Narodno blagostanje

4. јануар 1941. _

790 Investicioni - 7 1 7% Bler i. 88 dti 89 Bler = 47 Narodna banka : 451 463 Рађ | 52 10. Ukupno 8035 3209

Obrnuto je u poslednjoj nedelji 8,9 miliona dinara prema 3,2 u prethodnoj nadelji. To je jedan od najvećih педејјnih obrta u prošloj godini. Ali uzgred da napomenemo da даleko izostaje iza obrta posladnje nedelje ranijih godina (sem poslednje tri). Oživljenje je obuhvatilo one iste papire u koјипа se i inače prave najveći obrti. Papiri koji su se povukli sa tržišta ni ovoga puta nisu mogli doći do kakvoga obrta. Na pr. u Seligmanu, 8% Bleru, Stabilizacionom i Agrarcima iz 1921 god. nije uopšte ništa rađeno, a u Investicionom 7.000, i u 7%0 Blaru samo 89.000. Glavni akteri su bili Dalmatinci s obrtom od 3,7 miliona dinara, zatim Ratna šteta i Begluci s obrtom od po 1,6 miliona dinara, potom Šumski agrar sa 836.000 i Severni agrarci sa 510.000. Narodna banka je imala obrt kao i u prošloj nedelji.

Kao što rekosmo ranijih godina bio je mnogo veći obrt u poslednjoj nedelji. Znači da postoji jedan kontinuelan uzrok povećanom obrtu u poslednioj nedelji. Tai uzrok je postojao i u ovoj nedelji, ali u našto neobičnoj formi. Da bismo to bolje razumeli potrebno je da pogledamo na tablicu kurseva.

26-ХП 97-XII 30-XI “«31-XI} 1-I 2-I 2i/5% Rat. šteta 464.—. 644.— 468.— 468— 466.50 466.50 91/50 at. 66, Е === __- =—_ =-_- ---= _ === 4ојо | Астаг. 1921 ——

4% Agrar. 1984 55.— | —= 550 55— = 6%. Begluci 2455. 450 86— 808.— — :6% 3 Dalmatinci 80.50 8150 88255 — 8.—o 8l.70% · Investicioni: —— == = === —— 7%; Stabilizač:. —_ —_- __- _-- === === 7 ЗеПостап = | — | — i — | — 7% Bler == — |)0 xZ— |00— === 9ду. Вјег = = — | | 6% 5 дол се ___ __"___ ____ ___ _ ___ co 5: пасте 57. | —-= — — = =

6% Š. agr. kr. 78 — 7075 81— 79.50 — 78925 Pab sitni — — — — = 202"Бар. зтеди — — — — — Рађ кир — 28— —— — — Narod. banka —— 7.050.— — —— —— 7.050.4 /. Ren. 1895 ——— —— —— = __-__ [02 Сту. Ег. —— —— — === —_ –—C=—

Римапзк! 107 —— — —

Ona nam pokazuje da su 30 i 31 decembra kursevi dostigli maksimalan nivo. Ratna šteta se popela na 468, Severni agrarci 56.50, Begluci 85, Dalmatinci 83.25, Šumski agrar krupni 81. Poslednja dva dana izveštajne nedelje nastalo je bilo izvesno popuštanja uz rapidno opadanje obrta.

Sasvim ije prirodno da tu poznatu tendenciju kurseva 31 decembra na više koristi špekulacija i prodaje po najvišim 'kursevima bilo da ih je ranije kupila jeftinije ili u nameri da ih docnije kupi jeftinije. Tako ja bilo i ove nedelje, ali pod specijalnim okolnostima kao što rekosmo. Stvar je u ovome.

