Narodno blagostanje

5. април 1941.

ТРГОВИНА

— Rumunska vlada vodi pregovore sa nekim nemačRim preduzećima u cilju kupovine mašina za gradnju puteva "u vrednosti od 400 mil. leja. II ~.

— Da bi se što Više nafte moglo izvesti, rumunska vlada nastoji da pozača potrošnju zemnog gasa koda ima u ve'likim količinama u Erdeliu. Nacionalno društvo za zemni gas патегауа da postavi cevi kojima će se fai gas dovesti iz Erdelia u Bukurešt koji mnogo troši nafte. | — теби Ч!охабке за. једпе етапе : Себко-Могамзке i Sudetske župe sa druge strane postojao je slobodan bezcarinski robni saobraćaj. Ugovor je, posle ukiđanja carlnskih granica između Rajha i Češko-Moravske produžen do 31 marta o. g. Ovih :dana taj je ugovor ponovo produžen i to na neodređeno vreme. Ugovor ima veliki značaj za Slo-

vačku, pošto dve trećine njenog izvoza idu u Češko-Moravsku i Raih.

НОВЧАРСТВО |

— У Грчкој на првом месту по инвестираном капи: талу из иностранства долази Енглеска; на њу отпада 53% страног капитала, на САД 8% и Француску 6%. Грчки дугови у иностранству износе 71 милијарду драхми. У индустријска и трговачка предузећа инвестирано је било 1988 године 1322 милиона долара; од тога отпадало је на трговачка предузећа 35 милиона, у индустријска предувећа 33 милиона, у банке 32 милиона. ј — Пре кратког времена регулисана је у Француској тртовина златом. Француска банка задржала је за себе монопол трговине златним полугама и кованим новцем. Трговина златом које се употребљава за друге сврхе нарочито у медицини, пренета је на одељење на нежелезне метале у уреду за расподелу индустријских производа. __— Мађарска Народна банка објавила је нове прописе о- исплати дивиденди странцима. Оне ће се убудуће моћи да исплаћују путем благајне за стране кредите уз претходно одбрење Народне банке. Акционарска друштва су дужна да за 1940 и доцније за свако полгође поднесу Народној банци попис дивиденда које треба исплатити, Трансфер ће бити одобрен у првом реду за акционаре у Немачкој, Чешко-Моравској, Италији, Југославији и Румунији. ; 1 | -

РАТНА ПРИВРЕДА

— У Белгији, за време ратних операција било је оштећено 160 хиљада кућа. Од тога броја 10 хиљада уни-

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Озрана 051 шттено је сасвим, 26 хиљада су јаче оштећене, а 124 хиљаде лакше. Најгоре је прошла западна Фландрија. У њој је потпуно уништено 2500 кућа а око 30 хиљада оштећено. Разрушено- је 200 железничких станице, 1455 мостова и ту“ нела. Потпуно. је уништено 330 фабрика, теже оштећено 625 а мање 1140. Покварено је 1307 км пруге; само з2 оправку „ве потребно је било 220 милиона франака. 1

. — У Шведској су реквиране све резерве катрана н проиввода од њега. Изузете су само оне количине за које је већ раније дато одобрење за извоз од стране комисије за трговину.

— У Белгији власти су заплениле робе у разним ресторанима који су се огрешили о прописе о ценама у вредности од 6 милиона франака. Сва та роба продаје се сада у бриселским робним магацинима по максимираним ценама, 15

САОБРАЋАЈ

| — Швајцарски статистички уред објавио је податке о| развоју туризма у 1940 из којих се види да је он био знатно слабији него 1989. Укупан број проведених ноћи је износио око 10 милиона, 3a 26% мање него 1989. Странаца. је било свега 180.000, а број ноћи које су они провели у Швајцарској износио је 1,8 милиона. По броју туриста прошлогодишњи саобраћај је био мањи за 87% од оног 1939, а по броју проведених ноћи за 69%. Саобраћај домаћих туриста је био на висини 1939 а број проведених ндћи се повећао за 5,5%.

РАЗНО

— Од почетка рата преселиле су се велике масе Немаца из разних суседних земаља У Немачку. Из Италије одлавили су они кођи су се добровољно јавили. Тако је) од 228 хиљада из провинције Боцен гласало за пре сељење 166 хиљада, у Триенту од 24 хиљаде 13: хиљада, Удинама од 5,6 хиљада гласало је за пресељење 45 хиљада. Зе пресељење из Италије гласало је укупно 267 хиљада, а 185 за остајање. Они треба да се преселе до краја 1942 године. Из Литве сеоба је трајала 45 дана. За то време преселило се у Немачку 60 хиљада, у исто време из Естоније прешло је 11 хиљада. Из области Пољске које су припале СССР-у, преселило се у Немачку око 135 хиљада. Из Југоисточне Европе отселило се у Немачку око 210 хиљада. Укупно се у јесен 19839 и почетком 1940 доселило 430 хиљада људи, а осим тога треба: да се пресели још 185 хиљада из Италије. ; |

КОЊУНКТУРА

Београдска берза Извештана недеља од 30 марта до 2 априла 1941 године, ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ | · ___ Можда нема примера, у историји беотрадског ефект„ног државног. тржишта, тако. једнообравног кретања кур„сева као што је то било у. извештајној недељи. Уосталом, што се тиче извештајне недеље морамо напоменути да она _обухвата свега:три дана, пошто је с једне стране субота од прошле недеље ушла у берзански извештај у: прошлом гброју, а "пошто смо. с друге стране ове недеље -скратили

извештајну недељу на три дана, да би лист могао да 'изи-

ђе што: раније, Према томе имамо свега три радна дана

ове. недеље. Али да их је и шест, никаква разлика "не би "била бар -по курсевима, као што се види из доње таблице:

2817 За -Шеее УУ Ес ЕУ у Ратна. штета - | 47750 „477,50 477,50. - 477,50 4% Arpapu 1921 ___ 55,50 _ ___ 5550 4, Аграрци 1934 => 55,50 ___ 55,50 6% Беглуци 86 0 8—_ dG бр 6% Далматинци 81,25 79,75 79,75: 79,7. то... Инвестициони . _ 99 — 99— - : 99—