Narodno blagostanje
на
18. _ Јануар | ОР
tezu da su odnosi ovih dveju zemalja velika garancija da ceo.
evropski jugoistok. ostane miran, 1 da su obe ove strane · :2аппегезоуапе da se tu održi status. quo. Poslednjim sporazumom ova teza. dobila је novu potvrdu itou jednom momentu u kome. je to bilo mnogo potrebno Zbog glasova koji su se ргопоз 1 2505 sklonosti javnog mišljenja da brzo prihvati nekontrolisane vesti.
Kroničar ovoga rata moraće da bude dobar psiholog,
da bi objasnio otkuda tolika sklonost javnog mišljenja: da kapitulira pred jednom verzilom za koju kasniji događaji pokažu da je bila bez osnova. Mesecima se govorilo o hlađenju odnosa između Nemačke i Sovjetske Unije, da se sve to raspline posle. OovVOF sporazuma. Iz pretpostavke о Мадепји од-
поза „ртау еп! su дајекозе% zaključci u pogledu daljeg. ra-
zvoja. Fabrikanti javnog mišljenja imaju povoljnu situaciju čim rat uđe u fazu kao što je sadašnja. Ogromnae snage i s jedne i s dfuge strane, isto tako ogromne pripreme, a rat-se vodi minimalnim trošeniem ofanzivnog oružja, avijacijom.. To nije rešavajuća ratna akcija, kao što je bila nemačka ofanziva u proleće i leto 1940, ona treba iek da dođe. Sporedno kolim će sredstvima biti preduzeta i koja će strana đa počne prva, ali rešavajuća ratna akcija treba tek da dođe. Dve mililarde sveta žive u potpunoj neizvesnosti u pogledu mesta, vremena i načina velikih ratnih operacija, koje treba да
odluče. njihovu sudbinu. U neizvesnosti svi su komentatori, -
ali takvi koji jedva čekaju da prime neku sugestiju. Rat bi se uopšte mogao da okarakteriše kao ogromna
avantura и Којој glavni činioci nastoje da budu do krajnih:"
granica · realni. Ako pobede, svaki korak je dokaz real:zma,
ako izgube, i najbolji potez je avantura. To važi iza sadašnji, a to je dovoljno da se isključi unapred mogućnst da od danas” do sutra iskrsnu komplikacije u sektoru u kome su зе од ро-
četka rata dobri odnosi razvijali na bazi zajedničkih interesa. Trebalo bi da se izmene mnoge okolnosti, pa da se promene odnosi dobrog susedstva između Nemačke i Sovjetske Unije.
A pošto se to nije dogodilo, iugoistok Evrope može da pro-_
duži u miru kao do sađa. = у 7 OL =
1940. донели су 1:566,3 смил. дин, или 28% више од пред-
Пораст "прихода држарног буџета у новембру 1940
i виђања односно: 26% више не-.
го ли У истом месецу. 1989. Пи су се повећали на целој линији и то како фи-.скални тако и они државне привреде. Поједине врсте при-_
хода дале су, (у мил, дин.):
Предвиђено (остварено. Php.
Непосредни пор ези- 270,1 -- 4071
_ (50,7 |лосредни порези 32931 | 5270. - 5: 25 Мовнополи - 2109 . _253,9 "+ 20,4 Државна привреда __ 4010. 5387 + 34,1 „O Tora: | п || Железнице | 22074 | 4208 | | 632. Речна пловидба | BB ____ BO dd Пошта | _ 55 | 554. | - 0 ULME _ 96 __ 81 — GB Рудници || 24 о = 160
_ Непосредни порези дали су рекордни. вишак преко;
предвиђања, Општи непосредни порези тј, земљарина, ку-
ћарина и течевина дали су преко предвиђања 60,2%.. Исто.
тако добар прилив био је и код посебних. и ванредних непосредних пореза. Код посредних. пореза. једино таксе
пребацују предвиђање, док је приход од трошарине и ца:.