Kao što naši čitaoci znaju na berzi i oko berze nema robe. Da jie bilo robe kako je bila čvrsta tendencija na berzi obrt bi bio mnogo veći. Čitaoci se takođe sećaju da su se do pre mesec dana kursevi 6%o papira kretali oko 70. Već u pretposlednjoj nedelji prešli su 80. Tu ogromnu hosu nije iskoristio berzijanac. Drugo mu nije ostalo nego da pokuša da iskoristi sa sigurnošću očekujuću hosu 31 decembra na tai način što će prodati robu koju nema, a koju će docnije kupiti

_HAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ

"Страна. 15

jeftinije. To se obično radi terminskim poslom, ali kako termina na berzi više nema, taj se cilj mogao postići jedino pDozaimljivanjem komada na nekoliko dana. Za špekulaciju te vrste vrlo je malo papira koji su mogli doći u kombinaciju. Ratne štete nema više na tržištu prema tome nije se moglo računati da se mogu komadi dobiti na poslugu. Cela je pažnja bila posvećena Dalmatincima, koji su, kao što naši čitaoci dobro znaju, posledniih meseca ove godine primili na sebe ulogu koju je pre toga imala Ratna šteta. To je papir u kome se relativno najviše radi, koji se dakle može lako prodati pa i lako kupiti. Samo takovi papiri mogu biti predmet jedne špekulacije. Slične prirode su još 6%o Šumski agrar i 6% Begluci, ali sa ipak velikom razlikom. Šumskog agrara ima uopšte vrlo malo u narodu, jer nije emitovano ni 50 miliona, a Begluci su davno klasiran papir. Oni su bili sporedni uz Dalmatincž, koji su igrali glavnu ulogu.

Ali je bilo berzijanaca koji su dobro znali šta se sprema i koji su hteli da parališu tu špekulaciju. Tako je već 30 decembra došlo do realizacile u malom obimu od onih berzijanaca koji su protivni padu kurseva. 1] otuda imamo pojavu da su najveći kursevi bili u stvari 30, a ne 81 decembra. Razlika je vrlo mala jer je tendencija na berzi bila uopšte tako čvrsta da ponuda. od 30 i 31 decembra nije mogla jače da pomeri kurseve na niže.

Interesantan je bio epilog. Berzijanci su jurili na sve strane tražeći komade na poslugu. Čujemo da su vrlo veliku proviziju platili onima koji su im davali papire na poslugu da bi mogli da prodadu. Cela ta špekulacija ostala ja u čednom obimu, jer obrt od 3,7 miliona dinara u Dalmatincima odnosno u nepunih 6 miliona dinara u sva tri papira zajedno nema odista nikakvog značaja.

Posle 31 trebalo je da nastupi besa da bi s# berzijanci pokrili. Tehnička pozicija na berzi posle 31 je tako znatno bila

promenjena da bi lako moglo da dođe do velikog obrta na

niže: povukao se na ime momentano sa tržišta najveći kupac. To je bila najveća usluga koja je mogla da se učini špekulaciji. Ali u prkos svemu tome promene posle 31 su gotovo nikakve. Dalmatinac je popustio na 81, ali je kurs nominalan: prvoga e bio obrt nepunih920.000, ali ni drugoga nije bio veći. Treba da se pojavi veća ponuda pa da može da se realizira dobit. Ako bi se pojavila tražnja kursevi bi se odmah vratili na stari nivo. U toj napetoj situaciji ušlo se u novu godinu. Na berzi je tišina, obrti su minimalni opet kao što je i ranije bilo i stanje se normalizira.

DEVIZNO TRŽIŠTE

Ukupan obrt u izveštajnoj nedelji bio je sledeći:

Berlin stari 27.847 m. d. Berlin novi 4.57G „ Solun 489 „”. Cirih 5.646. Niuiork 2561 У „

Sofija TAJ Kursevi slobodnih deviza bili su poslednjeg dana: Njujork 55 — Din:

Cirih · 197630 | „.

Funta 217.50) >

Kod Berlina se oseća sve veća oskudica. Narodna banka sve strožije. dozira isplatu Berlina tako da je poslednjeg dana dodelieno svaga 10% od ukupne tražnje.

Isto tako se i kod Soluna pojavila velika tražnja, a

mala ponuda. Sa nestrpljenjem se očekuje rezultat završenih „pregovora u Atini o režimu plaćanja.

yo

297 Stanje naših kliringa je takvo da se па celoj liniji Do-

kazuje čvrstina.