministar je istakao kao glavni, strah od nestašice. Taj se manifestovao dvojako: kod proizvođača u zadržavanju ћгапг od prodaje, a kod potrošača u nagomilavanju. Ranije je proizvođač iznosio na pijacu jedan deo svog žita koji mu nije potreban za сефуџ i sopstvenu ishranu, sada. ga zadržava u svoiim ambarima. Potrošači koji imaju sredstava prave rezerve životnih namirnica i tako ovih nestaje sa tržišta,

Sve je ovo tačno, i sada se postavlja pitanje, kako da зе to zlo leči, U predavanju je istaknuto da še to misli postići merama dirigovane privrede i kao “prva mera navodi se osnivanje Direkcije za ishranu, čiji је. zadatak: 1) да organizuje našu poljoprivrednu službu prema potrebama današnjeg vremena, 2) da osigura ishranu pasivnih krajeva i 3) da reguliše cene seljačkim proizvodima na taj mačin da proizvođač dobije što veću cenu, a potrošač da Dlati što manje, Dosebice u pasivnim krajevima, Nećemo da govorimo o tome koliko je nemoguće da proizvođač dobije što veću cenu, a potrošač što manje da plati, hoćemo samo da istaknemo to da Diporis ne pretstavlja ustanovu dirigovane privrede, Ona je ustanova liberalne privrede, što pokazuje 1 пјеп доsadašnji rad, On se sastoji u kupovanju i prodavanju pšenice i kukuruza, a to radi i privatna trgovina u liberalnoj privredi, Na stranu to da je kupljena odnosno prodana količina mala u upoređenju sa prometom žita u zemlji, fakat je da Direkcija ne diriguja ni proizvodnjom ni distribucijom,

Dosada preduzetim merama nije rešeno pitanje ishrane. Dok se proizvođači uzdržavaju od prodaje viška hrane, dotle jedan deo potrošača nagomilava rezerve. Mogu da. budu „Фуа uzroka ovakvom njihovom držanju: ili je ono posledica njihovog ranijeg: iskustva ili je psihoza nestašice. Možda ne bi __ teško dokazati onaj. prvi uzrok,- ali mi ćemo. da pređemo

rako toga i zadržaćemo- se na drugom. Glavno je да između i proizvođača -postoji jaz, i dokle god on. bude: postolao na tržištu neće. biti hrane: u dovolinim količinama. Osim Diporisa dosada nije. nikakva. druga mera predđuzeta 1 cilju obezbeđenja potrošača hranom, U predavanju je БР. ministar прибо apel na svest, osećanje. odgovornosti “i ljubav

Apel ministra g, Čubrilovića

Ko i =

НАРОДНО: БЛАГОСТАЊЕ

Страна 895

prema zemlji građana, pošto samo od toga, po njegovom iišljenju, zav:si dali ćemo svi imati hleba, Ova mera ne spada ni u dirigovanu ni u liberalnu privredu. U nekoj zemlji gde је svest građana jače razvijena nego kod nas ona bi mogla i da pomogne, ali u našoj zemlji neće.

·Rekli smo da između proizvođača i potrošača postoji jaz. Apel.g. ministra neće moći da izgradi most preko njega, On se može da izgradi šamo pozitivnim državnim merama. Pored toga treba da se reguliše prelaz preko mosta, ali tako da svako može da pređe jedanput preko njega, a ne neko dva, tri puta, a neko nijedanput,

ишта о отенова Француска опреде_ лила се за корпоративно ургђење. Са реформама се обично почиње најпре онде где их је најлакше спровести, и зато у увим случајевима долази на ред емисиона установа. И под владом народног фронта једном од првих реформи захваћена је Француска банка, али овог пута се буквално прва реформа 'OJTHO.H на. њу. ( Влада народног фронта донела је реформу у знаку борбе против 200 фамилија како се тада говорило, које држе читаве француске финансије под својом контролом. У управном одбору седело је 15 лица које је бирао збор акционара, а гувернера и два вице-гувернера постављао је министар финансија. Мако је била приватно- акционарска установа Француска банка стајала је на расположењу држави, која је због несолидних својих финансија гурала Францучку годинама у инфлацију. У том погледу промена

_ Мрка капа

није била битна. Требало је само уклонити управни одбор

који би могао да врши опозицију према кредитној политици коју је захтевала влада од банке. Место управног одбора установљен.је одбор од 20 директора. Гувернера и вице-гувернере постављао је и даље министар финансија, док су У одбор директора ушли десет државних чинов» ника, претстављајући поједине привредне ресоре и државне новчане установе, петорицу је постављао министар финансија по предлогу пет сргагизација: савеза потрошачких задруга, радничких синдиката, савеза послодавачких, занатских и сељачких задруга. Шеснаестог је постављао министар трговине из редова трговаца на мало, седамнае тог постављао је министар финансија из реда банкара, једног су бирали тајним гласањем чиновници банке, и на крају по положају долазио је генерални секретар националног привредног савета. По реформи сви акционари имали су право да прибуствују годишњој скупштини, док су ra раније имали њих 200 (од 40.947 акционара 17.931 имало. је само по једну акцију а 8.923 по две). Њихова права су међутим ограничена. Могли су само да бирају три члана надзорног одбора и да паслушају извештај управног одбора: на скупштини. · Тада је 'инаугурисана политика отвореног тржишта, која је у већој мери отворила касе банчине држави. Место управе која је претстављала ак: ционаре дошла је управа која претставља привреду и при: вредне ресоре.

По новој уредби, уместо управе директора установљен је генерални савет који се састоји од 11 лица од ко јих акционари бирају тројицу, четири поставља министар финансија из претставника трговине, индустрије и пољопривреде, даља тројица долазе по положају, директори великих државних новчаних установа. Једанаестог именује министар финансија из реда банчиних чиновника на предлог гувернера. Надзорни одбор састоји се "од четири члана, од којих двојицу бирају акционари; а“ другу двојицу поставља министар финанција, ·

· Банка остаје и даље акционарско друштво, у коме