Narodno blagostanje
_ 11, јануар 1941,
iz uredništva
Dirigovanje poi
Uhapšen je prefsednik udruženja рекага 1 орštinski većnik pod optužbom, kako javliaju beogradski listovi, da je favorizovao zloupotrebu pekara S opštinskim brašnom — pošto on sam nije uopšte pekar. To je jedna vrlo važna stvar, uhapšen je pretsednik jedne privredne korporacije — da se poslužimo jezikom koji dolazi — korporacije koja ije ekonomski i socijalno igrala veliku ulogu u istoriji sveta i pre od poznatog događaja u Rimu. Interesantna je to stvar, da se kod nas javni autoritet smatra pozvanim da uzima u svoje ruke sve ono u oblasti privrede, šta smatra da ne funkcionira socijalno i nacionalno kako treba. Međutim naša opština nije ni pomišliala na to da pitanje ishrane, a naročito hleba, reši na modernoi bazi. Stanje proizvodnje hleba kod nas je tehnički i ekonomski nedovoljno mođernizovano; fo je zanat koji proizvodi vrlo skupo i ipak jedva hrani svoga gospodara. Svuda industriska proizvodnia hleba u građovima dominira, kod nas se iz demagoških razloga nije diralo u pekare. Ima Beograđana koji smatraju da tu stvar treba zataškati u interesu ugleda Beograda. To je gledište neopravdano; i Zagreb je imao sličan slučaj — jako nešto blaži — hapšenje direktora Go: spodarske sloge, koje je usledilo usled njegovog ne-. socijalnog držanja po pitanju cene mleka.
Počelo je već uveliko da se govofi kako. je naš narod neđisciplinovan, samoživ i nesavestan. Mi nalazimo da se u tome preteruje; ima i kod nas redova kojima bi se mogao da prikači tai atribut. Ali ni u drugom svetu nije bolie sa moralom u privrednoj oblasti. U svim zemljama na pr. zakon o državnom računovodstvu ima čitav niz propisa, koji polaze od opšte postavke da je čovek gotov da metne Tuku na državnu imovinu i da se, radi obezbeđenja državne imovine kojom rukuju pojedini činovnici, mora poći od postavke, da je čovek sklon zlu. Otuda niz propisa kojim se želi preventivno i represivno . da suzbije zlo urođeno čoveku. Тако тога da se postupi i u oblasti snabdevanja. Mora da se propiše čitav kodeks dužnosti za svakoga koji ma u kom obliku na tome sarađuje. A pitanje ishrane je svakako najvažnija oblast današnje državne politike. ·
Možda će se kogod od čitalaca čuditi da zapovaramo ovakve mere. Bez razloga! Treba razlikovati diktaturu od strogosti sankcija. Strogost sankcija garantuje pravilno funkcionisanje jednoga dela javnoga poretka, a ovaj ie po definiciji zasnovan. na pravičnosti. Diktatura ie samovolja.
Naša državna politika usteže se da u pogledu 'dirigovanja potrošnje pođe ovim putem. Za to je najbolji primer slučaj sa pekarima u Beogradu. Hle- ba je nestalo odjednom, tako da |e opština morala :da otvori svoje magacine brašna. Ona je brašno ·dala pekarima na diskreciju i fime ih oglasila za ·organe opštinske vlasti u oblasti ishrane stanovnitva hlebom — bez ikakvih garancija i sankcija. Naravno da se rđavo u čoveku odmah pojavilo. Tako
·bi bilo i biva i u drugim zemljama — možda gdegde....
u manjoj meri. Nije trebalo ni kilogram brašni ostaviti na savest pekarima. ; O. Tu »gemitlih« politiku nije primenila |
__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 19
gradska opština, već se ona primenjuje u vrlo Širokom obliku u celoj zemlji, Tako je na pr. sa šećerom. Trgovci su oglašeni za organe vlasti za ra'cioniranje ovoga artikla. Ono što se u toj oblasti odigrava potpuno je protivno сији Кој; зе želeo postići: ograničenje ukupne potrošnie i pravilan raspored među pojedincima. Takav je slučaj sa brašnom u Sloveniji, sa uljem za jelo itd. _ Postoje dva nači koja vlast vrši svoja
~“:
načina na
_ prava prema građanima: diskrecionarni i normativ-
ni. Po prvome se ostavlja uviđavnosti organa, a po drugom se propisuju tačno prava i dužnosti za OT· gane. U zemlji gde vršenje dužnosti nije uvek na Visini, neoportuno je oglasiti privatne građane ni stalno ni usput i prolazno — za organe javne vlasti. lu
leži opasnost za sistem racioniranja kojim smo mi ВОЗ | | | 0
- Pa kako ćemo da obezbedimo da onaj kome је poverena javna funkcija u oblasti snabdevanja
'Vrši tu svoju dužnost kako treba? Onako kako se
to radi u ovakvim slučajevima u celom svetu. Moraju se staviti pod potpunu kontrolu. Mora se ima-
ti dokaza o tome šta je uradio Sa najmanjom koli.
činom koja mu je poverena. To se može postići je'dino kartama. Kod sistema karata organi, koji učestvuju, nemaju. nikakve. vlasti; oni postaju ·tehnički organi, postaju tranzitni magacini, koji moraju da :puste napolje sve što su primili.
Mi smo više puta naglašavali da treba što pre da se pristupi sistemu karata, ali smo u тпогобгојnim diskusijama primetili da postoji vrlo veliko “ustezanje za upućivanje politike tim putem. I suvi: še su dobro poznate zamerke koje se čine tom sistemu. To su mnogobrojna izigravanja poznata iz Dno:
Ššlosti prilikom njihovih primena. Mnogobroine su _ zloupotrebe odišta bile: sa kartama u Svetskom ratu,
Ali ne podiednako u svima zemljama. Naigore su iskustvo imali u Austro-Ugarskoj. Mnogo je bolje
"bilo u Nemačkoj. Glavni uzrok rđavog funkcionisa-
nja karata u Austro-Ugarskoi — a to je preživeo naš narod. — leži u poznatoj- činienici. da su u Ам: stro-Ugarskoj narodi bili. protiv svoje. države. Kad .je država na samrti prirodno je da ni javni aparat ne funkoeionira kako frcba,
Kartama se imaju da postignu dva zadatka: da 'se maksimira ukupna potrošnja i da se svakom graадатипи obezbedi minimum racioniranoga artikla. „Sve se zloupotrebe odnose na prvi zadatak; nelegalnom trgovinom dolazi nesavestan, dokon i imućan :do superproporcije. Međutim mnogo ie važniji .drugi zadatak: obezbeđenje minimuma ekonomski slaObim, jako zaposlenim i savesnim. Bez karata za hleb imamo redovno na jednoj strani sve vrste luk-
Битпор peciva u izobilju i po fantastičnoj ceni, a na
_drug:oj oskudicu u običnom hlebu. Ovaj se drugi cilj “sistema karata ne može da izigra. Ko ima kartu »mora da·'ima i svoje- sledovanje, a ako-ga- nema -пеma ga ni drugi s kartom. Sa-kartom su legalno svi na jednoj nozi. Ako mnelepalna trgovina uzima. toliЖее. таћа da povuče znatnu količinu robe sa javnog žišta, :onda -oskudevaju svi u istoj meri (пагаупо штеу пејерајсе). А što je naiglavnije, karta je .do-