Narodno blagostanje

„Страна 99.

благајну да. би се избегла. инфлација. То је постигла. путем зајмова који 5 посте године дали 28 милијарди лира.

5 — Gradske ·opštine. u Banovini- Hrvatskoj dobile "sd ovlašćenje na osnovu pravilnika o izmenama i dopunama zakona o neposrednim porezima, da razrezšju i naplaćuju samostalno porez na placeve na svojoj teritoriji. __

· — Novi budžet zagrebačke opštine iznosi 199,913.662 dinara što zajedno sa fondovima, zadužbinama i budžetom gradskih preduzeća prestavlja sumu od 383,513121 dinara.

— Uredbom o prenosu odgovarajućeg dela Fondova na Banovinu Hrvatsku predviđen је ргепоз svih fondova :·onih resora Čiji su poslovi prešli u nadležnost Вапоуе. ·'Ug:avnom najveći deo ovih fondova podeljen je ·po procentu .od 29%, a prilikom deobe uzeto je u obzir stanje od 31 VIII 1939 god. RAT I PRIVREDA

ит У Ш:ајцарској у Луцерну у присуству војске и и претставника_ привреде извршени су опити производње бензина из отпадака дрва, коре кромпира и т. д. Проналазач 0. Матер, бивши асистент професора Беркјуса, успео је да загрејавањем ових отпадака заједно са водом и још неким хемикалијама произведе катран из ког се дестилацијом онда добија бензин или диселово уље. Једна литра бензина добије се из три килограма дрвних отпадака. Про квалитету тај бензин је раван природном и говори се о подизању фабрике за производњу овог бензина, чије би цене гарантовала држава.

— Рациовирање потрошње које је у Италији 'заведено за известан број артикала изгледа да ће се проширити. У штампи се истиче потреба рационирања свих животних намирница као у Немачкој. Требало би да се обухвати и потрошња у ресторанима, што се досада због техничких тешкоћа избегавало. Сада се врши попис текстилних и многих пољопривредних производа и наређено је типизирање производње обуће. Дали те мере значе припрему за рационирање тих артикала још се не зна, али се држи да она значи покушај да се сузбије оскудица неких артикала. Досадашњим резултатима пописа изгледа да су резерве текстилних артикала доста велике. Трговине ових производа имале су у јануару велики промет. Контрола цена текстилних артикала је пооштрена, пошто је констатовано да многе фабрике додају ценама сувише велике износе на име трошкова. Ова мера је потребна због забране повишења цене која је била одређена до марта у циљу стабилизације истих па како се стабилизација није још могла остварити, ових. дана је та забрана продужена.

— Ministarstvo zemaljske odbrane u Rumuniji zavelo je u metalurgijskim i u preduzećima industri:e za naoružanje уојпе savete koji će vršiti kontrolu proizvodnje.

SAOBRAĆAJ

— Волга је предмет нарочите пажње совјетске владе. Она треба да буде регулисана тако, да буде највећа пловна река на свету, да се искористи за електрификацију крајева кроз које протиче и за наводњавање. Један део тог плана је већ остварен изградњом канала који веже Волгу са Источвим и Белим морем и Москвом. Регулација Волге за пловидбу у средњем и горњем току нажна је због експлоатације великог природног богатства крајева око ње и њених притока. Према процени професора Н. Колосовског у Бенкирији на средњем току Волге слојеви нафте износе око 1 милијарду т. У тим крајевима откривене су богате наслаге соли, фосфора, каменог угља, земног гаса и т. д. У градњи се налази велика хидро-

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ______ ___ | DP.

електрична централа код Кујбишева са капацитетом од 15,8 милијарде кил. сати која ће бити готова за 8—10 го: дина. Питање воденог саобраћаја истакнуто је као врло важно и производња бродова треба да се појача. Регулацијом пловна линија Волге ће износити 5000 км, У том циљу ће бити изграђено 15 брана. : -

— Banska vlast u Zagrebu odlučila je da osnuje Povlašćeno društvo za teretni i putnički saobraćaj u cilju da saobraćaj sa сеје teritorije Banovine preuzme u sopstvenu režiju.

POLOŽAJ RADNIKA

— Београдски Пензиони завод за три године развијао се врло повољно. Број чланова се повећао од 12.246 у Јануару 1988 на 22.599 у децембру 1940. Месечни допринос за то време се скоро удвостручио и износио 4,6 мил. према 2,4 мил. Просечна премија је била у јануару 1938 201,36 дин а у децембру 1940 223,32 дин. Укупна сума приписаних доприноса је порасла од 32,02 мил. на 50,62 мил. дин. Наплаћено је на име доприноса. у 1988 28,8 мил., 1939 39,2 мил. а у 1940 49,8 мил. дин. У државне хартије од вредности уложено је 69,4 мил, дин, а некретнине 23,1 мил. Пошто још није истекао минимални рок за стицање права на пензију од 5 година, Пензиони завод исплаћује сада само. отправнине члановима породица умрлих осигураника и враћа премије оним који су престали бити и који то затраже чланови. У 1938 је исплаћено на име отправнине 115.660 дин. и 2.662 дин. на име премија а у 1940 год. 728.826 односно 750.627 дин.

IZ POSLOVNOG SVETA

Zborovi akcionarskih društava

8 februar — Mec jugoslovensko d. d. Zagreb, (redovan).

i2 februar -— Rudnici uglja u Aleksincu, bezimeno društvo Aleksinac (redovan).

22 februar — Prva inđijska kreditna banka a. d. Inđija (redovan). ~

23 Tebruar — Nemačka pučka banka, Ruma (redovan).

26 februar — »Sentinela« uložni i kreditni zavod d. d Banatsko novo selo (redovan).

3 mart — Subotička električna željeznica i osvetljenje d. d. Subotica (redovan). — Senćansko-industrijsko preduzeće a. d. Senta (redovan).

6 mart — Domaća banka d d. Beograd (redovan).

8 mart — »Moravija« a. d. Beograd (redovan). — 12vozna banka a. d. Beograd (redovan).

9 mart — Fabrika hartije Milan Vapa a. а. Beočrad (redovan). — Resavska banka, Svilajnac (redovan). — Posrednička banka a. d. Paraćin (redovan). — »lbar« a. d. Kosovska Mitrovica (redovan). — Kosovska banka a. d. Kosovska Mitrovica (redovan). — Jugoslovenski kreditni zavod a. d. Beograd (redovan). — Akcionarsko društvo »Mak« a. d. (redovan).

15 mart — »Županica« a. d. za ргегади дгуеја Вго: grad (redovan). — »Treska« a. d. za preradu drveta Baograd (redovan). — Fabrika slada i kvasca 'Kosovljanin a. d. Jago.. dina (redovan).

16 mart — Niška industriiska privredna banka, Niš (redovan). — Nemačka pučka štedionica d, d. Nova Pazova (redovan). — Antikvarno knjižarsko a. d. Menahem Papo Beograd (redovan), — Skopljanska izvozna banka Skoplje (redovan). |

6 april — Požarevačka trgovačka banka, Požarevac (redovan).

| 17 таге — Leskovačko električno društvo a. 4. Leskovac (redovan)