Narodno blagostanje

„Странала _____

| | 'Robno tržište

Пшеница. — На прекоморским тржиштима ситуација је неуједначена. У С. А. Д. курсеви су стабилни, тенденција постојана благодарећи ломбардовању које је већ обу_ хватило 800.000 вагона и омогућило да се цене на тржишту развијају независно од стања залиха: Канада је до сада лагеровала преко 1,200.000 вагона. Аустралија је узнемирена продајама канадске пшенице на Далеком Истоку који се сматра доменом аустралијске пшенице, а Аргентина од 600.000 вагона извозног вишка у новој кампањи за сада има "обезбеђен извоз само за око 140—150. 000 вагона колико износи потреба околних увозних земаља.

У Европи ситуација је непромењена: предузима се низ различитих мера да се до нове жетве изгура с оним што се има. Шпанија је наредила знатно проширење засејане површине пшеницом у пролеће. Швајцарска је контингентирала односно осетно смањила производњу тестенина. Као што смо забележили у једном ранијем извештају Румунија је основала житну централу (Централа Цереалеор СА: Р). чији је задатак да контролише трговину, јавна "складишта, да се стара за одржавање чврстих цена, купује и продаје жито за рачун државе, ствара и држи државну резерву хране итд. Услед оскудице шшенице Бугарска је одлучила да се убудуће хлебно брашно бр. 3 од -кога се справља народни хлеб продаје само са домешава"њем 15% кукурузног брашна. Цена ове врсте брашта остала је непромењена тј. 505 лева, а хлеб од истог брашна -кашта 4.50 лева. Због незнатне понуде која је претила да изазове оскудице. хлеба' у градовима: Турска је извршила знатне промене у својој житној политици. Уред за земаљске производе, у прво време, после жетве плаћао је произвођачима за пшеницу око 160 дин. па је потом, пошто није било довољно понуде, повећао цену на 190. дин. Мефутим понуде није било довољно ни по озој Вишој цеви. Стога је према најновијој наредби цена повећана на 290 "дин. и уједно одређена максималном ценом. Уред је добио право да у случају потребе, у датом моменту, може принудним путем откупити све залихе које се буду нашле код лица и установа које се баве прометом жита. У Мађарској понуда је још, увек грло мала-и недовољна што изазива велике тешкоће. у. снабдевању брашном и хлебом градскот становништва. Сматра се да су залихе пшенице у зе МљИ врло мале и недовољне за подмирење потреба. до нове жетве. И у Бугарској понуда је врло мала и недовољна.

Термински курсеви на прекоморским берзама били су средином недеље:

| II М VII

Винипег центи: бушел — 74 1: 773/8 79 Чикаго центи бушел = 87 | 82 823

Б. Аирес пезоса кв. 6,85 6,90 — У земљи тржиште пшенице — у смислу промета ТЈ. куповине и продаје — не постоји. Принудни откуп је ми-

нималан па је услед тога морао да буде проширен на Моравску и Вардарску бановину. За ове крајеве Призад је проглашен апровизационом установом која ће вршити принудни откуп и старати се за расподелу купљене хране на територији односних Бановина. Призад је дакле добио један нови задатак за који није организован и који до сада није вршио. Не знамо који је разлог био да се ово учини поред Дирекције за исхрану која се претворила у чисто апровизациону установу. У Дравској бановини рационирана је потрошња брашна (2—5 кг. месечно на главу прем

добу старости и тежини посла) и од | јануара наређ: је нпроизводња-хлеба-на - бази 60% пшеничног H 40%. K

___HAPOJIHO BJIATOCTAPPE | BI

рузног брашна тим да се мешани хлеб може производити и од-хлебног и од белог брашна, а исто тако дозвољена је и производња чистог белог хлеба. Тиме је за Дравску бановину створен посебан режим рационирања и производње хлеба. Судећи по томе и' имајући у виду стање“ залиха хлебних жита у земљи, њихову расподелу и пристуначност изгледа нам да ће се на крају морати препустити сваком подручју да се добија како ко може, сем ако се не: предузму енергични кораци да се у једној руци — ако друкчије не иде макар и путем реквизиције — прикупе све постојеће залихе у земљи. Кад је недавно објављена уредба о мељави и производњи хлеба којом је предвиђено да се од 1 јануара хлеб производи искључиво од 70% народног са 30% кукурузног брашна ми смо изразили сумњу да та

уредба неће доживети ни да буде примењена а већ ће се

морати мењати. Тако је и било. Пример Дравске бановине то најбоље потврђује. |

Кукуруз. Уред за жито у Аргентини купио је до сада на бази минималне цене од 4,75 пезоса за. квинтал 540.000 вагона, док се целокупни извозни вишак за. ову кампању цени на око 660.000 вагона. Слободног промета гише нема; целокупну унутрашњу потребу подмирује државни уред. Румунско министарство пољопривреде одлучило је да се у пролеће смањи засејана површина кукурузом и употреби за повећање производње кромпира, лана, кудеље и сунцокретовог семена. Сунцокретом треба да буде засејано у овој години 320.000 хектара. Бугарска је повећала цену на 325—250 лева. према степену влаге. Чикаго за мај нотирао је средином недеље 63/4 центи за бушел. Б. Аирес не нотира ни промптне цене ни терминске курсеве.

На тржишту кукуруза у земљи, последњих недељу дана, владао је велики застој тако да понуда није била довољна да подмири ни најнужније потребе. Услед тога донет је правилник о принудном откупу који ће се почети здмах да врши. Уколико има слободног промета кукуруза овај се на целој линији врши по ценама изнад уредбом прописаних. Редовна је појава да се кукуруз веће влаге тргује на бази мање влаге- да- би се могла платити BHша цена.

Јечам, овас, — У последњој недељи цене оба артикла остале су непромењене: јечам 370—875 дин. овас 330 — 9340 дин.

Рак се много тражи, али понуде скоро уопште нема. Нуди се 370 и преко тога, али понуде нема.

Пасуљ је, услед нешто веће понуде, мало попустио. Цене се према квалитету и провенијенцији крећу од 450 до 615 дин.

Вико, ракија. — Цене вина и ракије релативно нај-

више су порасле. После 1 јануара због повећања државне

трошарине цене ће даље порасти за износ трошарине. Вино

_ према квалитету и степену јачине плаћа се у производним

подручјима 7 до 14 дин. за литар, а ракија на бази 25 степени продаје се данас у просеку по 15 дин, литар, док је

почетком прошле године продавана у Србији по 2—2.50

дин, а Призад је откупљивао по 4 дин.

Стока. — Лакше свиње од 110 до 140 кг. плаћане су последње недеље 12 до: 14 дин. а тешке 14—16 дин. Због цене кукуруза произвођачи нису задовољни садашњим ценама и није искључено да ће овога пута товљење бити осетно смањено. На то.указујге и појава продаје. релативно великих количина незреле робе. Сем тога, и понуда дебеЛИХ СВИ свиња била је нешто јача јер зими дозреле свиње мање

а 4 Хубе у тежини.

плака У

Ка ржкишту говеда тенденција је стална, цене се кре70 9 дин, за кг. живе ваге према квалитету.

#52, У

+ i ђ