Narodno blagostanje

_ скок цена" повишењем својих плата. Њихова ку:

8. фебруар 1941. __

= Последњег дана прошле године објављена је

у „Службеним новинама" уредба о повишењу стопе пореза на пословни промет и скупног пореза на пословни промет, пореза на луксуз и ажије на злато. Повишења су ступила на снагу од | јануара, када и буџет за бановину Хрватску. Само временско подударање између ових повишења и извесне о дредбе бановинског буџета открили су ону повезаност која може да постоји у савезној држави између њезине финансиске политике и аутономних јединица. У прошлом броју обрадили смо само ту страну проблема. Остаје да се анализирају повишења јавних терета са становишта науке о финансијама, обраћајући нарочито пажњу на привредне прилике које су настале услед рата. | | Стопа пореза на пословни промет повишена је

са 25% на 3%, а скупног пореза на пословни про: мет за 20—25%. Из података који су објављени O буџету не види се колико доноси један, а колико други порез. Оба заједно дају око 900 мил. државној благајни. Повишење стопе пословног промета од 2,5% на 3% (за 1/5) у процентима износи 20%, што значи да просечно повећање оба ова пореза износи преко 20%. Према томе може се као сигурно узети да ово повећање пореских стопа само треба да донесе око 200 мили. она динара. Ажија на злато повишена је са 1400 на 1500 динара, преко 7%. Приход од ње кретао се такође око 800 милиона, тако да би одавде требало да се добије око 60 милиона динара. Најтеже је грорачунати колико би имало да донесе повишење тро-

ЗОНАХРОДНОВБЛАВО СТАРЕ || | (Страна ал.

"сринансиски и социјални ефекат. | повишења дажбина Таб ба лет 01 ПОВИШЕЊА ПОРЕСКИХ стола | | шарине, које је такође уследило, зато што није по.

знато колико је досада доносила трошарина на по-. једини артикал. Она је повишена свим артиклима.

за које је постојала, а приход од ње био је прошле буџетске године преко 1.100. милиона, Ако пођемо од потрошње шећера у земљи око 80 мил. кг, онда би сама трошарина на шећер имала да донесе соко 160 мил. динара више. Са повећањима на друге артикле. требало би, према ранијим приходима, да се

и од трошарина добије преко 200 милиона више. На.

крају имамо повишење неких такса: код акција на име са 1,5% на 3% а на доносиоца са 3 на 6% но миналне вредности, а код ортачких уговора повишена је. такса од .1% на 2% од удела. Код преноса некретнина плаћа се преносна такса по прогресивној стопи која почиње са 6% и пење се на 10%, а поврх тога наплаћује се на сваком степену мо..1% у корист фонда за грађење судских зграда. "Према томе скала почиње са 7% и пење се до 11%, док је до сада била јединствена стопа од 6%. Е | Има пореских прихода који имају форму прихода од привредног предузећа. Такав је случај са приходом од железница. Железничка тарифа, која је само специјални облик пореског оптерећења, повишена је била у септембру за робу, а од почетка јануара повишена је и особна aa 20%. . 1 У“ Рачунајући апроксимативно, приходи од поре

за на пословни промет и скупног пореза, ажије и |

трошарина треба да донесу држави преко 500 милиона, а поврх тога остају још таксе и приходи од железница. | |

H KAKO СУ РАСПОРЕЂЕНИ ТЕРЕТИ

___ Порез на пословни промет и скупни порез сврстани су код нас у категорију непосредних пореза. Међутим, то су порези који се не плаћају из прихода, као што се уосталом види и по њиховом називу, него од промета и преваљује се

"даље. Нарочито је видљиво то преваљивање код

скупног пореза на пословни промет, који се наплаћује од једног артикла унапред, пре него што уђе у промет. Код ажије и трошарине нема никакве сумње о преваљивању, јер обадве улазе у цену једне робе непосредно од момента кад буду заведене или повишене. Према томе последњим повишењем пореза и трошарина промет има да да државној благајни око 500 милисна динара, који ће бити наплађени од потрошача. ~

Највећу масу потрошача чине код нас сељаци, чиновници и радници. Велики број сељака има изванредно добру ситуацију због високих цена аграрних производа. Али зато велики број њих има тако мали посед, да се њихов положај није могао да побољша са скоком цена аграрних производа, зато што немају вишкова за продају, шта више многи морају да докупљују храну која је по: скупела. Код чиновника и радника ситуација је јасна, јер они врло слабо могу“ да компенз

повна снага је силно опала због скупоће. Повише-

ње трошарине и пореских стопа јавља се за њих;

само“ као нов фактор скупоће. шло је, бесумње, у вези са скоком цена код нас, који је отежао постизавање буџетске равнотеже. Скок цена пружио је сјајну прилику онима који. су имали робу да остваре велике зараде. Али зато је и велики број пословних људи дошао у врло тешку ситуацију збот немогућности да дође до робе којом је радио: Повишење стопе пореза на по словни промет и скупни порез, који се не може онако глатко да пребаци на потрошача као што то иде код трошарине; терети врло различито оне који могу да праве добре послове и друге који се налазе у тихој ликвидацији. ђе

Да нисмо имали разне поремећаје и 'изванредне потребе“свакако да-не би било потребно ни по“ следње повећање пореских стопа. Један од поремећаја“је скок цена, који је многима омогућио да остваре колосалне зараде. На први“ поглед H3гледа да је сасвим оправдано да се · повећањем стопа пореза 'на промет један део тих повишених

је---цена привуче у државну благајну. Али. пошто ми

Немамо максимиране цене, неће се ни ова повишица 8ау тавити код пореског платца, него “ће се“ пре“ ој

ђ

> "До ове тежње за повећањем прихода до: