Narodno blagostanje

„Страна 79

Огромна екипажа на клиперу је знак предострожности: Ту су најбољи пилоти, који познају веома добро струју на Атлантском океану, који увек могу да нађу простор у коме нема ветра или у коме је врло слаб.

Неки су путници гледали кроз прозор величанствену.

слику, други су разгледали неке фотографије које су понели из Америке, трећи читали часописе, У салонима је била тишина. Рачунали смо да ћемо око 20

часова бити на острву Бермуди где је прва од двеју

станица између Њујорка и Лисабона. .

Око седам часова се почео да спушта мрак:

Океан је леп под свим угловима и на свима степенима осветлења. Око седам и по часова послуга је почела да спушта завесе саопштивши нам да је стро-

го забрањено да се гледа кроз прозор. Неустрашива . "леди је ипак отшкринула завесе и ми сагледасмо

море од сијалица. На упит једног од путника зашто нам се забрањује гледање кроз прозор, одговорено је, да се спуштамо на острво Бермјуда које припада Енглеској, а она је у рату. Мало доцније нам келнер поче да раздаје неке карте, додајући да се на њима налази врло важно упуство за путнике. Текст на карти од прилике био је следећи: Неће се продужити пут истог вечера, већ тек сутра дан „вероватно у 13 часова". Имали смо дакле седети у Бермјуди пуних 17 часова. Даље је писано да је за путнике резервисано у хотелу све што треба, те да сваки има да понесе од ствари што му је потребно преко ноћи, а да пртљаг остаје на царинарници.

Била је густа помрчина кад смо се искрцавали. Сви су путници били озбиљни од заплашености. Чим смо изишли енглески војници су покупили из клипера

све што је у њему било. Увели су нас у једну собу, .

која треба да буде оно што је у хотелу „пријем". Столице дуж зидсва и врло дуго чекање. Затим је један по један улазио у побочну собу, на чијим је вратима писало „полиција". Потом су нас одвели у један врло простран хангар, у чијем куту је био сто, а на три метра одстојања у полукругу стол=це. Из-

међу стола и столица лежали су на поду наши пртља-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ina

зи. После дужег чекања појави се један чиновник и поче да прозива једног по једног путника молећи га да отвори свој пртљаг. Тај је господин био неописано љубазан; он никако не може бити енглеског порекла, не може Енглез бити левантинске љубазности какав је био тај функционер. Како је коме прегледао пртљаг и како је извадио што му треба за преко ноћ и метнуо у нарочите кофере које нам је власт поклонила — одлазио је на други крај хангара, где је била нова процедура: сваки је путник имао да извади из џепова све што је писано и штампано, да спусти у једну кесу, која се затим затвара с тим да се добије натраг сутра при укрцавању.

Било је једанаест сати ноћу кад су све формалности биле завршене и кад су нас укрцали у један моторни чамац и одвели у хотел. То је чувено острво

"_Бермјуда, о коме се толико много пише, на коме је

Гувернер Војвода од Виндзора и о коме ће бити говора у идућем писму. Па

Читава су се чуда о строгости прегледа. путника на Бермјуди могла читати у американским новинама, Свлачење до голе коже била је најмања ствар. Тражено је од Рузвелта да американске поданике узме у заштиту. Протестовано је што се клипер уопште спушта тамо и доказивано да то чини компанија на службени миг, у намери да се Енглезима омогући преглед путника. И моје је уверење да клипер не мора да прекида пут у Бермјуди, која чак не лежи на путу ка Лисабону, већ југоисточно (у место источно) и да се то чини Енглезима за љубав. Али с друге стране морам додати, да је преглед био један од најпријатнијих на целом путу, да је путник могао да прокријумчари писама и књига до миле воље. Органи власти су се просто снебивали. Нико није претресан. Вероватно да се само сумњива лица подвргавају строжијем прегледу, а међ нама није било таквих. Да није било других непријатности, као што ћете видети у идућем писму, силазак на Бермјуду би био једна туристичка пријатност за путника.

вв а о

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

у ешееенишеишитен | ргоји 2 о4.11 јапшага раћ

Ograničenja u Sioveniji i Smo o racioniranju pšeničnog Hrvatskoj brašna, testonina i hlebu u

| 8 Dravskoj banovini. Povodom | ______- uvođenja racioniranja Prevod je objavio detaljna upustva u kojima na prvom mestu objašnjava razloge zbog kojih su uvedene relativno male ko:ičine od 2 do 5 kg. brašna mesečno odnosno odgovarajuć: količine hleba ili testenina. Za vreme svetskog rata, kaže se u proglasu Prevoda, dobijalo se po osobi 6—9 kg, ali to je bilo sve, "док se pored gornjih količina kukuruzno brašno i kukuruzni hleb mogu dobiti u neograničenim ko!činama. Istovremeno su pozvani potrošači da prijave zalihe, Које 62 шп ве шгаčunati na osnovu određenih kvota, za koje vreme neće dobiti ništa. Isto tako su od prava na karte iskliučeni posednici imania do 2 h:ktara u plodnim predelima, za koje se pretpo-

stavlia da imaju dovoljnu količinu za prehranu petočlane

porodice do nove Žžetve, pa u manje plodnim krajevima do 2,50 ha a u brdskim do 3,5 ha.

=“ Pored Dravske banovine opsežne mer? za rac:'oniranje „brašna, hleba i svih ostalih životnih namirnica preduzete su

i u banovini Hrvatskoj. Kao samostalni otsek Odela za obrt, industriju i trgovinu osnovano je novo distributivno ielo == Ured za snabdevanje sa poverenikom za snabdevanje na č.lu. Zadatak je Ureda da se stara za osiguranje ipotrebnih :kol:čina i pravilnu raspodelu životnih namirnica. U tu svrhu lUUlred će vršiti: snabdevanje stanovništva hranom i ostalim živoin:m namirnicama, određivanje načina proizvodniž i kvaliteta životnih namirnica, racioniranjie potrošnje životnih namirnica putem karata ili na koji drugi način; vrhovni nadzor nad aprov:zacionim ustanovama i upravnim vlastima u domenu poslova snabdevanja, nadzor nad prinudnim otkupom životnih namirnica i njihovo disponiranje aprovi.acionim ustanovama, izrađivanix pianova snabdevanja i starati za osiguranje роtrebnih zaliha sirovma. ~ II

Uredba o racioniranju, za.čije се se. sprovođenje starati Ured za snabdevanje, predviđaju uvođenje potrošačkih legitimacija u svima gradskim opštinama, s tim. da se prema potrebi mogu da uvedu i u drugim opštinama. ·U. kartama neće biti utviđena porcija racion:ranog dobra, već će se odredivati povremeno. prema 'stanju zaliha. U seoskim opština-

·ma.za koje u prvo. vreme: nije predviđeno..izdavanje 'potro-