Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 51

95. јануар 1941.

Проф. д-р Александар Билимовић

Без статистике нема успешно дириговане привреде

Кад је одбор за израду новог пондерисаног индекса цена на велико, организован од Народне банке, решавао о питању важности појединих привредних грана и појединих артикала, наишао је на немогућност израчунавања прометне вредности великог броја производа због оскудице, често пута чак и потпуног немања статистичких података. Одбор је тако био приморан да прибегава проценама на основу доста проблематичних претпоставки.

Ни либерална привреда не може да успева без добре привредне статистике. У последње време чак и већа подузећа организују сопствену статистику. Као пример такве приватне статистике можемо навести врло интересантну публикацију познате америчке аутомобилске фирме Сепега! Могог5 Согроration o „The dynamics of automobile demand” (New-York 1939). Ова публикација помоћу најмодернијих статистичких метода проучава утицај цене и других фактора на тражњу аутомобила.

још је много већа потреба статистике у диригованој привреди. Без икаквог претеривања можемо да кажемо да без добре привредне статистике није могуће никакво дириговање привреде. Успешно дириговање претпоставља да власт, која диригује привредом, може предвидети и више или мање тачно проценити реакцију продуцената, трговаца и конзумената, т.ј. свих безбројних привредних молекула, на сваку економско-политичку меру и бар приближно израчунати какав ће бити коначни резултат подузетих мера под утицајем свих ових молекуларних реакција. За процењивање оваквих молекуларних реакција и њихових последица постоји само један пут — то је пут статистичког проучавања дотичних привредних појава и њихове узајамне повезаности. Другим речима за то је потребна правилно организована привредна статистика.

Како је напр. могуће рационално регулисати цену једног производа, ако немамо статистике његове производње, продукциских трошкова и потрошње» Како можемо паметно рационирати потрошњу, ако опет немамо статистике производње, залиха и тражњег Како можемо тачно проценити вишкове за извоз гко немамо поузданих података о жетвеном приносуг Како да проценимо издашност каквог новог пореза, ако немамо статистике доходакар Како можемо израчунавати промет између појединих делова државе (бановина) ако саобраћајна статистика не објављује податке о промету поједине робе међу појединим станицамаз И т. д. и т. д. Важност разгранате и добро организоване привредне статистике за дириговану привреду знају ценити у Немачкој. Тако је на пр. 1936 године немачка државна организација за исхрану (Рејсћапаћгабапа) увела за сва пољопривредна газдинства, осим најмањих, карту која

Тиме се описује индивидуалитет сваког појединог газдинства. Упоредни подаци за посебне године и за посебна газдинства стварају подлогу за дириговање и регулацију. Кад производи стижу на тржиште, подвргавају се опет врло брижљиво организованој тржишној статистици која се такође налази у рукама исте државне организације за исхрану.

А пошто данашње привредне прилике сваки дан стављају нове проблеме и сваки дан захтевају регулацију нове привредне гране, добра организација привредне статистике постаје категорички императив сопфано sine qua non рационално уређене народне привреде. Међутим ако прегледамо стање привредне статистике у Југославији, видећемо да оно ни издалека не одговара оним захтевима које ставља привредни живот.

Недостаци садашње привредне статистике могу се формулисати у овим тачкама:

1) Читавог низа потребних података уопште нема. Њих нико не бележи нити прикупља. Тако нема података о производњи многих пољопривредних артикала, нема података о занатској производњи ит.Д. Ина зе ни |

2) Много података се прикупља и обј“вљује, али методе њиховог прикупљања су толико несавршене да су добијени бројеви врло непоуздани. Такви су подапи о жетвеном приносу чак и најважнијих житарица.

3) Многи прикупљени подаци се не објављују те због тога остају уоште непознати или објављују се са великим закашњењем тако да не могу користи. ти пракси.

4) Сасвим природно је да се различни подаци привредне статистике прикупљају код појединих МИнистарстава, код различитих установа и привредних организација. Истина да се ови подаци сређују У једну општу статистичку слику привредног живота земље са једне стране у Статистичким годишњацима Опште државне статистике, и са друге у месечним билтенима Оделења за економска изучавања код Народне банке. Али преко Годишњака подаци текуће привредне статистике сувише касно долазе до онога коме су потребни. Билтени Народне банке објављују податке привредне статистике, уколико стижу, много брже и зато сачињавају напредак у статистичкој информацији о стању привредног живота и променама у њему. Али главни недостатак организације привредне статистике састоји се у томе да се подаци прикупљају код појединих министарстава и установа без општег програма и често пута без примењивања правилно изабраних метода. Узрок тог недостатка лежи у јемству централног органа који би се бринуо за привредну статистику, изграђивао методе помоћу којих се сада прикупљају статистички подаци и лавао стручне директиве свима установама које се

"баве привредном статистиком.

траже 150 података, а у појединим случајевима још-<-. 5) Није уређена ни правна страна привредне

и допунске. Карта даје подробну слику допунско а · злинства, као огледало. Она садржи податке огповр=

шини, врстама култура, приносу по хектару, · стоке, машинама, справама за крму, ђубрив:

"статистике; т.ј. за многе врсте потребних статистичхжих млолатака нема потребних законских прописа ко-

ји: би обавезали установе, подузећа и разна газдинства да: у одређеном року шаљу одређене податке