рина испод предвиђања. Монополи су такође дали знатан
вишак преко предвиђања. што- долази услед веће потрошње | соли. Код државне привреде. приход. од. железница био Је.
_НАРОДНО- БЛАГОСТАЊЕ _
Државни приходи у новембру ·
Страна 41 _ рекордан. Највећи део потиче од превоза брута и “то како у унутрашњем саобраћају тако и-транзиту, У новембру месецу железнице су биле толико упослене да су возни парк и -постројења морали осетити преоптерећеност. Када се при томе имају на уму тешкоће у снабдевању угљем, мазивом и другим. материјалом онда је разумљиво што “ЈЕ почетком јануара морало да дође до јаче редукције путничких возова. С друге стране то је било потребно и због тога да би се пруга што више ослободила за превоз брутг: Приход од пошта није остварен у границама предвиђање упркос сталном повећавању такса. И шуме су дале мањи приход од предвиђања, док рудници, услед повећања цена, показују и овога пута већи приход.
Расходи у новембру били су 1.207,3 мил. дин. или. 1,4% испод предвиђања, а 22,2% више но у истом- месецу. 1939. Према извештају на личне расходе утрошено. је: 461.9
· мил. дин. или 384% укупних расхода односно. непуних
#% мање од предвиђања. Овакав резултат личних расхода изгледа мало невероватан, тим пре што је октобра месеца заведен додатак на скупоћу, а а ускоро затим извршено превођење пенгионера са старог на нови чиновнички закон. Према томе више би било веровато да су се лични расходи повећали односно да износе више но што је предвиђање. Да је то тако "потврђује и систематско настојање да се сваки месец заврши са Већим вишком прихода. Тако је новембар завршен са вишком прихода од 255,8 мил. дин.
За првих осам месеци приход је био 10.181,0 милдин, или 3,7% преко предвиђања односно 23,6% више но у истом периоду прошле буџетске године. Поједини при ходи изгледају овако:
+ или Предеиђен) Остварено 1989/40 _ према предвиђању | | . у милионима динара Непосредни порези 2.1609 · 2,126,2 1.250.8 = 57 Посредни порези 2.6344 2.6044-- 22322. — 12 Монополи: - 1.687,4 1.8108., 14850 + 76 Укупно фискални | | и - o · приход. 64827 6.544 ~ 5.068,0 10 Државна привреда 3.233,3 355865: 25095 - + 10,9 "Од-тога: | - : 56 · железнице 2:084,9 – .2.598,1 1.783,6 + :24,4. речна пловидба 68,7 68,4 38,5 — (0,4 – nomTa - 452,0 438,3 3584. =" 8,1 шуме. 2 7751 484. ____9253 — 97,8 1 рудници 179,7 182,8 JO. 16.
Према буџетској 1939/40 сви приходи осим шума. дали су овога пута знатно више. Осим железница чије је повећање прихода знатним делом уследило и због стварног повећања промета. повећање свију осталих прихода после“ дица је повећања дажбина, нарочито 'осредњих, као и цена услуга и производа. -
- Расходи_ у истом: периоду изнели су 8.992,0 мил, див. али 8,4% испод. предвиђања односно. 14,90% више ноу: истом периоду претходне. буџетске године. На личне рас:: ходе утрошено је 3.679,3 мил. дин, или 40,9%, док су ма“. теријални. расходи извршени са 894%. · Услед повећања прихода на једној и даљој рестрикцији материјалних рас=: хода било је могуће да се на концу осмог месеца у-теку“. hod. буџетској. години покаже. вишак прихода. од 1.189,0 мил. дин, док је у истом периоду прошле године вишак. износио свега 411 Мил. дин. Систематско: одржавање и H3стојање да. се. овај вишак повећа- долази услед сталног повећавања. исплата ванбуџетских расхода по. овлашће“ њима финансијских и других закона. "Међу ове спада # додатак на. „скупоћу државних службеника.