Narodno blagostanje

74, фебреар._1941. _ __ НАРОДНО

"Стање Народне банке (у мил. дин.)

| - |зехи | 4-хи |3-х0 | 151 | 2241 · АКТИВА 4938 4939 | 4940 | 1941 | 1941

| Подлога Е злато у касама — = 1.898,8)1 977,6/2.247,62.284 3 2.289.6 | злато па страни — — 10,9) 10,7 4923) 5023) 5022

Укупно — |1.909,6)1.988,4 2.663,1,2.786,6|2.796,9 Девизе које не улазе | o — _ _ 643,5|. 731,0| 725,6) 783,5| 802,9

· Кован новац: . у никлу и сребру — — 330,0! 317,5) 205,8! 238,7! 285.7

| Зајмови: || I BA тенице — — — — |1,707,7|2:085,2|1.786,71 .679,0/1,723,0 на хартије од вредн. — 63, 6) 1380) 1126: 547) 547

Укупно — |1.771,3 2.223,3 1.837,0/1.783,8,1.777,7

Хартије од вредности — | 258,6 408,3 369,0! 318,0! 338,0 " Ранији аванси држави — 1,627,8)1.633,21,621,0)1.621,21.621,2 Привремени аванси Глав.

А. Држ. Благајни — — — 600,0) 600,0) 600,0) 600,0| 600,0 " М. Ф. по Ур, од 246 УШ ин

16-1Х 1939 — — — — 834,1! 839,4 8394! 889,4

Есконт бонова Нар. одб. 558,0/6.941,0,6 952,017,043,0

Разна актива — — — |2.147,5|2.588,3 1.817,8/2.063,2|1.988,8 ПАСИВА | Канитал — — — — 180,0| 180,0) 180,0! 180,0). 180,0

236,7) 2471| 2710) 271,21 272,0 37,5] 39,6) 443 444 446 6,920,719,697,8 13,833.8 13.492,8 |13.405,5

| Резервни фонд — Остали фондови | Новчанице у оптилају

Обавезе по виђењу: i

потраживање Jipwase | 331 525) 48,4 197,3| 188,6 | wnpo-pauyHH — — — |!.080,0 899,0/1.182,9 1543 9)1,725,7 _ разни рачуни — — — | 980,1| 766,5,2.299,5 2.391 2,2.431,3 Укупно — |2.093,21.718,1 3,538,2/4. 182,5]4.345,7

Обавезе са роком — —| 30,0) 1000) -- — | Разна HacHBd | < — 232,7| 339,9| 260,6) 2935| 324,7 Оптицај и обав. по виђ, [9.014,0|11,416,0|17,355,1 17:5250 |17,751.2 Укупна подлога: 4 28.59/, прим, — = |2,453,9|3.181,5,4,384,0,4.458,6/4,475,1

a y kac. 28.5?/, npHM. |2,440,0/3.161,2 3.596,0/3.654,8/3.663,4 укупно покриће — -— |2722%/,|2786%|2524% 2529") 2521%, покрице, у злату — — |27069/,|2771%2070% |20739/,|2063%

Iz nje vidimo da je ukuprni obrt iznosio 2,4 miliona din. skoro za polovinu od onog u prošloj nedelji. Umanjenje je bilo na celoj liniji, sem kod 49%. agraraca iz 1934. godine, ali svakako izuzetno, jer se ne može očekivati da će se posao održati i dalje u tome volumenu. Veliki je pad baš kod 6% papira: Dalmatinaca, Begluka i Šumskog agrara. U Beglucima nije obrnut. ni jedan komad, Dalmatinaca 0,83: т!. dinara _ртета 1,25 miliona, a Šumskoga agrara 160.000 prema okruglo 700.000. Ni. u Investicjonom nije ništa rađeno, kao ni u 8% Bleru. Samo - još Narodna banka i Pab pokazuju jzvesno povećanje.

· Zatišje u pogledu obrta nije imalo nikakvo nepovoljno dejstvo na kurseve kao što nam donja tablica pokazuje.

i i 23-1 24-1.-: 281. 29 30-1 2:/%- Бапа Чега _ —— 476.95 479.50 480.95 4802t/2%:; Ratna šteta, ter. |— — А 49 Артатс! 1921: - _____ __ --- ~

4% > Agrarci 1934 о ____ 6525. 5550. 5595 5550 бо. - Вера o JOVI По АЕ 6% Dalmatinci „ _____80,50 81.87. -8150 81.50

700, Investicioni | 7% „.Stabilizacioni 7% · зеНштап ~ |

79 . Bler 101.

