Narodno blagostanje
||
| | | |
Страна 154
putnik ostane bez karte onda vrlo često bez ikakve розједnie namere. Uostalom već zbog toga što oVaj Droj пе može da bude veliki, ne treba ugrožavati kaznom onoga koji se nađe bez karte, jer je ;oš manji broj onih koji su doista imali nameru а зе prošvercuju. Često puta tolika je gužva da čovek nema mogućnosti da savije ruku i izvadi novce iz džepa. Pa ipak, po slepoi primeni odredbe da je svaki bez karte hteo da bude bez nje, treba da plati kaznu.
Mera: je očito uperena protiv nesavesnosti putnika. Stvarni razlog biće na drugoj strani, nesavesnosti konduktera. Sa ma:o psihološkog dara može on da oceni ko neće da: pravi
__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __Бр. 10
pitanje od karte, ako mu je ne da. Ako primeti kontrolora na sledećoj stanici on dođe sam da ponudi kartu putniku od koga je naplatio. Zato je opština bila uvela ciyilne "kontrolore, da mogu da iznenade konduktera. Izgleda sa slabim тега аtom. Ali zato se sada našlo sigurno sredstvo, jer preteći kaznom svakom putniku, opština ga tera da traži kartu i da joj pomogne da ostvari ono što Joli nije bilo mogućno, A i kad bi imala da podnese mnogo veću štetu nego od nenaplaćenih karata, uprava tramvaja ne bi trebala da predlaže ovakvu meru koja kompromituje i građane i upravu pred licem kulturnog sveta. .
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
POLJOPRIVREDA
— Veleška voćarsko-povrtarskha zadruga predala. је згезкот пасејафуџ и Velesu prestavku kojom zahteva da se sve vodenice na Vardaru iznad Velesa poruš», smatrajući da se ima: zahvaliti samo branama i jazovima koji odvode vodu iZ Vardara u vodenice, što dolazi do čestih poplava veleških bašta i vrtova. |
— Svetska proizvodnja maslinOy0 ulja u 1940/41 pre-
ma- proceni Rimskog agrarnog instituta iznosila je 7,5 mi;iona kvintala prema 10,5 mil. 1939/40. Manja ie od proseka u periodu. 1934/935 do 1938/39 za 1,3 mil. Od evropskih zemalja Španija ie imala naibol:i rod masline i njena proi._vodn/a ul:a odgovara proseku od 3,5 mil. q u desetogodišnjem periodu pre sadašnjeg rata. U ostalim evropskim zemljama u kojima se gaji maslina rod je bio dosta s:ab. Za vanevropske zemlje (Bliski Istok, Afrika, Institut nema podataka, ali nji-
hova proizvodnja nema jačeg utica:a na svetsku, pošto eVrTOD-
ske zemlje učestvuju sa 85—00% wu svetskoj produkciji.
— U Severnom Banatu podzemna voda poplavila je skoто 30.000 jutara oranice i pašnjaka. Interesantno ie da su ovom prilikom od ovogodišnje pop:ave stradali na samo krajevi u blizini reka već i oni koi se nalaze potpuno Van područ:a koje su one do sada plavile.
INDUSTRIJA
— Одржана је седница индустријалаца кожом у Љубљани на којој су упућени надлежним следећи захтеви: да се подела сирових кожа врши равномерио за сва подручја,
да се спречи шверцовање сирових кожа Које је у задње
време узело. маха, да се забрани легални извоз сирових кожа (Као и склапање компензационих послова кожама
-=-- Немачко друштво Винтерхал из Касела закључило je. са Мађарском уговор о истраживању и искоришћавању извора нафте у Мађарској низији на површини од 18.500
квадратних. километара. Уговор је закључен на 7 година Друштво се обавезује да ће нафту произведену у 'сапстве-
вим фабрикама, употребити за покривање потребе Мађарске. За инвестирање биће уложено 4 мил. златних пенга, а главница ће износити 7,5 мил.
— У „Бесгтраду се отвара нова текстилна индустриja „Силктекс“ за производњу свилених, памучних и вунених тканина са капацитетом од 12 разбоја.
— Новосадско електрично д. д. повећало је главницу са 30 на 36 милисна динара.
— Фабрике уља откупиле су 2530 вапона сунцокреовог семена до половине јануара 1941 године, од 7400 вагона на колико се цени производња на. 55900. к. ј. Осим тога: ушурне пресе прерадиле су 250—300 вагона. Белог
мака прерађено је око 100 вагона, а сезамовог семена 2030 вагона. Памучно семе кога може да има око 100 вагона налази се у рукама трговаца. Принос сунцокретовог семена, које је главна сировина код нас за производњу уља цени се на 9 мтц по к. ј. Од укупног приноса додељено је у прво време 597% члановима заједнице за производњу уља у Београду, а 40,3% у Загребу. Касније је квота измењена, Загребу 48% а Београду 52% од свих домаћих уљачих семенки, осим бундевских. Бундевских кошпица откупљено је свега 51 вагон до 31 децембра 1940. Дравској бановини треба да од читаве производње припадне 248,5 вагона, а хрватским фабрикама само 28. За производњу техничког уља употребљава се ланено семе. Оно се раније увозило, али је тај увоз сада смањен. До 31 децембра откупљено је 63 вагона ланеног семена, а увезено 392 вагона, док је нормална потрошња код нас била 1000 вагона. Рицинусовог семена добијено је око 140 вагона, што је довољно за потребе земље. Из Грчке је увезено 50 вагона сезамовог семена за фабрику у Велесу. Фабрике су поделиле између себе тржиште за снабдевање потрошача. Београдска заједница подмирује потребе – Дунавске, Моравске, Вардарске, Зетске, Дринске и део Врбаске бановине, а Остало загребачка заједница произвођача. Прва је до краја 1940 поделила 426 вагона уља. За следећу кампању контрахирано је већ 90.000 к. ј. за Сунцокрет, за рицинусово семе 3500 к. ј. Београдска заједница има 72 члана од тога 9 индустриских предузећа и 63 занатске радионице.
TRGOVINA
— Из Румуније, као прва партија стиже око 890 тона парафина. | —- За извоз дрва за огрев, потребна је дозвола за отпрему коју издаје Централа за огрев у Београду или Средишњица у Загребу. Станице не смеју да примају дрво без ове дозволе.
— Немачка је одобрила да извеземо још сто вагона јабука по новој цени од 40 марака за 100 кг. за непаковане јабуке, а за паковане извозници ће наплаћивати по 0,50 марака за сваки сандук. Код продаје јабука у Протекторат треба павити да рачун гласи у маркама, које се обрачуна вају по курсу 15,8066. Продаја испод те цене забрањена је. Јабуке морају да имају у промеру најмање 5 см. Из возници треба да пријаве робу коју имају за извоз Призаду, да би он могао да изврши расподелу између њих уколико има више робе него што износи контингент.
— Индустрија коже истакла је захтев да се обустави извоз живе стоке и да се фаворизира само извоз стоке у закланом стању, како би се обезбедила извесна количина сирове коже у којој се данас оскудева.“ OM