Narodno blagostanje
|
Страна 139
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ. 1 : __Bo. 9
Ш КАКО ЈЕ ДОШЛО ДО ОСНИВАЊА БАТИНЕ ФАБРИКЕ У КАНАДИ
- Америка је пронашла главну машину за индустријску производњу обуће. Томаш Бата је тукао баш у тој области Северну Америку, али док није стигао дотле, па и после тога, за њега је Америка била најинтересантнија земља у којој је индустријалац имао највише да научи, Између Злина и Америке стално је одржавана циркулација лична и робна. Когод је код Бате у Злину хтео него да вреди, морао је извесно време да проведе у Америци. Данашњи шеф консерна, д-р јан Бата, познаје Америку као Европу. У свом каглом полету Злин ·је врло брзо обратио пажњу американском тржишту и за кратко време постао великим извозником чехословачке обуће у Америку. Посао је тако лепо-напредовао, да је Томаш Бата био приморан да приступи продајној организацији у Америци. Више је градова тамо, у којима се могу видети батине продкавнице — исте као што су у Европи. Од судетске кризе почела је криза Батиног извоза у Америку, а образовањем ческо-моравског Протектората Сједињене Државе суспендовале су повољне царинске ставове на чешку обућу, засноване једним специјалним уговором, и увеле казнени доплатак од 25%, коме је већ пре тога била подвргнута роба немачког порекла. Тиме је извоз из Злина био пресечен. А то је пак ставило Злин пред опасност да-отпише целокупну тамошњу организацију и отпусти огроман персонал. Бата се тешко одлучује на овакве кораке; он не иде никад натраг већ само напред. Пред оваквом перспективом д-р јан Бата је узео у проучавање проширења производње и на западну хемисферу — пошто је већ раније изградио исту у Азији и Африци. Задатак није био лак, јер је, као што рекох, Америка колевка индустриске обуће. То међутим Бату није могло да уздржи; он је имао за собом своје искуство, овоје машине и своје инструкторе. _ о Одлучено је да се ударе темељи Батине инхустрије у западној хемисфери. Истовремено у две земље: у Сједињеним Државама и у Канади, јер |робна циркулација између ове две земље због царинских тешкоћа готово онемогућена, Брзином, која је сопствена. Бати, одлучено је да се отпочне с изграђивањем двеју фабрика. Наћи људе за прву, тј. за Сјед. Државе није било тако тешко, јер их је међу Батиним сарадкицима било врло много који су живели у Америци и познавали је врло добро. Много је теже било са Канадом, јер њу нико није изближе
познавао. А сваком се не може да повери изградња фабрике. Ко сме да се прими тога задатка, гласило је питање које је поставио д-р јан Бата на једној седници најугледнијих сарадника — седећи поред г спође Марије удовице пок. Томаша Бате, која живо сарађује у предузећу. Д-р Јан Бата је већ знао о треба да прими тај посао; зато није дуго чекао на одговор, већ га је он дао: Томи Бата — син 10маша Бате. Сви су нашли да је избор одличан, а Томи се без поговора примио задатка.
Морам да признам да сам ја био нешто хладан. Томи има данас пуних 26 година, а тада је био у 24. Упознао сам га у 16 години у Злину у кући његовог оца. Био је радник у фабрици, а у слобод= ним часовима продужавао је своје школовање код куће. Видео сам га небројено пута у фабрици на раду међу обичним радницима. Никад не бисте могли ни по чему приметити да је то син Томаша Бате, толико се био сродио са средином. Кад је довршио учење у Злину слали су га у разне земље ради даљег изображења —- наравно у Батине фабрике. Последње две године био је садиректор велике Батине фабрике у Енглеској. Тамо сам био с њим на три дана пре но што се укрцао за Канаду. Био је пун самопоуздања. Наравно да је цео план био заснован на далекосежној сарадњи, стручној и финансиској, од стране Злина. У Злину је оделење, у коме се израђују све машине потребне за индуствију сбуће, тамо је техничко оделење за конструкцију фабрике, тамо је и бескрајни финансиски потенцијал.
Кад је Томи Бата био у другој половини изпрадње фабрике ушла је Канада у рат. Тиме су биле пресечене све везе између њега и Злина. Он се нашао без савета злинског, без злинских машина без злинских планова и без фикансиске помоћи. За сваког другог био је само један мотућан излаз: обуставити рад и сачувати оно што је дотле урађено до свршетка рата. Али то није важило за Томи Бату. Он није имао срца да стане у сред посла, он је одлучио да доврши фабрику, иако у том моменту није знао ни где ће, ни како ће да набави машине, ни инструкторе, ни да задовољи остале потребе. Нико не зна шта је све Томи Бата урадио, главно је да његова фабрика већ производи. То сам чудо имао да видим на лицу места својим одласком у Канаду.
<
ЕУ BOTOM ЛАБИ ИНДУСТРИЈАЛАЦ ТОМИ БАТА
_јеш док сам био у Њујорку спаразумео сам се с Томијем Батом да дође у Торонто да ме води у фабрику. Она се налази 300 километара далеко од Торонта у малом месту Фравкфорд. И ако Томи Бата толико познаје аутомобил и авион, да их сам може да растави и састави, и ако је савршен шофер ти пилот, повео је шофера да би могао мирно да разгсвара са мном. Није требао да ми каже где се 'налави фабрика, јер сам је из далека угледао. Фи'зисномија подузећа Батиног у Франкфорду ни у
"колико се не разликује од оне у Борову, ни на ком -. | Бата је већ био извозник обуће из Канаде за Јужну
другом месту, пошто Бата има стандардизоване зграде и уређај. На подножју једне простране шуме, на самој железничкој прузи и на једном "каналу пу-
ном. брана спремних за подизање електричних централа — мислило се на будућност — леже фабричке зграде. А поред њих — опет по Батином закону низ радничких кућа, овде дрвене јер су јефтиније, али још много лепше од оних од опеке. За мене у фабрикама није било много новога, али сам нашао изненађујуће ствари у оделењу за отпрему робе. Док се на једној страни фабрика још довршава, на другој се налазе гомиле кутија пуних робе с адресама на све градове Канаде и готово на сва важнија места у Јужној Америци, за Чиле, Хаити итд. Томи
Америку: После разгледања фабрике отишли смо у ње-