Narodno blagostanje

_ до. фебруар 1941. _ НАРОДНО

кирију која је испод промета у дотичном месту. Не може да се сели ни онај који плаћа кирију вишу од прометне, јер нема куда. У периоди кад се морамо да навикнемо на оскудицу све већег броја добара код станова се развијају луксуз и оскудица. Чему то води, видели смо из случаја наведеног у почетку. Несташица станова биће све већа. Ко се нађе без стана, било да се иселио или да је дошао у Београд, неће моћи наћи уопште крова над главом. То чак мора имати недогледних штетних последица социјалних, моралних и других. Пре свега на закључење брака. Даље то спречава развиће градова који су у полету, а међу којима је на првом месту Београд. За кратко време знаће цела земља да се у Београду не може добити стан. Искуство са принудним мерама у станбеној области после Светског рата показало је да оне не само не могу да реше станбени проблем, већ на против да га отежају. Очајно је било стање у свима земљама, које су имале

БЛАГОСТАЊЕ _ Страна 119

принудне мере у станбеној области после рата и, како је која земља увидела куда воде те мере, оба рала их је и приступала позитивним и конструктивним мерама. Основно сазнање је да само градња нових станова може да решава станбени проблем. И то је сазнање служило као основица у свима земљама после рата. У Француској су милијарде вотиране (Лујеров закон) за тај циљ, у Немачкој је држава милијарде дала на субвенције, у другим земљама су подизале станове држава и општина и тако даље. И Београд је био у ропцу за време принудних мера, тако да су први зајмови које је држава добила на страни (Државна хипотекарна банка) употребљени за изграђивање станбених просторија. И како се данас у целоме свету говори и пише 0 томе, како је Београд фантастично напредовао, треба знати да је само та конструктивна политика решила судбину Београда.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

5 6 ________ РОУ Ра оуихеј (от informativnj bilten sasuo je na svoje bogate čitaoce (jer samo bogati mogu biti njegovi pretplatnici) čitavu reku vesti bez glave i repa o akciji Narodne banke u korist dinara. Tako na pr. javlja on da Narodna banka proučava mere kože bi imale za cilj ne samo da spreče dalj porast opticaja već i da ga smanje; dalje, mere kojima bi se pronašli novi iZVOTi Drihoda za vanredne državne potrebe, i naizad spreman:e jednog državnog zajma — naravmo dobrovoljnog.

Narodna banka nema nikakve veze sa pronalaženjem novih izvora prihoda, jer niti je to njezina nadležnost niti bi se ona mogla da meša u to, niti njezina uprava ima volje za to. Dal:e, Narodna banka bi se zadovoljila stopiranjem današnjeg opticaja; daleko je od nje sada problem smanjenja opticaja. A što se tiče novog državnog zajma, o tome tek ne može da razmišlia Narodna banka. Takva mešavina nalazi se ioš samo u astronomiji, fako smešno jelo naziva se na francuskom bujabes, a na srpskom papaz:anija. ;

Potrebno je da se stvar postavi na svoje mesto.

Na januarskoj sednici Upravnog odbora Narodne ђапke g. d-r Radosavljević saopštio je da proučava mere koje bi pomogle stabilnost unutrašnje kupovne snage dinara, a koje bi spadale u nadležnost Narodne banke. Zatim je održao konferenciju sa bankarima u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani gde je izložio taj svoj plan.

Polazna tačka toga plana nije nova; ona leži u Ččinjenici ogromnih kasenih gotovina, o kojima je bilo u svoje vreme reči u javnosti, kada ja g. ministar finansija smatrao da je potrebno da preko radija opovrgne izvesne glasove ko:i su se pronosili, (misilmo na žigosanje novčanica). Te kasene gotovine pritiskuju :dinar. Treba naći načina da se ome skinu sa grudi dinara. To se pak može učiniti s uspehom зато tako, ako to bude u saglasnosti s interesom onih koji imaju te gotovine. Niko ne može poreći da te ogromne nep'odne gotovine prestavliaju suvu štetu za njihove imaoce. Ali se one ne mogu plasirati na dug rok, jer onda ne bi bile kasene gotovine. S druge strane ne može se poreći da može proći vrlo mnogo vremena, dok bude došlo do upotrebe istih. Prema tome, zlatna sredina bi ležala u iznalaženju plasmana koji bi dao izvesan prihod imaocima i garantovao im bez-

Narodna banka za dinar

uslovno da tim gotovinama mogu raspolagati za slučaj DOtrebe. Problem nije nov, kao što rekosmo, i imao je svojedobno jedno rešenje. To su poznati blagainički zapisi Mini. starstva finansija, kojih ima u narodu danas preko 2 milijarde dinara. Oni nose kamatu i glasa na razne rokove, ali je država obavezala svoje finansiske agente, da na zahtev imalaca, te zapise eskontuju. Ta mogućnost, da se putem eskonta unovče blagajnički zapisi, učinila je da se uprkos dvogo dišnjoj međunarodnoj krizi oni održe u optica.u.

Izg:eda da bi dovoljno bilo da se samo poveća volumen tih zapisa. Taj bi zakl:učak bio pogrešan. U toku od tri godine, od kako ti zapisi postoje, čule su se izvesne žalbe iz sredine privrednika koje su se morale uzeti u Obzir kad se pristupilo pitanju unovčenja kasenih gotovina. Naprimer velike formalnosti i često nešto duži rokovi oko eskontovanja tih bonova. To sve nije odgovaralo uslovima stoprocentnog likyiditeta. Prirodno je da se je moralo doći na ideju da se taj likviditet još znatno poveća. Tako je postala ideja o stvaranju bonova zemaljske odbranž, koji bi nosili kamatu koja zadovoljava potpuno imaoce kasenih gotovina i imaoce ka'Ditala, a koji bi se mogli za 24 sata unovčiti: ili prodajom na berzi, recimo, ili neposredno kod Narodne banke. | Kad se jedanput došlo do ovog Saznan;/a, nije teško naći rešenje za ostale uslove ovakvog jednog novog Dapira, koji već i po tome mora imati specijalno povoljan položaji, što se pomoću njega rešava pitanje zemaljske odbrane, koja se пе može da odlaže, a u isto vreme štiti dinar. Verovatno da bi najbolje bilo, ako te bonove bude izdavala sama Narodna barika, jer je svakako ona dužnik koji uživa najveće poverenje u ovoj zemlji. Drugo, treba se koristiti iskustvom za javnim zajmovima u svima pravcima. Jedno od tih iskustava je da se nije služba po njima vršila uvek kako treba. To je, međutim, prvi uslov. Ne za ипоусепје bonova, to bi kod Narodne banke bilo stoprocentno sigurno, včć odnosno amortizacije: Zakonodavac je dotirao fond bonova zemaliske odbrane jednim prihodom, koji ide do 700 miliona dinara go-

_ dišnje, i od toga је već nekoliko stotina miliona dinara upo-

trebl:eno za otkup bonova. Prema tome kad bi Narodna banka uzela na sebe onu ulogu, koju je imala „Monopolska uprava kod nas prema inostranim poveriocima, onda bi to doprinelo proširenju bonova zemaljske odbrane.