Narodno blagostanje

|

| bi

Страна 138.

тајја | i pita se 65 će O one moći sada, za vreme rata, da daju kontinentalnoj “Evropi onoliko proizvoda koliko su dava:e pro. А _ Ро njegovim informacijama M. proizvodnja podbacuje. Razlog Za to On na.aZi U bezraziožnom strahu od rata koji Je. učinio da su ove države posvet.le suviše brige VO. „sci, a zapustile poljoprivredu. Česte mobilizacije ima.e su za posledicu povećanje državnih dugova, porast optira:a nov: čanica, preterano velike vojne rezerve, porast cena, nacionaliz:ranje robe i oskudicu. Kako stoji sa DOL TV OOU] pro: izvodnjom? ) _. _ U Rumuniji površina pod ozimom pšenicom iznosi 0. g. 225 mil. ha prema 9,035 mil. ha 1940. Površina pod raži i ječmom. znatno se smanjila. Prolećni radovi zapeće zbog živa rezervista koji se misli izvesti u martu. | | U Jugos: aviji je zasejano za 20% manje površine ozimom pšenicom nego 1939 (1,8 mil. ha). Celokupna površina pod pšenicom iznosiće u proleće na:više 1,844 mil. ha prema 2,9 m:l:. 1940. Za setvu konop::e i ovsa nema dovolno semana. Broj. goveda i svinja se smanjio. Razlog smanjenju površne pod pšenicom je pozivanie na:vojnu vežbu, usled čega nije bilo dovolino radne snage. - - |. : U Mađarskoj je površina pod ozimim usavima manja. za 179 nego 1940. Ve:ike površine su pod vodom: Вго: goveda; konja i зупка se smanjio. 55 S:tuac:ja u Bugarskoj je izgleda povoljnija, a tako istg u O Generalnom Guvernemanu. =!

За време светске привредне Значај хемискеа индустрије депресије много је употре_у модерној привреди · Ољаван као разлог њезине непребродивости · што нема више великих могућности 834; индустријализацију света и што су немогућне индустриске. револуције, каквих је било у 19 веку, захваљујућа појави; које нове индустриске гране. То резоновање в жило је само у оној привредној стагнацији пре десет година. Али, у периоду коњунктуре, и сада под нарочитим привредним. приликама које су наступиле с ратом, јавља се поново потреба за развојем индустрије. Једна од најмлађих, хемиска, индустрија, која је чисто техничким раз:ојем дошла на. прво место међу гранама индустрије, сада, услед рала, има све предуслове да се развије толико да сва друге, гране дођу у зависност од ње. Индустријализацаја саста. почела је с развојем текстилне индустрије, затам је. вала тон железна и машинска као један њезин грана . у последњем периоду воћство прелази на хемиску. i

Хемиска индустрија почела је да се развија као споредна грана, уз текстилну индустрију, код белења и бојења текстилних производа. У почетку она се ограничавала на сировине које су се могле у природи да добију: готове. Велики преображај почиње када је индустрија -10-: чела да производи сировине синтетичким путем. У прон»; водњи боја наступио је огроман преокрет када се место; ивдига из Индије могао да употребљава мрки угаљ. Још: већа револуција била“ је производња разних вештачких. гнојива, тако, да је пољопривреда била ослобођена окова. који су изгледали природни и неотклониви. Ниједна ин дустрија није. била толико способна да нађе за себе изворе: сировина на релативно малом простору као хемиска. Ваздух, вода, угаљ, креч, (со, дрво;. претстављају њезине основне сировине, одакле она, правећи безброј комбинација, ствара производе који ни по свом изгледу ни по квали-_ тету не одају заједничку сировину из које су потекли И служе. подмирењу веома различитих потреба. Е

"На синтетичке сировине, које због рата улазе много“

___ SI _________

сировина У почетку je била далеко иза природне коју пе имала да замени, као што су још увек извесна синтетичка влакна далеко иза: вуне и памука, Међутим, то неповерење је неоправдано акб ce посматра историја хемије, за коју се може рећи да побеђује управо тиме што производи синтетичким путем. То је неоспорно за све нродукте | које она даје пољопривреди. Добрим делом она решава проблем текстилних сировина. У разним гранама индустрије врше се разни хемиски процеси који убрзавају производњу. 18 је најеластичнија грана индустрије која врло лако може да пређе са једне производње на другу. Производећи за рат она је у том погледу дотерала до савршенства. Од огромног њезиног апарата, код прелаза на мирнодопску производњу, неће остати · ненискоришћено готово ништа, за разлику од железне индустрије која ће морати да демоне тира као сувишна велика постројења.

Развој хемиске индустрије може да се види по вредности њезине производње која је пораслх са 18) мили: јарди динара 1918 на 550 милигарди 1938. По количини пораст је много већи, пошто је усавршавањем производње вредност хемиских производа нагло смањивана.

Колико год. је био грандиозан развој хемиске индустрије, она ће тек у будућности добити свој прави значај. Сада је још тешко предвидети у каквим ће се облицима развијати светска размена "добара, али многи знаци указују да ће она претрпети огромне промене арема. оној до. овог рата. Погава привредних блокада у свету значи да. ће се осећати све већа потреба за. "решавање сировинског проблема у једном делу света за себе, а ту ће главну реч да води хемиска индустрија.

Не пи | С Ораск „EKONHOmi fe U DI Jedno pogrešno mišljenje o 11—12/40 допео је članšk Dr. državnim merama za stabili- Ota Brzzine: »Sayremenž mjere zaciju cena državn: trž.šne ро. itike« u Кот. M autor iznosi svoje mišljenje O tim merama. Pri tome on ne uzima neku državu kao primer, niti kaže na kakvu državu misli, da li na onu sa dir:govanom ili Hi bera; ističkom privredom. U članku se kaže: da je skok cena za vreme rata rezultat raznih faktora. Glavni uzrok je: »ротапјкапје. гође Као перозгедла розјефса rata«, ali pored. njega jav.iaju se i drugi, a to su: »znatno povećanje opticaja novčanica«,. »potcškoće kod transporta uslijed pomanjakanja prevoznih sredstava, skok cena u susednim zemljama i špeku! 'acija. Da bi spreči:a dal,i skok cena država ih ага: Кад зе .cene maksimiraju na nivou nižem od -onog u stobcd= noj prodaji posledica toga je »da se potražnja ne može više. potpuno namiriti«. To: nepodudaranje ponudi: i tražnje dovodi do racioniranja potrošnje kao dalje državne mere, . Poteškoće na koje nailaze te državne mere po. mišljenju Dr: Brezine jesu s:edeće: Pravična raspodela dobara da se teško. provesti, isto tako biće teško >»ustanoviti pravo sta nje o raspolož:voi količini robe koja je potrebna za razdi оби«. Ali čak I da se uspe, time ne bi bilo mnogo dobivćno, лег se upravo uslijed uvođenia maksimiranih cijena ne može računati da će 5е time падокпад potrošaene та: Ла и istom. obujmu kao i do. sada. Šta više sigurno je, da се se Smanjiti, proizvodn? a тође Кога је bila pogođena utyrđivanjem maksi- | malnih cena«. Prema tome rezultat reguli sanja. cena са štra-, ne države, po mišljenju Dr. Brozine, ijč ograničenje ponude »koje upravo još. zaoštru; е ono stanjš kojemu se „је regu: засј, jom ciena htjelo 'Pomoći«" i daljem izlagani u on "dolazi do zaključka: »da sve maksimalne cijene i sve kontrole пе дозва