Narodno blagostanje
29. март 1941.
Без икаквог узбуђења тихо како није обичај на берзи уопште, одвијао се посао на београдској берзи у овој недељи. Берза се београдска одваја по својој атмосфери и од политичке атмосфере. То је свакако необично повољна појава и врло је лако могућно да при најмањем политичком смирењу NDOČEP пођу на више.
ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ
Како се приближава 31 март, када престаје обрачунавање марке по курсу од 1480 дин. тражња за марком је све већа. Сва доспела плаћања пријављују се преко 62нака, да не би задоцњењем било изгубљено на курсу. Девизна дирекција обавестила је интересенте који је поступак утврђен око пријављивања 32 Коришћење нижег курса.. |
Овлашћени заводи моћи ће да на домаћим берзама последњи пут пријаве тражњу за рачун својих жомитената за плаћања у немачким маркама "на бази старог курса од 14,80 на дан 28 марта. После тога дана ни на берзи ни ван ње не може бити покривања у маркама. Заводи су дужни да достављају Народној банци одговарајуће износе у: динарима дневно за све износе немачких марака које буду добили на берзама, тако да последњи налози за 32дужење у жиро-рачуну заједно са списковима ститну Народној банци најкасније до 31 марта закључно. То исто важи и за уплате по старим закључцима ив Протектората.
Сва плаћања по пословима који су закључени пре 25 септ. 1940, а доспевају после 1 априла 1941 вршиће се по курсу. 17,82 као што је уговорено са Немачком. Народна банка започела је преговоре са немачким властима да се и ови рачуни ликвидирају по нижем курсу. Какав ће бити резултат не може се предвидети, али ако би били повољно уакључени треба већ сад да буде ситуација чиста у погледу послова који долаве У обзир. Зато (је потребно да овлашћени заводи до 28 марта пријаве тражњу за маркама на бави старог курса за плаћања после 1 априла, Ta тражња може да се врши само на основу уредних одобрења Девизне дирекције. Овлашћени заводи достављаће Народној банци засебне спискове (о тражњи марке за ова плаћања, а уз њих и одвзене налоге за задужење у жирорачуну. Плаћање у овим случајевима моћи ће да се изврши по старом курсу само ако се постигне споразум са немачким девизним властима. Зато је потребно да овлашћени заводи прибаве од увозника писмене изјаве по Којима се зни обавезугу да положе разлику вишег курса ако споразум не буде постигнут. На исти начин поступиће се и са уплатама у стари клиринг са Протекторатом.
- Стари курс марке важиће и после 1 априла 1941 код обрачунавања марке нашим извозницима, утолико што ће две трећине бити обрачунаване по курсу 14,80 'а једна тре"Ћина по 1782. Овај курс важиће све дотле док не буду "ликвидирана потраживања немачких извозника Која се "обрачунаваћу такође по нижем курсу, : но: ; На тржишту слободних девиза понуда је јака зато што је њихова употреба мала, а прилив доста велик од "извоза у Швајцарску. Е } 57. “Курсеви ' девиза стоје непромењено: долар 55, шваецарски франак 1276.
75 = Обрт је био 67,7 мил. мањи него претходне- недеље 58 62 мил..Од тога отпада на марке: по старом курсу:-50 мил. по новом 13 мил. на швајцарске франке: 3,1 мил, п "бугарске: леве 238 хиљада.
фунта 217,50,
Robno tržište
· Pšenica. — Na prekomorskim tržištima za poslednjih sedam dana vladala je čvršća tendencija i kursevi su bili u
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 191
porastu. Povećanje Китзеуа i čvršća tendencija tumači se odlučnošću vlada da sa intervencionom po.itikom za održavan:e paritetnih cena nastave i u novoj kampanji. Osim toga vlada uverenje da će doći i do nešto većeg izvoza prema Engleskoj i okupiranim krajevima Evrope. U SAD, naročito u jugoistočnom delu, ozimi usevi nisu najbolie prezimeli zbog veoma miskih temperatura koje su trajale duže vremena. Ipak privatna procema taksira novu Хефуџ оте рзешсе sa 161/» do 17 miliona tona, prema 16 miliona tona u prošloi godini. Cene pšenice u prekomorskim zemliama fob utovarne luke izgledaju ovako: Australija maski termin za mtc. Din. 195.—, Čikago Din. 110.—, Buenos Aires Din. 75.—.
U Mađarskoj oštećenje useva usled zime i suvišnog taloga ceni se na 25—30% kod pšenice i raži. Usled toga polaže se velika nada na prolećnu Žžztvu, a prednost se daje ječmu koji dobrim delom ima da mpostuži kao glavna žitarica i da nadoknadi man:ak u pšenici.
U Rumuniji u ciliu uštede pšenice naređeno je da se deputati ne daju više u pšenici i pšeničnom Dbrašnu već u kukuruzu I kukuruznom brašnu.
Terminski kursevi sredinom nedelje motirali su:
М VII IX Vinipeg centi bušel 281/s 793/4 Čikago сеп! ђизеј 883/4 861/a 865/a B-Aires pez. КУ. 6,78 6,84 —
Na domaćem tržištu nema nikakvih promena. I ono malo prometa što ga je bilo, obustav:jeno је розје објауг Uredbe koiom je zaveden monopolski režim, a o Којо; р:šemo na drugom mestu u ovom broju.
Za potrebe ljudske ishrane do nove kampanje, po OVOJ Uredbi, određene su sledećs količine: Za proi vođača 60 kg pšenice ili 50 kg brašna odnosno 140 kg kukuruza ili 110 kg brašna, a za ostale imaoca robe 50 kg pšenice ili 40 kg brašna ili 100 kg kukuruza odnosno 50 kg kukuruznog brašna.
Sve što prelazi količine pšenice određene za ishranu l:adstva i stoke i za ostale potrebe smaffa sa viškom koji se mora predati Pr:zadu.
Kukuruz. — Na tržištu kukuruza u SAD vlada, poslednjih dana, čvršća tendencija, jer su dovozi relativno mali i
·colokupna ponuda biva glatko apsorbovana od stranz in-
dustri:e. Čikago za maji notira 65% centi za bušel. U Rumuniji sušeni kukuruz plaća se 660—750.— leja, a povremeno suvi 500—550. leid. Nemačka plaća franko TUmunska granica za sušeni 168.50 Rm za tonu. Ur:dba o obaveznoj prodaji viškova žita i brašha odnosi se i na kukuruz. Ona je umnogome izmenila režim ku-
kuruza stvoren Uredbom o prometu kukuruza od 28 novem-
bra pr. god. I za kukuruz zaveden je monopolski režim pa s svi viškovi mora:u prodati Prizadu.
Posao sa kukuruzom Prizad će izvršiti na taj način što će smesta pristupiti izdavanju zakliučnica imaocima viškova za sve 'količine, "Које се kod njih ostati i даје uz isključivo
pravo Prizada da njima disponira.
Ovas, iečem. — Ovas Jer poslednjih O U. рортано
·i notira 420—480 din. Ječam DOS 90855 nove (1555 Više
ne notira. _ Stoka, ~ Na tržištu stoke vlada čvrsta tendencija, jer je ponuda nedovolina da podmiri tražnju koja e prilično ve-
' lika i za unutrašnje potrebe i za izvoz. Svinje lake prodaju se
po 16—17 din., a teške 17—17,50. Goveda se prema kvalitetu prodaju po 10—12,50 dim. za kg žive vage.