Narodno blagostanje
а O
8. (De0p Val 1941.
Robni tržište
Pšenica. -—— Berza u S. A. D. reagirala ie na planove O reformi intervencivne politike na tržištu agrarnih proizvoda osetnim padom kurseva. U Kanadi i Argontini situacija је
· međutim nepromenjena. U Buenos Airesu mtc. pšenice košta
70 din, u Kanadi 110 din., a u Čikagu oko 160 din. Čikago je dakle viša nego dvostruko skuplji od Buenos Airesa. Međutim treba primetiti da u Buenos Airesu nije slobodna cena, isto kao i Čikagu, Već intervenciona. Prema tome ako mne bi bilo državne intervencije, prema sadanjem stanju zaliha, cena u Buenosu jedva da bi prelazila 50 din., a u Čikagu bi sigurno bila ispod najniže cene koja je zabeležena u vreme krize. Argentinsko ministarstvo spoljnih poslova vodi pregovore sa Sov:etskom Rusijom za prodaju veće količine pšenice koja bi bila prevezena ruskim brodovima. U Italiji izvršena ie rekvizicija sviju zaliha da bi se moglo sprovesti racioniranje., U Mađarskoj nema nikakvih ponuda sa strane рго!2vođača te se snabdevanje neproizvođačkog stanovništa vrši isključivo iz rezervi Future. Uzdržljivost proizvođača pored ostaloga tumači se i time što je usled suviše vlažne jeseni ostalo nezase:ano 35—40% površine koja se obično zasejava ozimom pšenicom. Pored toga poslednjih nedelja došle su i
- velike. poplave koje su takođe uništile znatne površine posejane pšenicom. Švajcarska je takođe bila prinuđena da pri-
stupi oduzimanju sviju zaliha ostavliajući samo količine poitrebne za ishranu članova domaćinstva do nove žetve i za setvu. Španija je racionirala potrošnju brašna i hleba. Potrošači su podeljeni u tri kategorije prema prihodu i na osnovu toga dobijaju na glavu dnevno: 80, 120 i 150—200 grama dnevno. Finska je kupila u Rusiji 1000 vagona.
· Terminski kursevi sredinom nedelje bili su:
Ш у VII OOU.
Vinipeg centi bušel —— o 77/M|WO | | Za |) | _ Čikago centi bušel _—— 6&21/4. - 765 - 763/4 В. А!гез pezosa Ку. 6,89 6,87
'Na domaćem tržištu nema nikakvih promena sem što su teškoće sa snabdevanjem pšenice dal:e porasle. U Južnom banatu veliki broj mlinova morao je da obustavi rad, a neki
su- preudešeni za meljavu kukuruza. Nešto bolje zaposleni ·
su ušurni mlinovi koji melju za zemljoradnike, koji pak znat-
ne količine ovoga brašna odnose i prodaju po gradovima p9
relativno visokim cenama,
Raž. — U nedostatku pšenice raž je postala neobično traženi artikal i dogurala sa cenom do 500 dinara dok je u
isto vreme prošle godine nofirala 155 din. Dakle sadanja -|
cena ie više nego trostruka.
| Kukuruz. — Na prekomorskim. tržištima situacila је nepromenjena. U La Plati od novembra. meseca utovari su
svedeni na po nekoliko desetina tona. Čikago za maj notira–—
62 centi za bušel, a u Argentini važi intervenciona cena od 4,75 pezosa za kvintal. U Mađarskoj za veštački sušeni kukuruz utvrđene. su oVe сепе: januar 21,30—23,80 ргета роjedinim relacijama, februar 21,55—24, mart 21,80—24,20 penga za 100 kg. Isto tako naređeno je da ubuduće sva poljoprivredna gazdinstva preko 50 k. j. prijavljuje celokupnu zalhu, koja će se stavljati na raspoloženje Futuri. Za proiz-
| vode od kukuruza propisane su sledeće cene franko mlin: - |
fini griz 40, brašno 25,60, mekinje 14 penga 100 kg. Na domaćem tržištu postoji veoma Jaka tendencija da se pređu cene propisane uredbom od 28 novembra. Upravo
НАРОДНО
БЛАГО TATDE, ПА 95
во vlage plaćati. 232 din. Posle toga ova cena. фоглигаја 5е "та svaki kukuruz bez obzira na sadržinu Viage. Prema tome za produkciono područje u kome treba da se vrši prinudni "otkup danas Važi ova cena. Sasvim prirodno do robe dolazi "onaj koji je volian da plati veću cenu, a ovde pored trgovaca dolazi i Diporis koji na sve strane traži robu ne pita;ući za cenu. Mi smatramo da ovakav rad Diporisa ne može da "bude u interesu зпабдеуапја pa bi krajnja угете Бо "да. se "kupovina robe prepusti onima koji su za to pozvani. Prizad očigledno ne radi ništa pošto su cene prešišale on» propisane uredbom, a sem toga to рофугдацје ! пјевоу skorašnji DOZIV ртеко Жатрг да mu se javč komisionari.
Ječam, ovas. — Oba artikla postala su i vrlo Теа j skupa. Poslednja notica na novosadskoj berzi za bački i sremski ječam 62—63 kg bila je 500—510 din., a na beogradskoj 525 din. Zob bačka, sremska i slavonska u Novom. Sadu по га 400—405. Prošle godine u ovo vreme cena ječma bila je 170, a zobi 150 din.
Pasulj ima veoma čvrstu они Сепе сз 1 О i sađa notira:u od 560 do 700 din. prema pojedinim vrstama. Za ovaj porast cena, koji-je prema stanju- zalihe: i zemlji
neopravdan, razlog treba tražiti u tražnji Za ižVOZ PO је došla iz Zagreba.
Svinje. — Ponuda je dosta ograničena, jar proizvođači očekuju da se stab:lizira cena od 17 odnosno 17-50: din. koja odgovara izvoznom paritetu na bazi ugovorenih* prodajnih ćena u Nemačkoj. Stvarno ova se cena мес plaća, adn čim
_bi došlo do veće ponude sigurno Je da bi рораз а | =
(јој омбтевео ћо
Сваки напредак у производњи 8
употреби, сбе знање им сва меку“:
ства, што су их од године 1865
стекли специјалисти наше 'орга-.
низације која обухвата цео свет,
тчримењују се КОД фабрикације "наших
GARGOVLE МАЗИВА
и дају им онај квалитет, који ка рантује | смгуран им економичан. погон.
и а ера - | STANDARD – У АСИМ У Ol Company d, d, ЗАГРЕБ БЕОГРАД.
te. cene su na celoj liniji pređene ра 52 sada samo radi o - |
tome da se novo stanje sankcioniše. Prošlog mešeca 23 Ре
zad je оба avio А НЕ та ı DTeKOVIemen0L suvi Но baza