Narodno blagostanje

Страна 4

У осталом ритам није битно код севдалинке. На арију севдалинке може да се пева и проза. Има севдалинка које су засноване на осмерцу. То је врло проста ствар, јер се недостајући слогови могу да допуне узвицима, који су везани готово за сваку севдалинку, баш због тога да поправе ритам — према потреби — као што су „ах“, „аман", „авај итд. Према томе између српске народне песме, између њезинога текста, између њезинога ритма и карактеристичног отсуства слика с једне и севдалинке с друге стране постоји тесна веза тако да се у српској народној песми налази први корен севдалинка.

Што се тиче музичке стране ту леже велике тешкоће за наше шовинисте коментаторе севдалинке. Тешко им је признати да лаитмотив у њој није нашег порекла. Наш народ има своју народну музику и то сваки крај особену, севдалинка је босанска. Међутим по арији она није босанска већ оријентална. Музика код севдалинке је нешто најпримитивније што се може замислити. Ради се о једној кривој линији која почиње ниско постепено: да се пење и постепено враћа на исти ниво — са продуженим вибрирањем појединих самогласника. Кад севдалинку пева немузикалан човек, страшна је. А примитивну севдалинку односно арију севдалинке можемо свакодневно чути у муслиманској богомољи. Лаитмотив севдалинке је узет од хоџе и овај је има од Арапа, из Азије где је колевка европских народа. Ко то не верује, треба да одеу најближу џамију да чује рђаво сковану арију севдалинке. Чак и наша црквена песма показује велику сличност са лајтмотивом севдалинке. То је сасвим природно, јер је целокупна верска музика источног порекла. Оно што чини музичку лепоту севдалинке у колико о њој може бити говора — то је леп глас и висока музикалност. Лепота севдалинке је условљена лепотом гласа и музикалношћу певача. Она је рафинирала верски музички лајтмотив. За високо образовано музичко ухо севдалинка није никаква музика. Има врло много света који тупо и без разумевања посматра људе који се цепају од среће кад слушају севдалинку.

Како може да се објасни да једна песма поједине људе баца у севдах, а друге оставља потпуно хладним» То не би била необична појава. Црнци падају у крајну екстазу уз бубањ, наши Власи уз зурле. наши Сремци уз гајде, а наш народ у средњем веку уз гусле. Ниједан од тих инструмената није му-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | | Бо

зика. Севдалинка је свакако нешто усавршеније, али по својој музикалној вредности далеко би она била од тога да изазове код човека екстазу. За то имамо доказ и у чињеници да ни једног странца нисмо могли да одушевимо севдалинком. Покушавали смо да је извозимо међу напредније народе, али без успеха. Уосталом треба само слушати севдалинку без текста па видети да то није исто што севдалинка са текстом.

Из свега овога се долази логички до закључка

"да је тежиште севдалинке у тексту, а не у музици.

Севдалинка је љубавна песма. Она је висока лирика. Лирска песма утиче на човека, као и музика. Изазива узбуђење. То је дејство песме уопште, а лирска је међу њима најлепша јер она није само поетски производ, већ једна врста сугестије. Настаје питање како стоји са поетском страном севдалинке. Код праве севдалинке она је ванредна. Постоји велики број наших севдалинка које се могу да огласе за најлепше лирске песме. Песма то је машта као база, а фигура као форма. Лирски песник је у толико јачи у колико лепше фигуре прави. Има наших крајева у којима је цела поезија проза; имамо сремачких песама, које се по тексту не разликују од обичне псовке и у којима се на најобичнији начин препричавају фабуле и догађаји. Код лирске песме фабула није главно. Код лирске песме изражен је један осећај. Ми имамо севдалинке од једне једине строфе, без фабуле, без догађаја, у којој се изражава један силан осећај. То је и најлепша севдалинка. Од вајкада је познато да врхунац лепога у области литералном лежи у спајању музике и поезије.

Сад бисмо вероватно могли да одговоримо на питање, откуд то да се севдалинка појави баш у Босни. Кад пођемо од тога да је севдалинка венчање српског песничког дара и муслиманске црквене верске песме, онда је одговор ту. Босна је једина српска покрајина у којој су се спријатељили Срби са муслиманством преласком у муслиманску веру, а чувајући сва друга национална својства. Србин је прешао у веру, а није напустио свој лепи језик и све друге обичаје у колико нису били у сукобу са новом

"вером. Србин даровити песник слушајући хоџу мо-

гао је да нађе материјала за севдалинку. То није могло бити у крајевима где је муслиманин гонио и мучио рају, јер гладан и уморан не производи уметпичка дела.

Iz uredništva

|»: КОЖЕ

Reforma režima izvoza stoke nagoveštena je još krajem prošle godine, a zagovarana od početka državne inlervencione politike, tako da nikada nije skidana s dnevnog reda. Naličie regulisanja izvoza stoke pretstavljao je splet mnogobrojnih interesa koji su se ukrštali, sukobljavali i suprostavljali iskOrišćavajući često i partijsko-političke uticaje i veze. Intenzitet sukoba rastao je uvek u upravnoj srazmeri sa porastom rentabiliteta izvoza, a ovaj |e u čitavim periodima bio takav da ije izvoz stoke stvorio novu

iz ya | оба

>

klasu bogataša. U interesnoi borbi na pitanju izvoza stoke pao je i jedan upravnik Zavoda za unapređivanje spoline trgovine. Takvo stanje imalo ie za posledicu borbu jednih za promenu režima i drugih — koјипа је išlo dobro — da se što duže očuva stvoreno stanje. Uloge su menjali tovljači, izvoznici — trgovci i zadružne organizacije, prema tome kako ie kada kome išlo i kakve je ko kada imao šanse. Proizvođači su godinama najgore prolazili, jer dok ie izVOZ odbacivao prosečno vrlo veliku dobit (na svima pi-