Narodno blagostanje

| "Страна 904.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __

Бр. 15 _

koji se naplaćuju preko nje. —. Delokrug rada Direkcije za spolinu trgovinu „jasno је regulisan uredbom, po kojoj nije predviđeno da D.rekcija može vršiti bankarske pos.ove. Tačno је da Mirekci,a Za spoljnu trgovinu raspolaže kapita:om koji joj nije potreban i koji ne bi trebalo da bude kod пје, ап #ај Карпај, Кол је хе ха Рагексји ! та робтеђе njenog poslovan;a, beznačajan je kada je u pitanju kreditiranje izVOznika. — Hmelžarna d. d. u Žalcu zaključila je pogodbu za isporuku novih 4.500 mtce. hmelja za Sovjetsku Rusi ,u.

— Талијанска влада је наредила да продаја вуне за мадраце и остатак вуне потпада под контролу државе. Откуп ових остатака вуне врши нарочити конворциум трговаца, а осим тога контролу врши нарочити уред.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Француско министарство финансија је одредило нову. каматну стопу за благаџничке бонове која ће важити од.17 марта io. Tr. Код бонова са роком од три године она ће износити 37, код једногодишњих 2 и по. од сто, шестомесечних 2% а Код оних са роком између 75 и 105 1,75%/0,

_—- Америчка влада поднела је конгреу предлог закона о смањењу пореза на ратну добит који је био заведен у октобру 1940. Он се кретао од 25% до 50%• и дао је државној каси преко 300 мил. долара. . Након снижења цени се да ће се приходи од ове врсте пореза смањити за 100 Мил. i

— Emisioni kurs nove serije talijanskih Dlagajničkih zapisa »novennali«, iznosi 97,50%0, tako da je stvarno ukamaćenje zapisa 5,5%, a osim toga па зуаки пишјагац bonova izda,e se 58 premija koje ukupno iznose 2,4 milijarde lira, ko.e su, kao i kamate izuzete od oporezivanja sadašnjeg i budućeg. Do 6 marta bilo je upisano 18 milijardi lira. |

— Zanatska komora iz Niša uputila je nadležnima pretstavku kojom moli da se zanatlije oslobode plaćanja tečevin2.

— Norveško ministarstvo finansija zaključilo je novi državni zajam od 100 mil. k. sa osiguravajućim društvima i ·bankama. Kamata 35%, a rok 10 godina.

— Švedski državni dugovi iznose 4.789 mil. Potija, од 'čega- otpada na kratkoročne 1.100 mil. Upis drugog državnog тајта Кол je počeo 1 II o. g. i traje do 31 У 1941 дао је 'dosada. dobre rezultate. Upisano je 250 mil. kruna. Kamata na dosadašnje državne dugove iznosi 92 mil., dok prihodi od imovine iznose 250 mil. kruna i prema tome omogućavaju još veće zadužene. | - —-. Финансирање рата Јужноафричке Уније врши се као и у Енглеској зајмовима и повећањем пореза. Недавно су повећане стопе код неких пореза. Тако код п2реза на доходак радника платна стопа специјалног пореза је повећана од 11 Ha 16%. To повећање стопе треба да донесе око 2,2 мил. фунти стерлинга. На дивиденду страних акционара рудника Злата заведен је нарочити порез од 5%. Осим тога повећане су стопе: пореза на доходак, друштвеног, пореза рудника диаманата, пореза, на аутомобиле. и трошарине на бензин, пиво и дуван. Свеукупно повећање пореза треба да донесе државној благајни око. 20 милиона фунти стерлинга, Приходи од пореза повећаће се од 85 на 20,4 мил. и покриће 40% државних расхода, који су порасли 'од 60 мил. у прошлој буцетској години на 72 мил. у овој. - ;

САОБРАЋАЈ 5: А

— Francuske službene novine objavile su zakon o.ižgradnii železničke pruge preko Sahare. Prema projektu, pruga treba da ide od Bu-Arfe preko Bešara, Kolomba, Beта 1 Адтага, a imaće i nekoliko sporednih pruga koje će ići paralelno sa tokom Nigra. Jedna od njih vezivaće јтап-

cusku Zapadnu Afriku, a druga: francusku. ЕБУ Ота Afr:ku sa glavnom prugom.