БЛАГОСТАЊЕ

7% “Bler

-6%/% „Šumski agrar krup. „80:25 : Рађ sitni 205.50 Pab srednji :Pab krupni Narodna banka

беј Šumski agrar Sit, 6% „Šumski agrar sred.

||| |||

А.

45/) Вепја 1895 Loz Crvenog krsta Duvanski loz Naprotiv kursevi su se razvijali i dalje ala: hos ili su pokazivali čvrstu tendenciju. Il još uvek Ratna šteta je na če!u. Počela je sa 476.25, a dostigla je u toku педе је 481, ба bi završila nedelju sa 480. U 40 agrarcima. iz 1921.

——

УЛ | BI

5 |||

_ se uopšte ništa ne radi, ali se čuje kurs oko 58. 40 agrarci

iz 1934 god. u prkos velikom porastu obrta pokazuju. Vrlo čyrstu tendenciju. Interesantan je Šumski agrar koji; postepeno napreduie u kursu, zatim akcije Paba koje takođe. napred u. U Blaru je rađeno samo Jedanput i to. 76 po. 101. Сеп papir je, kao što znamo 6% Da!matinac. On je već 'sre( nedelje došao blizu 82, 28-ga je 'prosečni kurs bio 81. njemu se pravi još najveći obrt, ali se ipak polako gubi 1 oseća se да je pažnja berzijanaca kao i kapitalista okrenuta u glavnom ovom papiru.

U ovoj kalendarskoj nedelji sRadira polugođi šnji 'kupon rente Ratne štete. To je naiveći kupon koji naša država plaća. To je vrlo važan događaj na našem tržištu kapitala: uvek on stvara izvesnu lakoću na tržištu. SVake godine se moglo~da konstatuje oživljenje posla i skok kurseva” 'posle isplate ku-

551

pona rente Ratne štete. 598 јама

DEVIZNO TRŽIŠTE

U vremenu između 15 i 92 januara паб КНпте чије pokazao velike promene. Među aktivnim klirinzima povećalo se potraživanje prema Holandiji za dvostruko, sa 3,8 na 6,8 mil. holandskih forinti. U pasivnim klirinzima smanjio sč dug Italiji za 23 mil. din. i Turskoj za 1 mil. a Nemačkoj se povećao za preko 10 miliona dinara. .Pošto. оф. пазе razmene sa Kklirinškim zemljama, izuzevši Nemačku i Тан је nije velik, ne mogu ni promene u kliringu da buđu velike. Dug prema Nemačkoj narastao je preko milijarde, ali кагајteristično je da se stabilizovao oko tog iznosa, što znači da је završen onaj veliki uvoz robe koji smo imali pred kraj 1940. Naša ukupna pasiva po svim klirinzima iznosi oko 1950 miliona, a aktiva samo oko 130 miliona dinara. Prema. “tome izmenila se potpuno situacija koju smo ranije imali, јег sa većinom zemalja trgujemo na bazi kredita.

515)

Зјођ. + Slobodne devize 241 2856 281. о „опао ____20750 1615 21050. 21750 Kor O ) 0 20%) || 5 | 00 С 197610 1033,64 1276,10 _ 1276,10_ Privatni Kliring: А Berlin . 1782 — 1782. __ 1782 Grčki bonovi ___ ____ _ OU E 0. O БР 2 Оба | · Milano 9084 || 22868 22853. 22883

Tražnja marke ено ji је veća od ponude, tako. „da

_Se S jednog. berzanskog sastanka prenosi izvestan iznos.- ne· podmirene tražnje za sledeći dan. Kurs. grčkih бопоуа nešto

je popustio, pošto će se uskoro preći na -plaćanje- u devizam3a. Об u. devizama iznosio .je. 45,6 mil., a. od. tega otpa-

. dana marke po starom kursu 18,9 mil., po: novom „18,8 mšl., _па. дојаге. 2,1 'mjl., švajcarske franke 5,1 mil., grčke „bonaye - 950 hiljada i bugarske- leve -862. hiljade: . Sz CE +