— 1 pored nepovoljnih prilika, na našoj obali Jadrana zapaža se dosta Živ lokalni saobraćaj brodovima. Nekoliko brodova održava još uvek redovne linije i plove od Sužaka до Шетја.

— »Jugoslovenski lojde u jednom napisu bavi se probiemom prehrane turista i predlaže između ostalog da se turistima koji će ove sezone doći na naše Primorje. omogući snabdevan:;e polubelim, a ne »narodnim« hlebom. Koliko mi znamo, u zemljama iz kojih dolaze ti turisti ne jede se bolji hleb od našeg »narodnog«, pa kada jedu takav hleb kod svoje kuće mogu i kod nas, a ako ga ne jedu, ješće ga uskoro, pa neka se dok su kod nas u gostima na to navikava_u.

— Da bi se otklonile teškoće u saobraćaju između Nemačke i država na. Jugoistoku, u Berlinu je osnovan teretnosaobraćajni biro »Jugoistok«, kome „je povereno reguisan,e teretnog i robnog saobraćaja Nemačke sa Jugoistokom i obratno. Nemački izvoznici u jugoistočne zemlje, kao i uvo.nici iz tih zema.ja, dužni su da svo:e transporte prijave birou >»Jugoistok« i da iz„ave kojim transportnim putem žele da roba bude otpremi;ena, a rešzanje o transportu donosi biro, koji izvozniku koji. je podneo prijavu transporta izdaje transporinu dozvolu. Ovu dozvolu. izvoznik · šaije svome liferantu i na osnovu nžje VIŠI se transportovanje onim putem i na onaj način koji je u dozvoli određen. Od 1 marta t. 2. i Jugoslavija je pristupila ovom sistemu transporta teretnih pošiljaka iz. Nemačke u Jugoslaviju i obratno, kao i između Jugoslavije i Belgije, zaposednute Francuske, Holandije, Danske. i Norveške.

РАТНА ПРИВРЕДА

= буасагзка osigurava:uća društva su rešila da se štete nastale od avionskih bomba prilikom preletanjia stranih aviona preko Švajcarske mogu osigurati, ako se osim dosadašnje premije za osigurane: та овој nesreće plati još i naročita premija. 28 у

— U nemačkom rudarstvu se sve više о5сса - polFeba podmlatka, pošto broj starih rudara, zreiih za penzi u, iz #0Odine u godinu raste а priliv mlađih nije bio dosada ·dovol an. Pošle godine u rudarskim rudnicima bilo: je 19,6% radnika izmađu 16 i 30 godina života, 529% između 31 i 50 godina i 15% preko 50 godina. Sledećih godina procenat ovih izriad 50 godina će se povećati tako, da bi treba.o svake godine 8 do 19% od calokupnog broja rudara da se uvede u rudnike mlađih radnika. da bi se održao :sadašnii razmer.

— Troškovi izgradn:e objekata porušenih u Belgiji za vreme ratnih operacija cene se na 13 milijardi franaka. Samo na opravku železničkih pruga trebaće da se utroši 250 mil., a repariranje ostalih šteta na železnicama зђајасе "око 400 mil. Ovako мена troškovi moraće "se rasporediti па više godina. Zasada je država predužela mere da 'po:evtini kredit koji će pojedinci i preduzeća uzimati od banaka. Hipotekarni kredit će se davati uz kamatu od 2%. Pošto je kamata na uloge veća od 2% država je dala nekim bankama oko 440

mil. franaka za pokriće te TUE |

НОВЧАРСТВО

— Егапсизко : о“ с раваја 166. је: zakon koji zabran; uje ром епје :diviđende + slobodnu trgovinu sa akci ama na donosioca, Ta "mera zavedena je Као: priprama za otvaran/e pariske berze akcija. Ubuduće može se, trgovati samo akcijama na ime, a onima na 'donosioca зато По iko

ostaju“ u” depozitu kod koje banke. — Od 1 aprila. t. g., Državna hipoteka banka: vršiće